A Young Doctor's Notebook

То је само стара бележница.

Тривијално трабуњање студента медицине.

Био сам срећан 1917. године када сам био послат у удаљено село Мурејво.

Да водим болницу. Учему је онда проблем овде?

Да ли сам стварно тако изгледао?

Срећни дани.

Докторе ово је Пелагеја, немојте дати да вас омете.

Не...нећу.

Мислим да не разумеш како морфујум функционише.

Ја сам доктор, могу да се носим са тим.

Мислиш да можеш само зато што га ниакда ниси узео.

ЗАПИСИ МЛАДОГ ЛЕКАРА РАЂЕНО ПО КРАТКИМ ПРИЧАМА МИХАЈЛА БУЛГАКОВА

МОСКВА, 1935.

ОТПУШТЕН

Сјајно.

Изгубио сам и килажу.

Да немате можда каиш или неки канап или нешто слично?

Ах, да.

Наравно да немате због...

Тачно.

Разумем, нема разлога да се бринете за мене.

Ја сам излечен.

Да није било овог повраћања, угушио бих се.

Сада ћу имати много више времена за писање.

МУРЈЕВО, 1918.

Превео : Забуза

Хајде.

Плакање је неће вратити. -Али имала је само 11 година.

Па изгледа да је надживела свог брата.

Тако је.

Пелагеја је морала да упуца јадног Николаја.

Једном кад коњ сломи зглоб...

Прилично сам сигурна да је био поломљен.

Сигурно га је угануо.

Сви имамо лоше дане.

Превише си строга према себи, Ана. Није било ништа што си могла да урадиш.

А и поред тога, то је био само коњ.

Кога брига за коње? -Била је прави пријатељ.

Имала је људскије срце од већине људи.

То је добра ствар, чорба ће бити још боља.

Хајде, докторе, да те очистимо. Осећаш се на коњске изнутрице.

Изволи Мика. -Хвала ти.

Боже, шта овако смрди? Горе је него мртви коњ.

Купила сам га у Грабиловки. -Ох, да, видим...

Нисам знао да имају парфеме. -Немају.

Али ковач продаје већину састојака.

Па да, и мислио сам да сам осетио арому...

Да ли је то тресет?

Грабиловка?

Испразнићу ноћну посуду.

Знаш Пелагеја...

У последње време проводиш много времена овде, и...

Желим да се овде заиста осећемао као у нашој кући.

Можда би требало да убацимо комоду.

Не мислиш ваљда да Ана зна, зар не?

Шта? -У вези тебе и...

Шта?

"Сви имамо лоше дане." -Али није причала о мени.

Много си се кикотао. -Био је смешан коњ.

Знам, али мислила сам да си обећао да нећеш.

Пре операције. -Да, јесам. И не, нисам.

То је био само једнопроцентни раствор.

Тамо је стварно било хладно, шта си очекивала да урадим?

Да оперишем у рукавицама од туљанове коже? -Не, Мика.

Наравно да не.

Извини.

Знаш какав сам када изгубим пацијента.

Ово је лепо. -Да.

А сутра ћемо имати још сена за душек, захављујући теби.

"Сви имамо лоше дане, докторе."

Леополд Леополдович никада није изгубио коња.

А колики је проценат тог раствора?

3%.

Хвала ти.

Ево, пусти мене.

Мислио сам да никада нећу бити срећан овде.

Али јесам, и то због тебе.

Много ти хвала.

Ох, здраво.

Послужи се. -Нека.

То није за мене.

Хвала.

Међутим, узећу чај.

Шта се догодило са самоваром?

Продао сам га. -Нема проблема.

И књиге такође?

Видим да си задржао Додерлајна.

Да сакријеш турску еротику.

Свакако није проблем. -Да ли си добро?

Не, нисам, бољи сам од тога.

Боље од добро, савшрено ми је. -Опијум?

Ваздух!

Никад не нестане и никада те не спусти.

То није ваздух. -Зар те нисам упуцао?

Мислио сам да сам те оставио вуковима и да су те појели.

Да ли ћеш да ми читаш причу за спавање?

Човек не може да побегне од своје прошлости.

То је досадна прича. -Понедељак, 27.

Повраћање ујутру.

Три шприца пуњења од 1% раствора.

Било ми је боље.

Оперисао сам "К",

"К" је умро.

Да ли знаш да је "К" коњ? -"К" је коњ?

Ипак,

то је био живот.

И то први који је изгубљен због морфијума.

Нећеш ми опростити, зар не?

Да.

Да, хоћу.

Немој ми рећи да си постао верник? -Не, пронашао сам мир.

И ја такође.

Добро јутро докторе.

Или бар шта је остало од тебе. Чујем да се не осећа добро.

Да.

Његова температура је сада нормална.

Рекла сам јој да си се прехладио, не да умиреш од тифуса.

Шта се дешава? -Инспекција Земства.

Шта? Сада? -Може бити било када,

послали су ову хитну депешу пре пет недеља.

Само желе да се увере да је све чисто, зар не?

Не само то, провериће да ли су картони пацијената у реду,

прегледати инструменте, а онда ћемо проверити и свеобухватан инвентар.

Леополд Леополдович је живео за инспекцију.

Нису могли да дођу једне године, због снега.

Зато је он саградио пут. -Мислиш, ургирао је да се пут сагради, зар не?

Чекај, значи то је само рутински?

Да, најбоље што можеш да урадиш је да се држиш по страни.

Али вечерас... -Само се побрини за пацијенте.

Ту си Фелдшеру.

Шта си радио? -Бријао сам.

Коња!

Уђите и седите, брзо ћу ја.

Дупе ме боли.

Одлично.

Стојте тамо, донећу помаду за хемороиде.

Извињавам се, само...

Дупе га боли.

Сумњам да ће Земство да занима колико је добро очеткан коњ.

Мртав је. Хајде, имамо пуно посла.

Имаш спекулуме које треба да очистиш.

Али мислио сам да ћу направити перику.

Никад не знаш.

У реду је, причао сам са Аном, биће само рутинска инспекција.

Имамо мањак.

Знам, али није баш толико лоше, зар не? -То је једна четвртина.

Па ето, видиш, једна четвртина. Ништа страшно.

Ниједан млађи чиновник неће желети да остане у Мурјеву

довољно дуго да примети да недостаје једна четвртина.

Од једне и по четвртине?

Не заборави да сам дао мало и пацијентима.

Не, не, то сам већ урачунала и недостаје једна четвртина.