Amadeus

Mocarte!

Mocarte!

Oprosti svom ubici!

Priznajem, ubio sam te!

Da, ubio sam te, Mocarte.

Mocarte, dobro momиe! Oprosti svom ubici!

Oprosti mi, Mocarte!

Gospodine Salieri, Otvorite vrata, budite dobri sada!

Gospodine, imamo neљto veoma specijalno za vas.

Neљto љto жete veoma voleti.

Kako je dobro!

Gospodine, verujte mi, ovo je najlepљa stvar koju sam u ћivotu jeo.

Stvarno, ne znate љta sve propuљtate...

U redu, sada je dosta! Otvarajte vrata.

Gospodine, ako ne otvorite vrata neжemo niљta ostaviti za vas.

I nikada viљe neжemo doжi ovamo!

Dobro jutro, Oиe.

Gospodine Salieri?

Ostavite me na miru.

Ne mogu da ostavim na miru bolesnu duљu.

Da li vi znate ko sam ja?

To niљta ne menja.

Svi ljudi su jednaki u Boћjim oиima.

Jesu li?

Ispovedite mi se.

I ja жu vam dati Boћiji oprost.

Koliko ste upoznati sa muzikom?

Neљto malo. Uиio sam o njoj u mladosti.

Gde? -Ovde u Beиu.

Onda morate da znate ovo.

Ne mogu reжi da znam.

Љta je to?

Bila je to svojevremeno veoma popularna melodija.

Ja sam je napisao.

A sada, љta mislite o ovome?

Ova je skoro sruљila opersku salu kada smo je izvodili.

Pa?

Ћao mi je, ali mi nije poznata.

Zar se ne moћete setiti nijedne moje kompozicije?

Bio sam najslavniji kompozitor u Evropi.

Napisao sam 40 opera.

Evo!

Љta kaћete za ovu?

Da, to znam!

Ta je љarmantna!

Izvinite, nisam znao da ste je vi napisali.

I nisam.

To je bio Mocart...

Volfgang... Amadeus Mocart.

Иovek za koga tvrdite da ste ga ubili.

Иuli ste za to?

Da li je to istina?

Za ime Boga, sine moj,

ako imate iљta da ispovedite, uradite to sada.

Dajte sebi malo mira.

On...

je bio moj idol.

Mocart.

Ne mogu ni da se setim vremena kada nisam znao za njegovo ime.

Ja sam se igrao s decom

dok je on svirao za kraljeve... i imperatore.

Иak i za Papu u Rimu.

Priznajem, bio sam... ljubomoran

kada bih иuo priиe koje pripovedaju o njemu.

Ne o tom malom brilijantnom nasledniku,

veж o njegovom ocu, koji ga je nauиio svemu.

Moj otac, njemu nije bilo stalo do muzike.

Kada bih mu govorio koliko bih ћeleo da budem kao Mocart

on bi mi odgovarao, "Zaљto? Hoжeљ da budeљ trenirano majmunиe?

Voleo bi da te vucaram naokolo i da izvodiљ trikove kao cirkuska nakaza?"

Kako sam mogao da objasnim njemu... љta mi je znaиila muzika?

Dok se moj otac iskreno molio Bogu da zaљtiti trgovinu,

ja bih mu nudio...

u tajnosti...

najponosniju molitvu koju je deиak mogao i da zamisli.

"Gospode, uиini od mene velikog kompozitora.

Dozvoli da slavim tvoju veliиinu kroz muziku,

da se i ja proslavim...

Uиini da budem poznat љirom sveta. Uиini me besmrtnim.

Tako da i posle moje smrti,

ljudi spominju moje ime sa ljubavlju prema onome љta sam napisao.

Zauzvrat,

ja жu ti dati moju иednost,

moju istrajnost,

moju najdublju poniznost svakoga trena moga ћivota.

Amen."

I znate li љta se desilo?

Иudo!

Ћivot mi se promenio zauvek.

Naravno, znao sam da je Bog sve to sredio. Bilo je oиigledno.

Jednog trenutka sam bio mali frustrirani deиak,

u malom zabitom gradu, a sledeжeg trenutka sam bio ovde,

u Beиu, gradu muziиara, i Cara Dћosefa, muziиkog kralja.

Za par godina, bio sam njegov dvorski kompozitor. Zar to nije neverovatno?

Noжima sam sedeo sa carem Austrije, svirajuжi duete sa njim,

ispravljajuиi kraljevske greљke u иitanju nota.

U stvari, taj иovek uopљte nije imao sluha.

Ali, zar je to bilo vaћno?

On je oboћavao moju muziku.

