The Birds

San Francisko

DEJVIDSONOVA PRODAVNICA KUĆNIH LJUBIMACA

-Zdravo, gđo Mekgruder. -Zdravo, gđice Danijels.

Jeste li nekad videli toliko galebova? Šta mislite da je razlog?

Mora da je oluja na moru. To ih potera na kopno, znate.

Nadala sam se da ćete da zakasnite. On još nije stigao.

-Ali rekli ste u 3 sata. -Znam.

Znam. Zovem celog jutra.

Gđice Danijels, ne biste verovali.

Tako ih je teško dobiti. Zaista jeste.

Moramo da ih uvozimo iz Indije, kao mladunce, a onda...

Pa, ovo neće biti mladunac, zar ne?

Svakako ne. Ne, sigurno ne.

To će biti odrasli čvorak. Potpuno odrastao.

-I govoriće? -Pa, da, naravno...

Ne, moraćete vi da ga naučite da priča.

Možda je bolje da pozovem. Rekli su u 3 sata.

Možda je saobraćaj. Pozvaću.

-Možete li da sačekate? -Možda je bolje da mi dostavite.

Daću vam svoju adresu.

Pa, u redu,

ali sigurna sam da stižu.

Da li bi vam smetalo da nazovem?

Ne. U redu.

-Možete li da mi pomognete? -Molim?

Možete li da mi pomognete?

-Da. Šta tražite, gospodine? -Agapornise.

Agapornise, gospodine?

Da. Čujem da postoje različite vrste.

-Je li to istina? -Da, postoje.

Oni su za rođendan moje sestre,

a pošto puni tek 11 godina, ne bih hteo par ptica

koje su previše demonstrativne.

Potpuno razumem.

Ipak, ne bih hteo ni da su previše rezervisane.

Ne, naravno da ne.

Imate li slučajno par ptica koje su samo prijatelji?

Mislim da imamo. Da vidim.

Nisu li ovo agapornisi?

Ne. To su kardinali.

Mislio sam da su zebe.

Da. I tako ih zovemo.

Evo. Agapornisi.

To su kanarinci.

Zar se zbog toga ne osećate grozno?

Zbog čega...

Što su sva ta jadna, nevina stvorenja ovako u kavezima?

Pa, ne možemo da ih pustimo da lete po prodavnici.

Ne, svakako.

Postoji li ornitološki razlog da se drže u zasebnim kavezima?

Svakako. Da se zaštite vrste.

Da, to je važno, posebno tokom sezone mitarenja.

To je posebno opasno vreme.

-Da li se sada mitare? -Neke od njih.

Kako znate?

Pa, imaju potišteni izraz.

Da, razumem. Pa, šta je sa agapornisima?

Jeste li sigurni da ne želite kanarinca umesto njih?

Ove nedelje imamo nekoliko veoma lepih kanarinaca.

U redu.

U redu. Mogu li da vidim, molim vas?

Šta je to?

Tu smo.

-Eto. -Divno.

Nazad u pozlaćeni kavez, Melani Danijels.

Šta ste rekli?

Samo sam povukao paralelu, gđice Danijels.

-Kako ste znali moje ime? -Rekla mi je ptičica.

Doviđenja, gospođice Danijels. Gospođo.

Čekajte. Ne poznajem vas.

-Ali ja poznajem vas. -Kako?

-Upoznali smo se na sudu. -Nismo se sreli na sudu niti bilo gde.

Tačno. Preformulisaću. Video sam vas na sudu.

Kada?

Ne sećate se svoje šale

koja se završila razbijanjem prozora?

-Nisam ja razbila prozor. -Ali vaša mala šala jeste.

-Sudija je trebalo da vas zatvori. -Šta ste vi, policajac?

Samo verujem u zakon, gđice Danijels. I ne volim šale.

Kako biste nazvali priču o agapornisima...

Stvarno sam želeo agapornise.

Znali ste da ne radim ovde. Namerno ste...

Da. Prepoznao sam vas kad sam ušao.

Mislio sam da biste voleli da znate

kako je na drugoj strani šale.

-Šta mislite o tome? -Mislim da ste pokvareni.

Jesam. Doviđenja, gđice Danijels. Gospođo.

Drago mi je što niste dobili agapornise.

Naći ću nešto drugo. Vidimo se na sudu.

-Ko je bio taj čovek? -Nemam pojma.

Rekli su da će čvorak stići kasnije po podne,

ako biste došli ponovo.

Ne, bolje ga pošaljite.

-Mogu li da upotrebim ovaj telefon? -Naravno.

„Dejli njuz“? Ovde Melani Danijels. Možete li mi dati gradsku rubriku.

Samo minut, gospođo Mekgruder.

