أول 200 سطر.
"Нисам часила ни часа да мајци испричам све што сам знала.
У исти мах схватиле смо да се налазимо у тешком и опасном положају.
Било је јасно да морамо брзо донети одлуку
и напослетку нам паде на памет да заједно кренемо и потражимо помоћ у оближњем селу.
Речено - учињено.
Гологлаве, истрчасмо одмах напоље,
у сумрак који се спуштао и кроз мразну измаглицу која је притискала обалу.
Село није било даље од неколико стотина корака,
мада се није видело, сакривено иза следеће увале.
Оно што ме је нарочито охрабрило било је то
што се налазило у супротном правцу од оног из ког се појавио слепи човек.
Никада нећу заборавити колико ми је снаге улило
када сам угледала топло, жуто светло у вратима и прозорима кућа.
Али, како се убрзо показало, то је било све од помоћи на коју смо тамо могле рачунати.
Јер, помислиле бисте да ће се људи постидети свог кукавичлука
а ипак, ниједна душа није хтела поћи с нама назад..."
Одри, извини.
Гдин Талкот је преминуо.
У реду.
Ондеси на рецепцију, у случају да се неко појави.
Мислим да предуго чекаш, душо.
Не, да ли смо звали некога? Рекао је да има породицу.
Да, али они неће да имају ништа са њим.
Можеш да бациш ствари позади.
У реду, погледај ово.
Идем на разговор сутра? -А твој посао?
Доста ми је више тог места. -Зашто, шта се десило?
Хвала. -Нема на чему.
Изгубила сам пацијента данас, гдина Талкота.
Жао ми је. -Требала си да видиш то.
Момента кад је умро, деловало је као да су једва чекали да га се отарасе.
То је само посао за њих. -То и јесте посао, али бар имају тебе.
Не, то је посао о бризи. Али њих не може да буде више брига.
Чекај. Ово је парохија Тербон. То су проклете мочваре.
Добијам сате које су ми потребни
да започнем школу за медицинске сестре и плаћена сам.
И могу да помогнем некоме, на мој начин.
Имају алигаторе у мочварама, и момке којима фале зуби.
Хоћемо ли да играмо или шта?
Види, Кери,
да ли си сигурна да те овај посао који радиш не мења?
Имам 25 година, шта фали малој промени?
Превео : Забуза
Ох, мој Боже.
Хеј?
Хеј?
Е, то се зове љубав.
Старомодна верност, као она о којој си читала.
Ти мора да си Каролајн.
Врата су била отворена, само сам ушла.
Ма не брини, ово је велика кућа, нисам те чуо.
У реду је.
Толико о сређивању њихових папира.
Ја сам Лук Маршал. Адвокат за оставинске поступке.
Разговарали смо телефоном. -Ох да, тачно.
Доктори му дају месец дана, није му остало још много.
Разумем. -Његовој жени је тешко са њим.
Већини људи јесте.
Вајолет, имаш госта.
Могу ли да ти представим гђицу Каролајн Елис?
Радила је у хоспису у Њу Орлеансу. Каролајн, ово је Вајолет Деверо.
Имате лепу кућу.
Извињавам се, није јој пријатно због идеје да странац живи...
Разумем, стварно.
Она је стара јужњакиња, знаш. Мисли да се жене још увек клањају.
Па, не може да прича уопште?
Не. Мождани удар га је практично парализовао.
У коју страну га је ударило? -У обе.
Десило се пре месец дана, на тавану.
Тамо га је пронашла.
Бене?
Имаш посетиоца, упознај гђицу Каролајн Елис.
Здраво Бене, ја сам Каролајн.
Она није одавде, неће разумети моју кућу.
Из Њу Орлеанса је.
Није одрасла у Њу Орлеансу. Чујеш како прича?
Ко зна одакле је дошла. -Хабокен, Њу Џерзи.
Шта желиш, јужњачки акценат? Претходна је отишла, Вајолет.
Добро.
Али неће разумети кућу.
Значи последња девојка је отишла?
Чекај. Дај да разговарам са њом, можемо да средимо ствари.
Не могу да помогнем некоме ко не жели моју помоћ.
Она жели помоћ, само је уплашена. -Чега? Пристојности?
Не, он је љубав њеног живота, и умире.
Заједно су целу вечност, губи своју сродну душу.
Не знам за тебе, али мени би од тога кренуле сузе.
Да ниси романтичан?
Види, задња девојка је дала отказ.
Ти си пета која је дошла на разговор. Њој нико не одговара.
Ништа лично, али то што си овде значи да он стварно умире.
Он умире била ја овде или не.
Шта је мислила у вези са кућом?
Шта?
Рекла је да нећу разумети кућу. Зашто је то рекла?
