Rambo

...нешто што никада раније нису видели,

што је ослободило жуту, веома оштру и надражујућу пару.

Поступци тврдокорног војног режима

изазивају све већу међународну забринутост.

Режим гуши сваки отпор.

Етничке групе на истоку земље су потлачене,

а страни новинари ретко...

..тврде вечерас да су војни владари у Бурми

употребили неки вид хемијског оружја...

...довело је до народног устанка.

Хиљаде људи су изашле на улице...

У Бурми су убијени многи монаси који су мирно протестовали,

неки живи спаљени, други удављени.

Страни новинари су стрељани.

Док су хиљаде села уништене,

силовања и мучења су свакодневица.

У Бурми има највише нагазних мина на свету.

Младиће туку и присилно мобилишу,

многе са свега 12 година.

Одрубљивања глава и сакаћења су свакодневица.

Народ Карен, углавном сиромашни хришћански сељаци,

одређен је за истребљење.

Војна хунта жели природна богатства са Карен земље.

Крвава војна кампања против Карена траје скоро 60 година,

што је најдужи грађански рат на свету.

ФИЛМ СИЛВЕСТРА СТАЛОНЕА

ЏОН РАМБО

Превео : Забуза

Две змије које видите су сијамске кобре или обичне кобре.

Он није краљевска кобра нити пљувајућа кобра.

Хеј!

Где си ти до сада? Дај му торбу.

Треба нам још питона, види шта можеш да уради по томе.

Имамо довољно кобри, у реду? -Одјеби, у реду?

И даље имају очњаке и и даље имају отров.

Мала је, опасна, број један.

Краљевска кобра је број два.

А сада пљувајућа кобра. Може да испљуне отров у твоје око.

Једнобојна.

Веома је опасна, број један на Тајланду.

Пажљиво, пријатељу.

Делује као опасан посао.

Ја сам Мајкл Бурнет. Имаш ли времена за разговор?

Неће дуго трајати, обећавам.

Рекли су ми да можемо да изнајмимо твој чамац.

Волели би то.

Да ли је то могуће? Треба да идемо узводно.

Где идете? -У Бурму.

Бурма је ратна зона.

Па, људи то тако зову, али то је више геноцид него рат.

У сваком случају, ово ће ми бити пети улазак,

тако да смо свесни свих ризика.

Не идем толико далеко на север.

Да ти објасним нашу ситуацију.

Наша црква је део паназијске мисије са седиштем у Колораду,

и сви смо волонтери који у ово доба године

доносе медицинске залихе и пружају медицинску помоћ,

молитвенике и подршку народу племена Карен.

Људи кажу да познајеш реку боље од било кога.

Па, лагали су.

Оно што ти тражимо је да ти надокнадимо

неколико сати твог времена.

То ће помоћи да се промене животи људи.

Да ли сте понели оружје? -Наравно да нисмо.

Онда нећете променити ништа.

Па...

Такво размишљање је оно што држи свет какав јесте.

Јебеш свет.

Идемо. -Зашто?

Није заинтересован, идемо.

Пусти ме да покушам. -Не, Сара. -Рекао си да је то једини пут.

Знам да јесам... -Шта онда имамо да изгубимо?

Причао сам са њим... -Пусти ме да покушам.

Сара... -Молим те.

Здраво.

Ја сам Сара Милер.

Надам се да ти не смета што сам се вратила овде.

Човек са којим си разговарао... -Нисам разговарио ни са ким.

У реду.

Човек који је причао с тобом је питао

да ли можемо да те ангажујемо да нас возиш уз реку.

Рекао си не. Зашто? -Не могу да ти помогнем.

Па, ако имаш добре разлоге, да ли би ти сметало да их чујем?

Иди кући.

Не би требало да будеш овде. -Да ли би размислио поново?

Види, не знам ништа о теби,

а изгледа као да те и не занима да знаш било шта о нама.

Саро.

Али живиш тако близу онога што се овде дешава.

Зар те уопште не узнемирава? -То нису моја посла.

Саро, требали би да идемо.

Верујеш ли да су људи стављени овде да умиру без икаквог разлога?

Или верујеш у то да се посветиш нечему другом, а не само себи?

Да ли верујеш у било шта?

