Mercy Black

PREVEO REMEDY

Sećaš li se ičega od toga dana?

Rekla si da ima kuću.

Kuću koju ne vidiš i knjigu koju ne možeš pročitati.

Da je želela da učiniš neke stvari za nju.

Ponekad kada smo usamljeni ili zbunjeni,

izmislimo imaginarne prijatelje. I oni deluju toliko stvarno...

Njeno ime je Mersi.

MERSI BLEK

15 GODINA KASNIJE

Hvala ti Arden. I nemoj više krasti olovke, u redu?

Ta devojčica mi je pokrala sve olovke.

Izgledaš sjajno. -Hvala.

Spavala si? Da li spavaš bolje?

Kakvi su snovi? Bolji, za pravo.

Dobro je. Odradila si težak posao. Daleko si dogurala.

Kada si prvi put došla ovde...

patila sam od nedijagnostifikovane maloletničke predšizofrenije

sa tendencijom na halucinacije.

I...

još mnogo drugih stvari.

Vidi ti nje.

Htela sam samo reći da si bila zbunjena mala devojčica.

Ali to više nisi.

Ponekad mi nedostaje da verujem u nešto.

Da li to zvuči ludo? -Ne, ne zvuči.

Svima nama je potrebno da verujemo u nešto.

Ja sam verovala u deda Mraza...

pa, još uvek verujem u njega.

Svima nama je potrebno da verujemo u nešto,

bilo da je to religija, druga osoba,

ili sopstveni intelekt.

Sve je to deo ljudske svesti.

Kako da prepoznamo da li je ono u šta verujemo stvarno?

Pa... ne možeš znati.

Moraš sama odabrati.

Potpisala sam dokumente za tvoje otpuštanje.

Šta? -U redu je, u redu je.

Spremna si. Ovo su sjajne vesti.

Mislim da to nije dobra ideja.

Ako ostaneš ovde,

tvoj život će biti definisan prošlošću,

bez obzira da li ćeš je se sećati ili ne,

a stvorena si za mnogo više.

Doktorko Vord... Eta...

Stvarno verujete u to? -Da.

Tako sam izabrala.

Ćao. -Ćao.

Lepo je videti te opet.

Hej, seko.

Želiš li da ti ponesem torbe?

Da, hvala ti. -Da.

Pa, to je to.

Dobro je. Dobro je.

U redu. Nedostajaćeš mi.

Brus sada ima 8 godina.

Zapravo 8 i po, kako insistira.

Njegov otac nije više sa nama.

Ne pošalje ni čestitku za rođendan,

šupčina.

Ponovo sam počela da se zabavljam. Upoznala sam tog lika, Vila.

Mislim da će ti se svideti. Voliš li piletinu?

Nisam te ni pitala

ali planirala sam piletinu za tvoj povratak.

Da li je to u redu? -Da, zvuči sjajno.

Dobro.

Nakon majčine smrti tata više nije održavao ovo mesto.

Nisam mislila da ću ikada više videti ovo mesto.

Znam da nije kao što je nekada bila...

Hej, lepotice.

To je Rolf. Kao lutka iz mapetovaca. -Ćao Rolf.

Dobro došla kući.

Do đavola.

Brajse? -Hej, jesi li doma?

Ide sam peške iz škole, trebao bi biti doma.

Brajs!

Stigla je teta Marina.

Izvoli svoje torbe. -Hvala.

Isti je krevet.

Alis, hvala ti, za sve.

Idem pripremiti piletinu.

Nemoj mu reći da sam ovde.

Ćao.

Ti mora da si Brajs.

Izvini što sam te uplašio.

Pronašao sam te!

Gubitnik, gubitnik!

Brajse, rekla sam bez drugara danas.

Nisam ga pozvao.

Nikada ga ne pozovem.

Da li su to slike tvoje majke?

I oca. Radi za NASU.

Na tajnoj je misiji.

Ne smem pričati o tome.

Dobro.

Mojoj majci je veoma drago što si ovde.

I meni je.

1, 2, 3, 4, 5.