Све што знам је да су јој чекови добри.
Види, заборави.
Ако ће да ти буде лакше, и ја и даље тражим мој посао из снова.
У реду.
Па, ако би причао са њом, шта би јој рекао?
Рекао бих јој да може да тражи колико хоће,
али сумњам да ће наћи бољу од тебе.
Зато би јој било боље да се понаша лепо према теби.
Добро, ево мојих правила. Нема плетења. Нема учлањивања у бриџ клуб.
И нема играња бинга. -У реду, то су добра правила.
Озбиљна сам, желеће да те увуку у њихов старачки ритам.
То је мање од сата вожње, долазићу овде стално.
Да па, било би ти боље.
Кад год будеш пожелела да причаш са неким ко није преживео други светски рат.
Шта је са тобом и старијим људима?
Дођи овамо.
Био би поносан на тебе, знаш да би био.
Здраво?
Треба да платим за бензин.
Здраво?
Да ли је неко позади?
Жао ми је.
Само треба да платим бензин.
Исусе.
17$ за бензин.
Задржите кусур.
Гђо Деверо?
Распаковла сам се.
Здраво Бене, сећаш ме се? Ја сам Каролајн.
Водићу рачуна о тебе неко време.
Овде је баш мрачно, зар не?
Дакле, велики си фан блуза? И ја сам...
Мораш да ме пустиш. Бене, повређујеш ме.
Ту си, време је за његове лекове.
Помери се, дете.
У 09:00 и у 19:00.
Он пије измрвљене лекове, показаћу ти.
Али буди сигурна да попије све.
Шта пије? -Кумадин и сличне лекове.
Понекад има дрхтавицу, немој да те то уплаши.
И пољубац за бољи укус.
Мршавија си него што сам очекивала, али и лепша такође.
Кладим се да си цела обележена.
Обележена? -Писала си по себи?
Знам да се ви млади бодете иглама и пишете мастилом по телу.
Писала си по себи, зар не? -Не где можете да видите.
Па...
Треба га купати свакодневно, мењати му постељину.
Не мучи се са кућним пословима. Једино ја знам како да их радим.
Колико дуго живите овде?
Да видим.
Дошли смо из Саване '62.
Купили смо ову кућу од брата и сестре.
Наследили су је давно, од својих родитеља.
Живели су овде од кад су били деца. Ево их, Мартин и Грејс.
Шармантни људи.
Али су запали у тешка времена, морали су да продају кућу.
Задржали сте њихову слику?
Да, волим да одам почаст успоменама ове куће.
У реду. Хајде сада.
Ово је трпезарија. Користимо само око половине соба.
Остале су за Бенов антикварски посао.
Оно што није могао да прода смо складиштили овде.
Осим на тавану.
Тамо су кристал и порцелан.
И ја водим веома пажљиву евиденцију о томе, чисто да знаш.
Укупно има више од 30 соба.
У старе дане су направили посебан кључ за сваку собу.
За власника су направили скелетни кључ, он отвара сва врата.
Овај је твој.
Ја имам мој.
Сада, остава је одмах овде.
Знаш, можда ћемо морати да те замолимо да с времена на време одеш у град.
Да ли је овде некада било огледало?
Приметила сам да ни у купатилу нема огледала.
Дете, када се овако набораш и оматориш, не треба ти подсетник.
Ако ти треба мало огледало за твоје потребе, ја немам ништа против.
Шта сте урадили са њима? -Склонила сам их.
Момак ми је рекао да не пушиш.
Ја пушим, и то много, и уживам у томе.
Верујем да то неће бити проблем? -Неће.
Добро. Схвати да ћу да се понашам као да ниси овде.
На крају крајева, ми нисмо рођаци. Да ли су ти родитељи још живи?
Мама је отишла када сам била мала, тата ме је одгајио, умро је прошле године.
И њега си неговала?
Неговала бих га.
Мислила сам да имам више времена.
Да...
Превише размишљаш о времену које ти је преостало, уместо да га проживиш.
Буди добра према мом мужу. Буди добра према његовој кући.
Лекови у 09:00.
Један, два, три.
Претпостављам да не виђаш овакве вртове у Њу Џерзију.
Заправо то је престоница вртова.
Сумњам у то.
Ништа није гламурозније од врта. Нестане сваке зиме и врати се сваког пролећа.
Да ли си религиозна?
Покушавам да будем отвореног ума.
То је добро, то је веома добро.
Где су ми трилијуми?
Ох проклетство, учини ми услугу дете.
Иди до тавана, имам семена у кутији поред степеница.
Што си се задржала толико? -Извињавам се.
Мислила сам да кључ отвара сва врата.
Кључ? Који кључ? -Кључ од куће који сте ми дали.
No comments yet. Be the first to leave one.