Alien Contact: Government Coverup

Извините, само тренутак. -У реду је.

Желите нешто да попијете?

Не, само бих волела да све ово може да оде,

али не одлази.

Највероватније људи који имају ове информације

углавном би волели да то поделе са својим вољенима,

са својим унуцима, да поделе са човечанством уопште.

Нисмо плаћени ни за шта.

Надам се да ће једног дана објавити информације.

То је информација од толико великог значаја да је то

нешто што би требало да се подели са целим човечанством.

То није нешто што би требало да буде ограничено на

привилеговану мањину унутар владе Сједињених Држава.

Једини разлог зашто ово радимо јесте да покушамо да сазнамо што више истине

колико год можемо док су неки од нас још живи.

Па, докторе, да ли би то могле бити халуцинације

или неки други погрешно представљени објекти?

Могли би, али ја сам чврсто уверен да

такво објашњење не важи за све.

Можда у неколико случајева,

али и даље остаје чврст блок веома поузданих,

добро истражених запажања која се не могу објаснити на такав начин.

Мислим да имамо право да знамо шта се дешава у овом свету.

Живимо у њему, то је наш свет.

Насловно издање, 8. јул 1947...

То постаје давно изгубљена прича.

Неће проћи много времена пре него што

неће остати никога ко је био жив 1947. године.

Војно ратно ваздухопловство је објавило да је

летећи диск пронађен и сада је у поседу војске.

Мисле да си луд ако причаш о томе, тако да...

Генерално не причам о томе,

осим ако неко не позове и пита ме шта се десило.

То није тема за разговор уз кафу.

Да не мислим да влада ускраћује информације

не бих седео овде са вама и био интервјуисан о томе.

И не постаје лакше,

јер сваки пут када некоме испричам о томе,

осећам се као да поново имам 12 година.

Можда редовно слећу тамо негде, на океане

или у ненасељеним деловима земаља.

Можда нису спремни да нам кажу.

ВАНЗЕМАЉСКИ КОНТАКТИ ВЛАДИНО ЗАТАШКАВАЊЕ

Превео : Забуза

Добро. -Па, коначно сам се вратио кући.

Па, дуго ти је требало.

Уморан сам.

Срећан сам што сам се вратио кући, гарантујем ти то.

То је део нашег договора.

Провели смо цео дан тражећи ранч где смо пронашли оне ствари.

Коначно смо га пронашли и јер је било прекасно сликамо

морали смо да се возимо све до болнице.

Кажем ти, уживао сам сам тамо, али ми је превише тешко.

Постајем престар за такве ствари.

Па, ако ти тако кажеш.

Да, али сам дошао до тачке где нисам могао ни да ходам.

Мислим, замарајуће је.

Имали смо проблема да пронађемо место за почетак.

Цео дан смо тражили то место.

Али када сам видео то место, препознао сам га.

То је добро.

Дакле, кућа у којој је господин Брејзел некада живео,

реновирали су је целу, сада изгледа као прави луксуз.

Узео је ствар у своје руке.

И био је веома од помоћи. Одвео нас је право на место.

Тачно је знао где је то.

Тако да смо имали среће да смо га срели.

Прошетао сам по целом подручју.

Шта се десило?

Али нисам препознао тачно место.

Ох, да.

Одвео сам га на место где су узели те остатке.

Да ли и даље има остатака? -Нема, кажем ти.

Тамо нема ничега.

Розвел тренутно чине углавном пензионери.

То је прелеп, прелеп призор. Место је осветљено.

Али сам заиста уживао у томе.

Моје путовање је у сваком случају било вредно труда.

Драго ми је, срећан сам због тога.

Па, сине. И мени је драго.

Кажем ти, волео бих поново да живим тамо.

Па, и ја бих, знаш.

Провео сам доста времена и у Волтеровој кући.

Отишао сам у његову продавницу уметнина.

Вечерали смо заједно у уторак и среду увече.

Дакле, све је прошло у реду. Одлично сам се провео

Тако и звучи, веома сам срећан због тебе.

То чини да се осећам боље.

То ме извлачи из моје усамљености.

Кажем ти.

Па, сине, сада ћу те пустити.

У реду Данијеле, зваћу те следеће недеље.

У реду, добро.

Држи главу горе и забави се колико год можеш.

Само уради то. -Покушаћу.

Важи, здраво. -Здраво.

Мислим да у Розвелу живело 15.000 људи,

а 7.000 од њих је било у бази

То је била огромна корист за заједницу.

Розвел је вероватно један од

најпатриотских градова у целим Сједињеним Државама.

Сачували смо сваку лимену конзерву у околини.

Скинули су алуминијумску фолију са омота жвакаћих гума.

Уложили смо све што смо имали. Све смо дали за ратне напоре.

И после две године, и даље смо то радили.

