1922

"1922" (2017) Lula & Valkanela

SRPSKA POSLA BRATE

Pažnja svakom koga zanima.

Zovem se Vilfred Leland Džejms, a ovo je moje priznanje.

Razlog koji je doveo do mog zločina i prokletstva,

bilo je 40 hektara dobre zemlje u Hemingfordu, Nebraska,

nasledstva moje žene, Arlete Kristine Vinters Džejms.

Nakon smrti njenog oca.

Najvažnije mi je bilo dodati njenih 40 ha našoj farmi od 30 ha,

jer to bi jednog dana nasledio moj sin,

Henri Frimen Džejms i njegovi potomci.

Znaš li kako ćeš unazad? -Da, gospodine. -Pokaži mi.

Srednje. -Dobro. Dobro, spreman si. Možda još nisi za Omahu.

Ili čak Linkoln. Ali, samo polako u Hemingfordu, sve će biti u redu.

U redu? Šta sam ti rekao?

Polako. -Polako.

1922. godine, čovekov ponos bila je njegova zemlja.

Kao i njegov sin.

Nije previše kiselo. Nije ni preslatko.

Ne. Baš kako treba.

Moja žena, koja se nikad nije privikla na farmerski život,

želela je prodati svoj novi posed, htela je da sve to napustimo.

Pa, šta predlažeš da učinimo sa svim tim novcem, a bez zemlje?

Preselimo se.

U Omahu. Ili čak u Sv. Luis.

Gradovi su za budale.

Mama, slažem se sa tatom.

Ne želim živeti u Omahi ili bilo kojem gradu.

Možemo o tome nakon večere.

Ako se ne možemo složiti, trebalo bi da se vratiš svojoj majci.

I tebi ostaviti zemlju mog oca, pretpostavljam?

Ništa od toga, Vilf.

Pa... Onda... daj da otkupim zemlju od tebe.

Kako ćeš to učiniti? -Trebaće mi neko vreme.

Osam godina.

Možda deset, ali ću te isplatiti, Arlete. Do zadnjeg novčića.

Mala zarada je gora od nikakve. Faringtonovi će je odmah kupiti.

Njihova ponuda je mnogo velikodušnija od tvoje.

Svejedno, imam svoju zamisao.

Prodajmo 40 ha i farmu Faringtonovima.

Kupiće sve, samo da su bliže železnici.

A onda, podelićemo novac.

Razvod.

Oboje znamo da to želiš.

I... Ko?

Kome će pripasti naš sin? -Meni.

Naravno. Dečaku od 14 godina treba njegova majka.

To nije pošteno prema njemu, Arlete. Želiš ga odvesti od svega što poznaje.

Zar bi to učinila? -Pošteno? Pošteno?

Život je retko pošten, Vilf. Naročito ovde.

U redu, treba mi malo...

Daj mi malo vremena da o svemu razmislim.

Kao muž, želeo sam se obratiti zakonu u vezi toga.

Nešto me je odvraćalo.

Nisam se bojao šta bi rekle komšije ili tuđa ogovaranja.

Ne, bilo je to nešto drugo.

Zamrzeo sam je.

To me je odvraćalo.

Prokletstvo, Vilf. Uplašio si me.

Šta je?

Odlučio sam da im nećeš prodati 40 hektara.

Zaista? -Ne bez otpora.

Faringtonovi će ti pružiti otpor, Vilf.

Baš tebi. A ja ću biti srećna...

Verujem da postoji neki drugi čovek

u svakom čoveku.

Stranac.

Koji mu povlađuje.

Henri?

Šta radiš ovde?

Šenon. -Gospodine Džejms.

Zašto ne pođeš kući, devojko? Moram popričati s Henrijem.

Da, gospodine.

Vidimo se sutra.

Vidimo se sutra.

Šta želiš, tata?

Tog proleća, Henriju se svidela devojka Koterijevih iz susedstva.

Već dugo ih nameravam odrezati.

Henri, to je... Prelepi su. -Da.

Pronađimo vazu.

I povlađivač je pomislio iskoristiti to kao svoju prednost.

Šenon više neće biti u tvom životu. Naravno, baš kao ni mene.

Tata, šta ćemo uraditi? -Pa...

Ponekad ti jedino preostaje...

učiniti ono što moraš.

Ne... Čak i ako neko nastrada.

Čak i ako neko umre.

Tata?

Pa...

Ako nje ne bude...

pa, sve će biti kao što je i bilo.

I sve nedoumice će nestati.

Mogli bismo ovde živeti u miru.