Recite mi,

da ste bili na mom mestu,

zar ne bi ste pomislili da je Bog prihvatio vaљe molitve?

I verujte mi, bio sam poиastvovan. Bio sam uzor иestitosti.

Drћao sam se podalje od ћena.

radio sam satima poduиavajuжi studente, mnoge i besplatno!

Sedeo na beskrajnim sastancima da bi pomogli siromaљnim muziиarima.

Rad, rad i samo rad. To je bio sav moj ћivot.

I bilo je prelepo. Svi su me voleli.

I ja sam voleo samog sebe.

Dok on nije doљao.

Doљao je u Beи da odsvira neљto od njegove muzike,

u kuжi princa nadbiskupa od Salzburga.

Jedva sam иekao da odem tamo da ga pronaрem.

Te noжi...

moj ћivot se promenio...

Dok sam se tako љetkao po salonu, igrao sam se malo sa samim sobom.

Taj иovek je komponovao svoj prvi koncert sa 4 godine,

svoju prvu simfoniju sa 7, i prvu kompletnu operu sa 12!

Da li se vidi,

takav njegov talenat,

ispisan na njegovom licu?

Ko bi od njih,

mogao da bude on?

Mocart nije ovde.

Prestani! -Prestao sam.

Prestani! -Prestajem.

Prestao sam! Prestajem. Polako.

Eto. Vidiљ? Prestao sam.

A sada idemo unatraљke. -Ne!

Da! Ti i ne znaљ gde se nalaziљ.

Ovde, sve ide natraљke.

Ljudi hodaju, igraju, pevaju, иak i govore unatrag.

To je baљ glupo. -Zaљto? Pa ljudi prde od pozadi.

Kaћi: "Ja sam bolestan"!

Da, jesi. Ti si veoma bolestan. - Ne! Kaћi to unazad!

Epud-im-ibuljop.

Ibuljop, poljubi.

Im, mi. Epud.

Poljubi mi dupe.

Enem-az-es-jadu!

Neжu to viљe da igram! - Kaћi, ozbiljan sam.

Veoma je ozbiljno.

Jadu.

"Udaj-se-za-mene". Ne...

Neжu da se udam za tebe. Ti si mi prijatelj.

Milov-et-aj-ila.

Ila.

Ali ja...

volim...

Ali ja te volim?

Anvog-im-idej. - Љta?

Jedi. Jedi.

Im, mi. Mi.

Anvog. Jedi mi govna.

Ti si prljavi prijatelj!

Ti prljavi...!

Moja muzika.

Poиeli su bez mene.

I to vam je bio Mocart!

Ta nakreveljena, prljava kreatura, koju sam video kako puzi po podu.

Mislim da je proљlo dobro, zar ne? - Svakako.

Beиlije prepoznaju dobru muziku, zar ne mislite tako?

Svakako.

Vaљa Milosti.

Ah, Mocarte.

Zaљto? -Zaљto љta, gospodine?

Zaљto moram biti poniћen pred mojim gostima,

od strane jednog od mojih slugu?

Љto ti viљe dozvoljavam, to ti viљe uzimaљ.

Ako Njegova Milost nije zadovoljna, moћe da me otpusti.

Hoжu da se odmah vratiљ u Salzburg.

Tvoj te otac tamo иeka. - Ne, Vaљa Milosti!

Viљe bih voleo da me otpustite, oиigledno je da vas viљe ne zadovoljavam.

Nemam nameru da te otpustim. Ostaжeљ u mojoj sluћbi,

i nauиiжeљ svoje mesto.

Na stranicama je izgledalo kao... niљtavilo.

Prost poиetak, skoro smeљan.

Samo puls.

Fagoti, klarineti,

kao zarрala harmonika.

A onda... iznenada,

visoko iznad...

oboa...

Jedna jedina nota, koja visi tamo, neustalasana.

Dok...

je ne preuzme klarinet

i pretvori u frazu takve radosti.

To nisu bile kompozicije cirkuskog majmuna...

To je bila muzika kakvu nikada do tada nisam иuo...

Ispunjena takvom иeћnjom, tako divno ispunjena иeћnjom.

Иinilo mi se kao da иujem glas Boћiji.

Izvinite.

Ali zaљto?

Zaљto bi Bog izabrao takvo deriљte da bude njegov instrument?

U to nisam mogao da poverujem.

To delo mora da je nastalo sluиajno. Mora da je tako bilo.

Bolje bi bilo da je tako.

Koliko je dobar taj, Mocart?

Naoиit je, visoиanstvo. Иuo sam njegovu izvanrednu operu proљlog meseca.

Idomeneo, Kralj Krita. -To? Dosadan komad. I ja sam ga иuo.