The Book of Henry

Većina ljudi je pristojna.

Kažem većina, jer svi znamo

da postoje i šupci.

Ljudi su pristojni jer nikada ne znaju kako da posegnu.

I tada i sada, znaju da nas iznenade.

Ali opet, ponekad i ne iznenade.

Želim da me pamte kao najboljeg igrača dodžbola.

Želim da osvojim zlatnu olimpijsku medalju u dodžbolu.

To bi svet učinilo boljim mestom

jer bih inspirisao drugu decu da budu šampioni u dodžbolu.

Tako ja razmišljam o svojoj ostavštini.

Dobro, Tomi. Malo bazično, ali solidna gramatika

i gradnja paragrafa. Odlično.

Ko će sledeći? Henri?

Da.

Svi možemo da pričamo o našim ocenama.

Ali nije samo u pitanju dobra hrana

za egzistencijalnu krizu?

Mislim, na kraju, Tomi, morao si shvatiti...

da dodžbol uopšte nije olimpijski sport.

Ali... naša ostvaština nije ono što će o nama pisati

niti koliko smo love imali na računu.

Nego ko će od nas imati sreće u životu

i šta ćemo ostaviti posle njega.

Sada znamo samo jedno, ovde smo.

Zato kažem da radimo najbolje što možemo na ovoj strani prašine.

To ja mislim o svojoj ostavštini.

Henri, podseti me opet zašto te ne možemo

upisati u školu za talente. - Jer je to bolje za moj psihološki razvoj

i saradnju sa vršnjacima u normalnom školskom okruženju.

Da. Dobro.

Hvala.

To je 3000 Tanen Teka

na sedamdeset šest sa gubitkom od sedamdeset?

Znaš šta? Daj mi 10 Lajfkoma sa Aluminadom.

Dva i petnaest. Dobro, da.

Mislim da će upaliti.

Recimo da imam privilegiju što sam rođen na berzi.

Izvini, kasnim.

- Vežite se. - Hrvaj se sa rancem.

Volio bih da kupiš novi auto. Nije baš da nemaš.

Nije u tome poenta. A osim toga...

Nema ničeg lošeg u starim kolima.

Zašto ne daš da ti pomognem? Slomio sam samo jednu.

Što dovodi do strujnog udara.

Pegle su nezgodne.

Voleo bih da mogu uraditi nešto kao ti.

Dobro, onda dođi.

- Šta hoćeš da napraviš? - Leteću trampolinu.

Možeš nešto manje.

Raketne čizme! - To je malo teško.

Možeš napraviti lažni sef.

Sve je u vremenu, rukama, pokrivanju svakog sadržaja.

Jedan pogrešan proračun, i sve propada.

Kao zid od kolača? - Zid od kolača je prevara.

Šta ako ima ajkula? - Previše plitko.

A pirana? - Žive u Africi.

Henri je rekao, "Južna Amerika."

Dobro, Južna Amerika.

Nemoj da brineš, ako te nešto napadne,

bilo šta domaće,

ja ću stići kao munja. U redu?

U redu.

- Jesi li dobro? - Da. - Nabroj glavne gradove.

Oklahoma Siti, Oklahoma. - Polako.

Augusta, Mejn.

Sejlem, Oregon. Olbeni, Njujork.

Hej, mama, šta ako ovo pune za 147.50$ u Zabavnom Zalivu?

Viseći zamak za Piterov rođendan.

Onaj što smrdi kao noge. - Bizmark, Severna Karolina.

Zar nije taj u nekoj drugoj severnoj? - Talahasi, Florida.

Finansijski izveštaj stiže danas? - Džuno, Aljaska.

Zaboravila sam ti ga dati. Čitaj ga, znaćeš šta piše.

- Anapolis, Merilend. - Pogrešno.

Tačno.

Šajen, Vajoming. - Znaš da ne pomaže

kad se tako naginješ. - Pomaže. Vidi. Pogledaj!

Obojio je svoj kaput u bojama duge.

Onda je druga veverica postala ljubomorna

jer je kamen izgledao fantastično.

I naučili su da prava vrednost

ne bude u boji tvoga krzna,

nego u onome što nosiš ispod njega.

Kraj.

Pa?

Dobro je rečeno.

Hej! Probaj ti da nešto napišeš i nacrtaš.

To je nešto. To je metafora.

To što neko nije hteo da uhvati vevericu

je stvar morala.

Nagrada za mladog inženjera?

Odakle ti ova? - I nije neka.

Ja bih je čuvao da je moja.

Ne bih je ostavio u ćošak. - Uzmi je.

Dobro. Vucite svoje male guze u krevet.

Zar mislite da ja držim noćni klub? - Možemo li sutra naveče gledati film?

Ne mogu, dušo. Radim treću smenu.

Mama, rekao sam ti, više ne moraš da radiš.

Kako misliš ne mora više da radi? - Ništa.