Редослед догађаја,

како сам успео да утврдим у глави, јесте да имате

радарска виђења која су се догодила почетком јула, 1., 2. и 3. јула.

Људи ово прате са великим интересовањем.

Мислим, ево нас изнад места где је атомска бомба детонирана 1945. године.

Атомска истраживања се и даље настављају.

509. бомбардерска група и ракете лансиране из Аламогорда.

Дакле, то је подручје од великог интереса, посебно за трку за пут у свемир.

У петак, 4. јула, објекат нестаје из видокруга.

Постоји разлог за сумњу да је у квару.

Следећег јутра, тамо је тим за истраживање несреће.

Такође имамо мушкарца и жену.

Ова прича сада почиње као и сваки научнофантастични филм

који сте икада видели. Имамо пар у пустињи.

Она је у браку, он није. Не би требало да буду тамо.

Та ствар тутњи изнад њих и удара у земљу.

Гледали су у то претходне ноћи,

али су били толико пијани да нису могли ништа да ураде.

Следећег јутра, они се кришом враћају да виде шта се дешава.

Отприлике у то време, појављује се и тим за истраживање несреће.

Они шаљу некога назад да позове шерифа.

Шериф обавештава 509. бомбардерску групу.

Камиони нам долазе ујутру 5. јула.

Војни кордон се подиже око подручја овде близу Розвела.

И ово је оно што је критично.

Зашто постављате стражаре на путевима одмах поред аутопута 285,

северно од града

ако је све што имате поље рушевина неких 120 км северозападно?

Не морате то да радите.

Ако је летелица пала много ближе Розвелу,

онда стражари имају савршеног смисла.

Желите да држите људе подаље од тог подручја.

Тим преузима тела на тој локацији.

Враћају су у Хангар 84.

Летелица је враћена у ово подручје.

Транспортована је у ноћи 5. јула.

Следећег дана, седели су и честитали сами себи.

Зар нисмо мајстори? Средили смо целу ствар.

Нико не зна шта се десило.

Мек Брејзел се појављује у шерифовој канцеларији са кутијом пуном остатака.

Очигледно је да је ово нешто посебно.

Моје име је Френки Роу.

Знам да сте вероватно испричали ову причу милион пута,

али да ли би могли поново да је испричате?

Испричајте нам је као да је први пут причате, то би било сјајно за нашу публику.

Само нам реците шта се догодило када се ваш отац вратио кући тог дана.

Као први пут да причам, у реду.

У реду.

Тата се вратио кући са посла.

Радили су смене од по 24 сата,

па 36 сати а онда су слободни 8 или 12 сати.

Тако да га нисмо видели неко време.

Вратио се кући те вечери и ушао је јако узбуђен.

Ја сам била у кухињи са мамом.

Рекао је мојој мајци да има нешто да исприча свима нама.

Доведи их све овде.

Она му је рекла да је поприлично заузета у кухињи.

И питао је, па, колико ће то дуго трајати?

Јер морам да разговарам са свима.

Биле смо само моја мајка и ја и троје мојих браће и сестара код куће.

А моја друга сестра је била на послу.

Зато смо пожурили, ставили смо храну на сто и позвали остале унутра.

И почео је да нам говори да су отишли ​​по позиву

на шта су мислили да је авионска несрећа северно од Розвела.

Рекао је да су их позвали у Блеквотер Дров.

И када су отишли тамо, оно што су видели није био авион који је био наш

али је рекао да је то летелица са неког другог света.

Ми нисмо питали ништа, али је моја мајка постављала сва питања.

Ми смо само слушали.

Она га је питала како то мислиш са другог света?

А он је рекао, то није авион, то није са нашег света.

Овде на овој мапи су означене локације

где је виђено око 30 тањира, а њихово порекло је још увек необјашњено.

У следећој композицији, Земља је можда била,

и сада могу бити, присутни у Земљиној атмосфери, чудни ваздушни објекти.

Неки су геометријског облика.

Други се могу описати само као бриљантни извори светлости.

Њихов облик се не може утврдити.

Рекао је да је олупина била као летећи тањир

о којем су причали, јер је било пар речи о њима на вестима.

И рекао је да је један од летећих тањира пао.

Милслим да му мајка на прву није поверовала.

А он је рекао, озбиљан сам.

Отишли су рано тамо, не знам тачно време али је било рано,

да би се према њему вратили до мрака.

Рекао је да када су стигли тамо, могли су да виде два тела,

која леже испред срушене летелице,

и била је како је он то описао, мала особа.

Рекао је да је та мала особа шетала тамо и да је била жива.

Па га је она питала како су изгледали,

да ли су изгледали као ми?

Рекао је да су веома мали, величине десетогодишњег детета.

Али глава је изгледала као онај мали инсект којег смо виђали око куће,

који се зове Дете Земље.

Сви смо знали како то изгледа, тако да нико није постављао никаква питања о томе.