Nije stvarno, nije stvarno, nije stvarno, nije stvarno.

Brajse.

Sranje!

Uplašio si me.

Imala si košmar.

Jesi li dobro?

Jesam. Ponekad imam loše snove.

Poneo sam noćnu lampu.

Zar neće tebi trebati? -Imam skoro 9 godina.

Dobro.

Hvala ti.

Dobro jutro. -Dobro jutro.

Mogla si duže spavati, znaš?

Gde mogu pronaći ponude za posao?

Samo ukucaj "Bosman poslovi".

Tražim posao koji mogu raditi.

Samo klikni na bilo koji.

Ovde se svašta može naći.

Zar u umetničkoj školi nema interneta?

Šta? -Umetničkoj školi. U Engleskoj?

Brajse, idi prošetaj Rolfa.

Poludeo je. -Naravno majko.

Hvala srce.

Samo sam mislila da će tako biti lakše svima.

Želela sam da ga zaštitim.

I tebe. -Naravno.

Nadam se samo da me neće naterati nešto da mu nacrtam.

Hvala.

Rekao sam mu dva puta,

moraš isprati ovu stvar

ili će ti cela kuća smrdeti.

O ne.

Nakon dve nedelje...

I ne zezam se. -O ne.

Lik me pozove ujutro.

"Isuse! Isuse! Moja kuća! Moja kuća!"

"Smrdi kao sranje! Potreban si mi!"

Pazi na rečnik! -Dobro, izvini.

Može govno? -Može.

"Moja kuća! Smrdi na govno!"

"Potrebna mi je tvoja pomoć!"

Nisam mogao ništa učiniti.

Mogao sam samo otići tamo... -U redu, u redu...

Kad smo već kod toga...

Vreme je za spavanje, buba. -Stvarno? Danas je poseban dan.

Hajde buba. -Bez rasprave.

Bez rasprave. Hajde. Ustani.

Da nisi nešto zaboravio?

Digni ih. Udara u bradu.

Udara nisko. Digni ruke visoko.

Sagni se! Sagni se! Sagni se! -Dobro je. Dosta je bilo.

Hajde. -Dobro.

U redu. U redu. Mali udarac.

O ne. Ja sam dobro. Zapravo mi se malo vrti.

Naravno. Mora da ti je...

ovo prvo piće...

Ikada.

Da. Kao što je klinja rekao, danas je poseban dan.

Tako da... -Dobro.

Dobro.

Imaš tešku ruku, predpostavljam.

Za poseban dan. Živeli.

Mora da je lep osećaj biti napolje, ha?

Čudno je. Stalno očekujem da će mi neko reći šta da radim.

Daj Alis malo vremena,

i ribaćeš stepenište.

Tako je.

Šta si sledeće planirala?

Razmišljala sam da pronađem posao.

Super. -Možda da se vratim školovanju.

Razmišljala sam da radim nešto povezano sa dečijom psihologijom.

Šta? -Zar je toliko smešno?

Niko neće reći da ti je rezime dosadan.

Izvini, bio sam nepristojan.

Samo sam pokušavao da prekinem tenziju.

Znaš...

Razmišljaš o tome, zar ne?

Zapravo se ne sećam.

Da, naravno. Davno se desilo.

Ali, nečega se sigurno sećaš...

Ne volim pričati o tome.

Da, naravno. Naravno.

Pravi sam ljubitelj kriminalnih knjiga,

pa sam uvek u potrazi za dobrom.

Poput Adree Jets, Bandija, Crne dalije,

zbog čega je za mene sve ovo poput razgovora sa nekom VIP osobom.

Mislim, dva prijatelja namame devojku u šumu...

izbodu je 7 puta zbog Mersi Blek.

Molim te, ne izgovaraj to ime.

Da, naravno. Izvini...

Mora da ti je teško čuti

jer je poznata priča.

Popularna?

Da, priča o Mersi Blek je hit.

Raširila se poput virusa.

Slike, priče...

zločini imitatora.

Hoću reći, ti...

si donela svetu jedan potpuno nov košmar.

Marina.

Marina.

Brajse!