In the Heart of the Machine (В сърцето на машината)

Tišina! Postrojite se!

Za nacionalnu himnu Republike Bugarske! Pozor!

Moje ime je Boris Radulov, ali svi me zovu Boem.

Stari Židov nadenuo mi je to ime. Kupovao je zlato i dolare od mene.

Boem je čovek koji voli život, grubo prevedeno.

Ja sam svoj prestao da volim onog dana kada sam stigao u zatvor u Sofiji 1971.

Ali ime je ostalo.

Zatvor je komplikovan. Prve godine su teške.

Zatim osetiš kao da si ovde proveo celi život. Prilagodiš se.

Zdravo, Boeme. Poješćeš svoj desert?

Odlazi. - Gubi se.

Evo ti.

Čuli ste za brkatog Metu?

Zašio je sebi muda za pantalone.

Kakav ludak. - Stvarno, Profesore?

Stvarno. Osam šavova.

Lud čovek. - Da.

Misliš li da je to normalno, Boeme?

Boli me kurac za Metova muda.

Gubi se! - Sedni za susedni sto.

Rekli su mi da sednem ovde. - Sedi za sledeći.

Tolja, poješćeš pekmez? - Danas hoću.

Daj mu ga. Ne budi kreten.

Dobićeš sraćku od toliko slatkog.

Neki čuvari su u redu.

Naročito kada je zatvorenik važan poput mene.

Ti si danas šef? - Da.

Izvoli.

Zatvorenici se smatraju važnima ako ima koristi od njih.

Ali Vekilski ne priznaje to pravilo.

On je sadista i uvek traži nekoga koga će poslati u ambulantu.

Glava ili ruke?

Nisam to bio ja. Kunem se.

Ljudi kažu da njegova drvena palica nosi žensko ime.

Da ga zove Stefka.

Svi se bojimo Stefke. Bio je taj Cigan, poznat kao Suza.

Imao je suzu tetoviranu na desnom obrazu.

On se nije bojao Stefke,

ali posle tri meseca u ambulanti s razderanim rektumom,

počeo je da se boji. Dobro je bojati se u zatvoru.

Ali ne previše.

Ako te strah savlada, gotov si.

Druga radionica čeličane "Kremikovtsi".

Mesto gde svaki zatvorenik želi da bude poslat.

Dva dana ovde računaju se kao tri dana zatvorske kazne. Ali ima još.

Radeći ovde, opet se osećaš normalno.

Možeš da zamisliš da ćeš u pet sati ići kući.

Da bi posle posla mogao da popiješ konjak ili odeš gde želiš.

U mađarski restoran, neki bar... Zavisno od debljine tvoga džepa.

Ali istina je da se u pet sati vraćaš u ćeliju.

Tamo ti niko neće poslužiti konjak.

San umre i ti kažeš "jebi se" sebi, svojoj stranci

i svojoj majci jer te rodila.

ŽIVELA KOMUNISTIČKA STRANKA!

"Čovek ima dušu psa. Na sve se navikne."

Nisam to ja rekao. Pročitao sam negde i svidelo mi se.

To je naročito tačno za zatvorenike.

Zatvorenici su lukavi, pokvareni i nemoralni,

a najviše od svega nesrećni.

Ali svejedno su ljudi.

Šah je kao život. Moraš da misliš tri koraka unapred da bi uspeo.

Dakle, vi ste svi uspešni?

Ne diraj figure svojim masnim prstima, Krasi.

Zašto? - Zato! Uzmi mu ih!

Trebalo je da osnujemo kockarski klub.

U kockanju barem ima novca. - Kockanjem ne možeš zaraditi.

Vrati mi mojih 20 leva.

Izvolite. Liker od mastike.

Šah.

Ti si na redu, Boeme.

"Laku noć. Probudiću te sutra."

"Ti si moj budilnik."

Pitaj deset zatvorenika kome je gore i dobićeš deset različitih odgovora.

Ali jedno im je zajedničko.

Svi mrze zatvor i sanjaju o tome kako ga zajebati.

Ili barem kako ga preživeti. O pobedi.

Ali da bi pobedio, moraš dobro da poznaješ dve stvari: zatvor i sebe.

U SRCU MAŠINE

Čujem dobre stvari o tvojoj ekipi.

Sedni. Nemoj tako stajati.

Znaš li šta je ovo?

"Hidraulični ventili." - Mogućnost. Za obojicu.

Kvalitetni proizvod doneće zatvoru ugled.

To je za mene dobro, a moglo bi biti i za tebe.

Svi detalji su unutra. Dnevne kvote, itd. Šta kažeš?

Mogu li zamoliti za ličnu uslugu, direktore?

Ako je u mojoj moći. - Želim dopust.

Žao mi je, ali ništa od toga. - Samo jedan dan.

To trenutno nije moguće.

