Spider-Noir

Здраво, Роби Робертсон крај телефона.

Г. Робертсоне, никада се нећете вратити на ваш стари посао.

На трагу сам нечег сензационалног!

Три ратна заробљеника из истог логора са супермоћима није случајност.

Једино шта Силвермејна покреће је моћ.

Да ми ју је дао... онда би могао све да ми је потпуно одузме.

Нешто су ти урадили, зар не? -Све што знам је да чим почне, брзо се погоршава.

Али би требало да разговарате са др Фејбер.

Она може много боље да објасни шта се дешава него што ја могу.

Једна од тих супер наказа прави хаос у Дијамантској четврти.

Паук је тамо.

Ко је дођавола овај тип?

Ја и Паук смо се удружили... -Ми нисмо тим.

Како бисмо спасили град! -Ми нисмо тим. Не, Ми нисмо тим.

На сваке четири године, ја одлучујем ко седи на твојој столици.

Нећу да се повучем.

Драго ми је што смо се упознали, г. Пауче.

Ма дај.

Хеј.

Хеј, даме, чему журба?

Ево, дозволи ми да отворим врата.

После тебе.

Па...

Па и теби.

Шта је са тим да промените мало на пите.

Ова тура је на рачун куће. Шта је, више волите боровнице?

Не, само ових дана нема много бесплатних ствари.

Хвала вам. Јако сте љубазни.

Знаш, ја чекам. -Већ знаш како се завршава.

Па, онда почни испочетка.

Послали су нас да ослободимо мали град у источној Француској.

Немци нису били баш вољни да га предају.

Покрет, покрет, покрет!

Срање.

У напад!

Џоунсе. Џоунсе!

Ослободи их! Ослободи их! -Молим вас.

Војниче, прати ме. -Да, господине.

Крените. Идемо.

Да су мене упуцали,

а скоро да јесу, ништа од овога ми се не би догодило.

Доста размишљам о томе.

Војник и ја смо наставили дубље у базу.

Господе. Хајде да их водимо одавде. -Помозите ми.

Јеси ли добро, друже? Извући ћу те одавде.

Јеси ли добро? Рајли.

Јеси ли добро? Наредниче, наредниче!

Наредниче! Шта ћемо да радимо? -Спалите. Спалите све.

Спремни.

Спремни.

Један, два, три.

И то је било то? После тога си постао...?

Да.

У почетку је требало неко време да поново научим како да више будем човек.

Веровала или не, ишао сам у биоскоп, гледао сам глумце,

учио сам начин на који говоре, начин на који су се кретали.

Гени паука су још увек у мени.

Тикови... мисли, импулси.

Али успео сам да их сузбијем.

Углавном.

Једном си ми рекао да си кукавица.

И да помислим да сам ти скоро поверовала.

Ако је Флинт био тамо, његове моћи мора да су потекле са истог места.

Тешко је помислити другачије.

Да ли је то прави разлог зашто си преузео случај? -Да.

Једним делом, али, да, урадио сам то јер сам хтео нешто да научим од Флинта.

Ако нам је обојици нешто дало ове моћи, можда нешто може да их узме назад.

Да ли би заиста то желео? Да изгубиш све своје моћи?

Да се вратиш да будеш само... Бен Рајли?

Још откако је Руби умрла, то је све о чему сам размишљао.

Да будем само Бен Рајли.

Још кафе?

Хвала ти, Телма.

Видео си да је он глумац? Можемо да га зовемо Стармен.

Глумац који инспирише. -Још увек ради као машиновођа.

Машиновођа? Скоро да је превише добро.

Проводник.

То је струја, он је проводник. -О, не, и те како си разумео.

Имаш ли фотографије? -Шта мислиш?

Ја ћу да дозволим Бјуглу да објави моју причу под једним условом.

Ти ћеш да дозволиш?

У реду, смири се.

Какав је услов?

Објавићеш моју причу како је написана или уопште нећеш.

Треба да ми то обећаш, Волтерсе, да неће бити промена.

Осим ако би, наравно, радије хтео да ово однесем Гласнику.

Имаш много храбрости, да ми говориш како да радим свој посао.

Шта рече? -Добро, наравно, како желиш.

И желим да Бјугл објави демант за Лонија Линколна и Флинта Марка.

То су два услова. Још нешто?

Па, сад кад си поменуо...

Лепо је вратити се.

Хеј. И мени је драго што те видим.

Значи, изгубљени син се вратио кући?

Изгледа да те је Силвермејн дочекао раширених руку.

Можеш да причаш шта хоћеш за њега. Тај човек се брине за своје људе.

Једна велика срећна породица. -Да.

Има места за још једног, брате.

Без увреде, али зваршио сам са тим да ризикујем живот због белаца.

Неће бити тако, Лони. -Не?

Па како, онда? Силвермејн хоће да му перем веш?

Или можда хоће да наступам, да лоше глумим.

Не можеш довека да живиш овако, Лони. -Друже, са чиме год да се дешава унутар нас,

нисам превише забринут да живим довека.

Још већи разлог да морамо да узмемо шта год можемо док можемо.

Ја нисам криминалац. -Зашто то не кажеш градоначелнику или полицији? Одлучи.

Ми смо бегунци, свидело се то теби или не.