Zdravo, Čarli. Melani ovde.

Treba mi usluga.

Ne, ova je mala.

Da te pritiskam? Čarli, dragi, da li bih ja to radila?

Možeš li da pozoveš auto-moto savez za mene?

Saznaj ko je vlasnik ove registracije,

W-J-H-0-0-3.

Da, kalifornijske tablice.

Ne. Svratiću kasnije. Da li je tata u kancelariji?

Ne, ne bih da prekidam sastanak. Reci mu da ćemo se videti kasnije.

Hvala, Čarli.

Imate li agapornise?

Ne u prodavnici, ali mogu da ih naručim za vas.

-Koliko brzo? -Pa, kada biste ih želeli?

Odmah.

Verovatno mogu da ih dobijem do sutra ujutru.

-Da li je to u redu? -Da.

G. Mičel Brener

-Gospođice, je li to za Miča Brenera? -Da.

-Nije kod kuće. -U redu je.

Neće se vratiti do ponedeljka, mislim, ako su te ptice za njega.

-Ponedeljak? -Da.

Ne bi trebalo da ih ostavite u hodniku.

Pa... Gde je otišao?

U Bodega Bej. Ide tamo svakog vikenda.

Bodega Bej. Gde je to?

Na oko 100 kilometara odavde uz obalu.

Sto...

Sat i po vremena auto-putem,

ili dva sata ako idete Obalskim putem.

Lično bih se starao o njima, ali i ja odlazim.

Strašno mi je žao.

AMERIČKA POŠTA PRODAVNICA OPŠTE ROBE

OPREMA - NAMIRNICE

-Dobro jutro. -Dobro jutro.

-Možete li da mi pomognete? -Pokušaću.

Tražim Mičela Brenera.

-Da. -Poznajete li ga?

-Da. -Gde živi?

Ovde, u Bodega Beju.

-Da, znam, ali gde? -Tačno nasuprot odvade.

Gde?

-Vidite gde pokazujem? -Da.

Vidiš li dva velika stabla tamo?

-Na drugoj strani zaliva? Da. -I belu kuću?

-Da. -Tamo žive Brenerovi.

Brenerovi? Gospodin i gospođa Brener?

-Ne. Samo Lidija i dvoje dece. -Dvoje dece?

Da, Mič i devojčica.

Razumem. Kako da stignem tamo?

Pratite put oko zaliva,

odvešće vas pravo do njihovih vrata.

Ulazna vrata. Ima li drugog puta?

-Ne. To je jedini put. -Hoću da ih iznenadim.

Ne želim da me vide kako dolazim.

To je iznenađenje, vidite.

Pa, mogli biste da uzmete čamac

i presečete zaliv do njihovog pristaništa.

Gde da nabavim čamac?

Pored restorana Tajds.

-Da li ste ikada upravljali čamcem? -Naravno.

-Želite da naručim jedan za vas? -Pa, hvala.

-Na koje ime? -Danijels.

U redu.

-Možete li mi reći... -Da. Samo trenutak, molim vas.

-Kako se zove devojčica? -Mala Brenerova?

-Da. -Alis, mislim.

Hari, kako se zove mala Brenerova?

-Lois. -Alis, zar ne?

-Ne, Lois. -Alis je.

Da li ste sigurni?

Pa, nisam skroz siguran.

Treba mi njeno pravo ime.

Samo trenutak, molim vas.

U tom slučaju, reći ću vam šta da uradite.

Idite u grad i videćete mali hotel s leve strane.

Onda skrenite desno tamo.

-Razumete? -Da.

Blizu vrha brda, videćete školu, i odmah iza,

malu kuću sa crvenim poštanskim sandučetom.

Tu živi Eni Hejvort, učiteljica.

Pitajte je za ime Brenerove devojčice.

Pa, hvala.

Izbeći ćete probleme. Ime je sigurno Alis.

Mogu li dobiti čamac za oko 20 minuta?

-Koliko za telefonske pozive? -Besplatno.

Hvala vam.

ŠKOLA BODEGA BEJ

-Ko je? -Ja sam.

Ko je „ja“?

-Gospođica Hejvort? -Da.

Ja sam Melani Danijels. Izvinite što smetam, ali...

-Da? -Poslao me je čovek iz pošte.

Kaže da mi možete reći ime devojčice Brenerovih.

Keti?

One iz kuće na drugoj strani zaliva?

Ta. Keti Brener.

On je bio siguran da je ili Alis ili Lois.

Zato pošta nikada ne stiže na pravu adresu u ovom gradu.

-Izvinite. Cigareta? -Hvala.

Hoćete da vidite Keti?

Pa, ne baš.

Jeste li Mičova prijateljica?

Ne, ne baš.