Ponudio sam joj sve što sam mogao da ode, a ona ne želi.

Samo jedno još mogu učiniti.

Šta... mi možemo učiniti.

Henri! Daj mami poljubac.

Šta nije u redu? -Ništa, mama.

Dobro sam.

Mogu li dobiti pivo?

Ti ga dovrši.

Ali, ovog sutra više nema.

Niti preksutra, zamisli.

Pa, ubijeni čovek ili žena

ne umiru po Božijem, već ljudskom vremenu.

Ako je sprečimo pre izvršenja greha,

pa...

sve greške se moraju oprostiti.

Šta je sa nama, tata? Zar nećemo u pakao?

Kako možeš to reći, uz ovaj raj svuda oko nas?

I još nas namerava odvesti od toga.

Zamisli.

Ako stvarno ode u Omahu, pa...

iskopaće sebi još dublju rupu u paklu.

Ako te povede, postaćeš gradski dečko.

Da. Zaboravićeš sve ovo...

i privikavati se gradskom načinu života.

Počni sebi kopati sopstvenu rupu.

Jedi ili gladuj, Henri. Izbor je na tebi.

Ti, samo sedi tu. -Odlazi.

Šta kažeš? -Kažem, odlazi, da opet budemo porodica.

Advokat me uverio da je zemlja moja. Mogu sa njom šta želim.

A ja ću je prodati.

Sedi ovde i njuškaj pečenu prasetinu, kuvaj obroke i pospremaj krevet.

Ali ti, sine, ideš sa mnom u Omahu.

Otvoriću prodavnicu sa haljinama.

To mi baš zvuči pošteno.

Ne rugaj mi se, Vilf.

Ne rugam se. Henri i ja smo mnogo razgovarali o tome.

On želi da pođe.

Barem pokušati neko vreme.

Mogao bih potražiti posao kao mehaničar.

Za auta i kamione, ali...

Uglavnom poljoprivredne mašine, znaš.

Ako mogu popraviti onaj naš stari traktor, dođavola,

onda mogu popraviti bilo šta.

Ne rugaš mi se?

Henri te nagovorio na to?

Da, uverio me da će nam biti bolje...

da potražimo sreću u gradu

nego da ostanem ovde sasvim sam, to bi bilo...

baš jadno.

Dečak govori razumno, a čovek ga sluša?

Konačno.

Aleluja.

Ili to ili metak u glavu.

Nije to loše. Nikako.

Henri, dođi ovamo! Proslavimo.

Henri. Prestani.

Konačno smo svi zajedno.

Moji muškarci su se opametili. -Dobro, prestani.

Pucaj.

Ako budeš dobar, Vilf, možeš to kasnije ukloniti.

Ne moraš se suzdržavati. Viđen si sa Šenon Koteri.

Lepog lica i predivne građe.

Ako te to ne motiviše, baš si budala.

Samo pripazi. S četrnaest godina nisi premlad da se oženiš u ovoj vukojebini.

Da, gospođo.

Za Šenon Koteri i njene buduće sisice,

a ako moj sin još ne zna boju njenih bradavica, baš je blentav.

Budi siguran, kad zalegneš s njom među kukuruz

ili iza štale, da ne budeš blentav.

Istraži sve što ti se svidi, i znaš, uvali joj pimpeka

dok ne pukne od užitka.

Ali, beži od ove kuće...

ili ćeš se ukopati u nju poput mame i tate.

Jasno.

Prestani.

Želela bih spavati.

Samo izvoli.

U redu.

Skoro smo stigli.

Još malo.

Evo nas.

Ne bi trebala tako pričati o Šenon.

Ali, hoće.

Takva je.

Ti to već znaš.

Dođavola, takvom ju je dobri Bog stvorio. Jasno?

Razdvojiće tebe i Šenon, to ti garantujem.

Ako joj dozvolimo.

Možeš li pronaći dobrog advokata?

Misliš nekog kojeg mogu priuštiti,

koji će se usprotiviti Faringtonovim advokatima?

I ona će hteti tih 40 hektara.

Već ih je namenila njima.

Ovo je jedini način, sinko.

Ali, moraćeš mi pomoći.

Hoćeš li?

Voleo bih da postoji neki drugi način.

I ja, sinko.

I ja, takođe.

Ovo je naša kuća.

Ovde pripadamo.

Želiš li se boriti za nju, sinko?

Hoćeš li se boriti za nju?

Možeš li?

Ne znam...

s jastukom ili tako nekako?

Bilo bi presporo.