Samo kažem, nema potrebe.

Ostani kod kuće i radi na svojim pričama.

Izvini Jesi li siguran?

Jer... ne želim da vređam

tvoj lični osećaj za prostor ili bilo šta. - Mama!

Laku noć.

Da uključim ili isključim? - Uključi. - Isključi.

Da otvorim ili zatvorim? - Otvori. - Zatvori.

Jao, vruće je.

- Hej, mama? - Da.

- Ovde dupli klik. - Polako! To je skupo.

Onda preuzmeš izveštaj iz banke direktno u program.- Ko kaže da nisi pametan?

Niko. - Pokaži mi šta sam te naučio.

Nisam dete, Henri. - Pokaži mi.

Dobro. To je dosta.

Da vidimo.

Upravo si izbrisala zadnji mesec.

Ne radiš kako treba. - Šta? - Ovako, mama.

Suzan?

Super. To je Glen.

Gdin Siklmen.

Suzan? - Hej!

Da li bi malo htela

da pripaziš na svoj travnjak?

Vaši listovi padaju u moje dvorište.

Teško ga je sakupljati. - U redu.

Potrudiću se. Izvini, Glen.

- Hej, dušo! - Zdravo. - Dođi.

Hej! Vidi ti nju.

Hej!

Ovo sam našao u šumi.

Mali policajci na treningu, momci?

Izvinite zbog ovog oko travnjaka.

Znam da preterujem, ali... - Ne, ne. Srediću to.

Krećem napred, zaklinjem se da ću očistiti lišće.

Hvala ti.

Moja buduća snajka. - Bože.

Prelepa je.

Ali njen očuh...

Glen. - Gdin "Sekač".

Opet kasniš. - Pas mi je pojeo auto.

Na šestici su jaja sirova. Pozabavi se tim.

Hej, ribo, kako trikovi? - Federalci su mi za vratom

Moram prebaciti novac u Švajcarsku banku.

Rate su užasne. - Pričaćeš mi o tome kada dobijem na lotu.

Samo da vidiš porez. 82 miliona se pretvorilo u 62.

Šta mogu da kupim sa tim? - Hej, stol sedmica čeka. - Još prodaješ zamak?

Korzika. Ali teško da ću stići do Monte Karla.

Moje sise su ovde. #Yeah, easy.

Gđice? Nisam ovo naručila.

Hej, Suzan? Nova platna lista nije baš sjajna.

Poslala ti je platu kući iako sam rekao da dolaziš ovamo.

Živiš u dobrom komšiluku.

Uvek sam mislio da si podstanar. Hvala Bogu na alimentaciji?

Kako da ne. - Pretpostavljam da ti mogu dati depozit

ako ti je lakše. - Ne znam. Moram pitati Henrija.

Moraš pitati 11-godišnjeg dečaka?

12-godišnjeg. Skoro mu je 12.

Henri! Treba mi tvoja pomoć!

Moris ti je uzeo medalju!

Požuri! Hajdemo! - Hej!

Hvala ti, Dot.

Eno ga.

Hej, Kristina.

Jesi li dobro?

Jesam.

Henri! Henri!

Piteru! Hej!

- Pusti ga. - Henri!

- Medalja! - Koji ti je, druže? Rekao sam ti da ga ne diraš.

On je mali gnjavator. Ti si barem pametan. Ali on?

Dosta je, momci, prekinite - On je niko.

On je niko! - Gde si bio? - Zapamti to.

Izvini. - Hvala ti, hajdemo.

Hajde, Piter.

Izvinuo sam ti se hiljadu puta.

Obećavam da te Moris više neće dirati. U redu?

Obećavam.

Kladim se da ću te nasmejati.

Mama je došla! - Halo?

Slatkišu moj!

Šta... Bože, Henri, reci ne.

Iznenađenje. - Šejla!

Zdravo, Piter. Henk.

Zovem se Henri. Nadam se da možeš zapamtiti jedno ime ispod te tvoje frizure.

Lepe naočare. Dobro ti stoje na pogrešnoj glavi. - Dosta vas dvoje.

Pretvaraću se da se ovo nije dogodilo.

Imala sam težak dan, pa ćemo se ja i Šejla

malo opustiti. U redu?

Ima da se napiju ko stoka.

- Znam. - Čula sam vas.

Moja mama... Mama mi je bila kučka.

Ali ponašala se kao da nije.

Trudila se, plašila mi je prijatelje. - Kako?

Znaš one zube, kao u Drakule? - Da. Za noć veštica?

Da, i kada bi me tip pitao da izađemo,

i došao kod mene, ona bi mu iskezila Drakuline zube.

- Bože. - A onda bi se...

Polako nasmejala, kao... - Možda se ponašala zaštitnički.

Bila je užas... Ponašala se zaštitnički.

Bila je super. Samo je htela da me dobro vaspita.