Да ли мислиш да је то новост за мене?

Такав је мој живот још од дана кад сам се родио.

Управо тако. Ризиковао си свој живот за ову земљу,

и још увек те третирају као грађанина другог реда.

Сам си рекао, нећемо да догурамо до пензије,

зато хајде да узмемо живот у своје руке док нам је још мало живота остало.

Саслушај Силвермејна.

То је све што тражим.

Била си заузет. -Да, неко овде мора да ради.

Ево, погледај ово.

Четири ветерана, сви из истог логора за ратне заробљенике, сви са надљудским моћима.

Очигледно су Немци експериментисали над њима.

Нека врста неуспелог програма за супер војника.

Извини, да ли ти досађујемо? -Рат се завршио пре 15 година.

Питање није шта им се тада десило.

Већ је питање: зашто сада добијају моћи?

Зато... зато ради то што... -Зато је...

зато његово име пише на вратима. Знам.

Нисам урадио свој задатак, знаш. -Ни ја, Не...

Да ли то треба да значи да знате нешто?

Знамо. -Хоћете ли да поделите?

Хоћеш ли сад да наш дрндаш због тога? -Да, заправо, зато што сам детектив, да будем прецизан.

Добро. Све их је прегледала иста докторка у болници задуженој за ветеране у Квинсу.

Докторка је радила на студији последњих 10 година на ратним затвореницима.

Према Лонију, то је било посебно везано за оно што им се десило у Француској.

Упорно ти говорим, била би одлична новинарка ако икад пожелиш да...

се решиш мрцине. -Поднела сам неколико пријава.

Значи овај доктор је наш човек?

Она је генетичарка... Алита Фејбер... једна од најбољих у земљи.

Дипломирала је на Станфорду и Корнелу, Свако признање које би икад могао да замислиш.

Поред свега тога, и она одлучује да ради у болници за ратне ветеране у Квинсу,

и према Лонију, нашла их је пре 9 месеци, знала је све у вези логора.

Шта онд ког ђавола чекамо?

Тебе, сероњо, чекали смо тебе. -Па, хајдемо онда, Роби.

Нема на чему. -Немој сад да ме пожурујеш, човече.

ВИСОКИ НАПОН ЕЛКЕТРОДИСТРИБУЦИЈА ЊУЈОРКА

Гасе се светла, момци.

Има ли ово место кафетерију или тако нешто?

Хеј.

Где је моја? -Престани да лупеташ, Лејдене.

Можемо целу ноћ да то радимо ако хоћеш.

Питам се, кад си последњи пут то рекао својој жени?

Или она теби? Претпостављам, никад.

Имаш ли мало шлага или шећера? -Да, имам мало шлага и шећера.

Сад ћу поново да те питам.

Одакле сте се ти и твоје наказе од пријатеља...

појавили?

У реду. У реду, рећи ћу ти, важи?

Не могу да причам за остале, али ја...

Ја сам из Пукипсија.

Сад је попиздео. Да, познат ми је тај поглед.

Хеј, знаш, много ме подсећаш на мог оца.

Да ли ти се свиђа ово? -Да.

Мало је превише модерно за мој укус.

Љигави кучкин син, тај Паук.

Шта он уопште хоће?

Па, сигурна сам да само покушава да се санђе, исто као и свако од нас.

Је л' то оно што ти радиш? Само покушаваш да се санђеш?

Изгледа да ти иде мало боље од тога. Питам се зашто.

Делујеш мало незадовољно, Фине? -Па, можда јесам.

Па, ја сам захвална сваком дану, веруј ми. Мало се помолим пре него што заспим и тако то.

Па, треба да почнеш да се молиш свако јутро кад се пробудиш.

Винстон сад није баш срећан, зар не?

Ево их.

Нисам вас, момци, очекивао тако брзо. -Лони, упознај г. Берна.

Задовољство ми је.

Флинт ми је много причао о теби.

Добродошао назад. Нисма била сигурна шта ти се десило.

Читаш новине, зар не? Он је потпуно нови човек.

Треба да га видиш у најбољем издању. Незаустављив је.

Моја нова десна рука.

Не брините, шефе, неће вам се ништа десити док сам ја ту.

Онда, претпостављам, честитам на унапређењу.

Сигурна сам да ћете се дивно слагати.

Не обраћај пажњу на њу. Данас пуца од беса и енергије.

Авај, морам да попричам са момцима о послу.

Па, онда ћу да одем. Горе бар имам паметнија посла, да гледам у плафон.

Па, ако ти је толико досадно, можда би могла да нам нађеш нови бенд.

Онај који познаје класике.

И док се бавиш тим, нађи другу певачицу.

Неку... млађу.

Пуца од беса.

Добар дан, госпођо, како сте?

Мора да је баш добра књига.

Да ли је др. Фејбер ту?

Имате ли заказано?

Немам.

Џо Робертсон, новинар Бјугла. Само желим да јој поставим неколико питања.

Јавићу јој да зна да сте овде. -То би било јако љубазно.

Знате, Пол умире на крају.

ПАУК САВЛАДАВА НАЕЛЕКТРИШУЋЕГ НОВОГ НЕПРИЈАТЕЉА!

Доле се налази новинар из Дејли Бјугла.

Робертсон. Тражи да разговара са тобом.