Стварно би требало да идеш.

Није га брига. Смислићемо нешто.

Зашто си се вратила?

Чекала сам тебе.

Већ сам ти рекао, не могу да ти помогнем. -Зашто?

Јер не желим.

Где су ту пријатељи? -У хотелу.

Могу сама да бринем о себи.

Тако значи? -Да.

Знам да ти се не свиђамо. -То нисам рекао.

Е, па тако изгледа.

Морамо да идемо и помогнемо тим људима.

Коме помажеш?

Њима или себи?

Да ли је битно? -Да, битно је.

Њима.

Ништа нам не недостаје у животима код куће.

Овде смо да направимо разлику.

Верујемо да су сви животи посебни.

Неки јесу, неки нису. -Стварно?

Да сви размишљају као ти, ништа се никада не би променило.

Ништа се и не мења. -Наравно да се мења, ништа не остаје исто.

Живи свој живот, јер имаш добар. -То и покушавам.

Оно што покушаваш је да мењаш оно што јесте.

А шта је то? -Они су као животиње.

То им је у крви, то је за њих природно.

Мир је инцидент.

Тако је како је.

Када си приморана, убијање постаје лако.

Тада убијање стаје на једном месту и почиње на другом,

али то је у реду јер убијаш за своју земљу.

Али то није твоја земља која то тражи, већ људи на врху.

Стари људи га започињу, млади се боре.

Нико не добија, сви између тога умиру.

И нико не говори истину.

Бог ће учинити да све то нестане?

Немој да протраћиш живот, ја јесам.

Иди кући.

Стварно, иди кући.

Стало ти је. -Шта?

Стало ти је.

Јер да ти није стало, одвео би нас тамо,

узео новац и завршио са тим.

Али ниси то урадио.

Можда...

Можда си изгубио веру у људе,

али мора да и даље верујеш у нешто.

Верју ми, ја сам уплашена.

Волим свој живот и не желим да га изгубим.

Али покушај да спасиш живот није протраћивање живота, зар не?

Да ли ћеш на помоћи?

У реду.

Хвала ти.

Колико год ови људи били лоши, на крају ће изгубити.

Не могу да издрже против уједињеног фронта.

Време ће само показати,

али за сада морамо помоћи да све остане сложно.

Мислим, управо пре неки дан сам прочитао...

Само секунд, Саро, где ћеш?

Да причам са њим. -Вероватно жели приватност.

Не би требало да га игноришеш, помаже нам.

Плаћен је за то. -Није ништа узео.

Хвала ти поново што ово радиш, у име свих.

Као да се исти призор простире у недоглед.

Тако је празно. -Само тако делује.

Ниси нам рекао како се зовеш.

Џон. -Џон.

Дуго живиш овде? -Дуго.

Одакле си? -Бови, Аризона, мало место.

Шта си радио тамо?

Са коњима, највише.

Зашто си отишао? -Послат сам у Вијетнам.

Пре много времена. -Пре много времена.

И само си остао?

Компликовано је.

Имаш породицу код куће? -Можда оца, не знам.

Не занима те да видиш како су се ствари можда промениле код куће?

За то ми треба разлог.

Чиме се ти бавиш у Америци? -Предајем. Шести разред.

Шта?

Сада знам зашто постављаш толико питања.

Колико још има? -Неколико сати.

Можда би требало да га оставимо на миру.

Треба да прођемо кроз распоред.

Добро.

Верени смо, он је добар човек.

То је лепо.

Знам да мислиш да овде живиш сам, али увек нешто те покреће.

Шта је то? Ко су они? -Бурмански пирати.

Реци свим да остану доле и да буду тихи.

Ко су они? -Све је у реду.

Само остани... -Без приче!

Да ли их има још? -Можда.

Шта ћете да урадите?

Треба да наставимо. Дали смо обећање.

Шта ћете да урадите? -Ми смо група.

Ако желе да гласају...

Доле! -Ако желе новац...

Нико да није проговорио, доле главе.

Држите главе доле и не гледајте их у очи,

или ће вас убити.

Имаш светла, упали их!

Желим да видим ове будале, уради то!

Овај део реке припада нама.

Покушавате да прођете?

Можемо одмах да вас све побијемо.