Razumem.

Radi deteta?

Slušaj, Radulove...

Zaista želim da ti pomognem.

Idući mesec dete može doći kod tebe na jedan dan.

U moju kancelariju, ne u sobu za posete.

Hvala, direktore, ali ne želim da dolazi ovamo.

To je sve što mogu da sredim.

Mogu li da idem?

Uzmi papire sa sobom.

Mislim da to ne možemo izvesti.

Sedi!

Udvostručiš li proizvodnju u šest meseci,

sledeće godine ti garantujem uslovni otpust.

Otići ćeš kući svome detetu.

Treba mi sveža krv. - Uzmi koga god želiš.

Koljo. - Vlah?

Sekirica. - Zaboravi.

On je jedini kvalifikovan.

Smrtne kazne. Potpuno druga vrsta zatvorenika.

Vidiš li ih u dvorištu, nikada ne bi rekao

da je reč o najopasnijim ubicama.

Hodaju smireno, čak se i šale među sobom...

Ali noću je u njihovim ćelijama druga priča.

Tamo su napeti i reaguju na najmanji zvuk.

Spremni su svakoga da rastrgnu

jer je instinkt samoočuvanja snažniji od bilo koje misli.

Svakog jutra u četiri čuvari ih izvode iz ćelija,

te niko ne zna vode li ga u WC ili u medveđu rupu.

Tako zovemo tunel u kojem se izvode smaknuća.

Neki plaču poput beba, drugi se opiru...

Ali Sekirica je tih.

Nikada ne znaš šta misli. I niko se ne usudi da pita.

Došao je ovamo pre mene i čeka svoje smaknuće.

Čeka u tišini.

Radio sam s njim kada sam tek stigao.

Ponekad bi mu dopustili da radi.

Ustaj.

Dva pedera iz Vrace pokušala su da me siluju tokom pauze za ručak.

Sekirica im je golim rukama slomio kolena.

Gotovo je odgrizao vrat jednoga od pedera.

Tog smo dana postali prijatelji.

Oni prijatelji koji se vide retko i u tišini.

On je pripitomljena zver i sjajan radnik. Virtuoz na strugu.

Sranje!

Neka budala je izvukla Sekiricu. - Ja sam.

Ti si lud.

Tip radi celi dan, a ti ne prestaješ da pričaš.

Govori li on uopšte?

Ne znam. Nikada ga nisam čuo.

Kažu da je sam sebi pojeo jezik. - Krasi...

Istina je.

Reci mu, Profesoru.

Ne znam. Mene Sekirica ne brine.

Georgijev.

Da, šefe?

Idi napred. - Dobro mi je ovde.

Misli li još neko da ima rezervaciju?

Kovački... Sedni.

Juniore, možeš li mi pomoći da podignem pantalone?

Samo malo...

Sviđa li ti se, Juniore? Daću ti da ga opet diraš.

Tišina!

Georgijev.

Dođi.

Bliže.

Bliže, rekao sam.

Ruke.

Slomio bih ti ih, ali danas moraš da radiš.

Jedan dan u samici i bez rada do kraja nedelje.

Dajte, šefe. Samo sam se zajebavao s... Juniorom.

Dva dana u samici.

Vrati se u vrstu.

VEČNO PRIJATELJSTVO

Gledaj i uči.

Sutra je to tvoje zaduženje.

Druže zapovedniče, moja greška.

Nisam ispravno reagovao.

Nisi još navikao na njihove gluposti.

Ko je on?

Serafim Georgijev. Igla.

Bio je osuđen na smrtnu kaznu, ali sada služi doživotnu.

Ako mene pitaš, trebalo je odmah da ga ubijemo.

Šta je učinio?

Učinio...

Opljačkao kuću u Sofiji.

Ušao je noću. Unutra je živela bolesna baka.

Zadavio ju je da bi je ućutkao.

Zatim se napio i zaspao.

Ujutro je došla unuka pa je zadavio i nju.

Ali prvo ju je silovao.

Kao u Crvenkapici, ali bez lovca.

Nikad im ne pružaj ruku. Odgrišće ti je.

Gde je Tolja? - Razboleo se.

Nisam tako čuo.

Kolika je dnevna norma, Boeme?

Šta radiš ovde ako ne znaš normu?

Tiho, stari.

Umre li Tolja, gotov si. - Da? Da vidim...

Slušaj, ti gade...

Ovo je moja radionica. Ponašaj se i radi.

Nisi više samo cinkaroš? Sada si i čuvar?

Ne brini se ti za mene. Radije se moli da Tolja preživi.

Bojim se. Vidiš li kako se tresem?

Hej, Boeme... Istina je da pušiš direktoru?

Ima li problema?

Nema.

Objašnjavam mu normu.

Izvolite...

Juniore, i mi volimo slatkiše.

Uzmi.