House of the Dragon

КУЋА ЗМАЈА

Миран.

Миран.

Клекни.

Може да буде глатко, или...

Могу ли да знам оптужбу? -Где је он?

Ко? -Мој брат. Краљ.

У својим одајама.

Ти си издајник круне.

Осуђујем те на смрт. -Не!

Принче!

Изгледа да је и лорд Ларис побегао из Тврђаве.

Треба ми маково млеко.

Бојим се да сам га у журби заборавио.

Бол је ужасан.

Молим те.

Молим те.

Будите храбри, краљу мој.

Ово су тешка времена,

али долазе бољи дани.

Не.

Ја сам краљ ничега.

Трон ми је гавранов измет

а богаљ ме штити.

Јадан сам.

Бестрага.

Навуците капуљачу.

Излазите!

Ни корак даље.

Чекајте, станите.

Ко сте ви?

Убоги људи у служби Цитаделе.

Пребацујемо гавране у Бело сидриште.

Ово су краљичине земље.

Да прођете, морате да одбаците узурпатора,

да клекнете и закунете се на оданост

истинској краљици Ренири Таргарјен.

Одричемо се узурпатора и на оданост заклињемо Ренири.

Хајде, пријатељу. Искажи оданост па да наставимо пут.

Рекао је да клекнеш.

Иди бестрага.

Опростите мом пријатељу. Бандоглав је.

За Егона су.

Погубите их.

Данас те срећа прати, господару.

Не жели да искаже оданост Ренири

зато што је он Егон Таргарјен.

Шта?

Не, не...

Шта говориш, пријатељу? Шаљивџија је.

Је ли то истина? -Није.

Наравно да није. То су лажи.

Прочистили су га огњем змаја Ренира Таргарјен

и њен змај у Бици за Гнездо соколово.

Мој сапутник је надарен... -Одани сам саветник

господара Лариса... -То су несувисле лажи!

Неко лаже.

Његова круна. -Не.

Имаш лепу светлу косу.

Скините им главе.

Краљица ће се обрадовати.

Опрости, господару, али због овога и ти би изгубио главу.

Он је претендент.

Реци колико тражиш да га одведеш краљици

заједно са његовим верним сапутником.

Живе.

Ко су они?

Неважни људи.

Која је најближа лука? -Сенодол.

Затворите их. Одвешћемо их тамо.

Узећемо брод до Змајкамена.

Морам да верујем

да је Алисентина понуда била искрена.

То је смицалица под велом пријатељства.

Много је ризиковала доласком овамо.

Од тебе сада тражи још већи.

Да одеш у упориште Зелених држећи се њене речи?

То је замка, мајко.

Жели тебе и Демона да намами у Вагарину чељуст.

Не. Вагар и Емонд су отишли. У Харендвор.

А Егон је пао у постељу.

Једним ударцем ћу поразити Егона и узети престо.

Не.

Не смеш да јој верујеш.

Мајко.

Алисент је дошла у Змајкамен. -Алисент?

Под плаштом мира. -То је немогуће.

Зелени знају да им је пораз неминован.

Емонд је одлетео на Вагар Колу у Речним земљама.

Њега нема, па ће Алисент отворити капије Црвене тврђаве

и предаће ми Егона.

Тако ћу узети трон и његову главу. -Шта тражи заузврат?

Да поштедимо њу, Хелену и Џехеру,

и да се рат оконча без даљих крвопролића.

Не тражи много.

Може ли јој се веровати? -Јави лорду Корлису.

Нека обезбеди људе за одбрану града.

Ваша висости, противим се... -Демон мора одмах да се врати.

Писаћу му.

За два дана идемо за Краљеву Луку.

Заузећемо град.

Добро јутро. Краљице моја. Краљ тражи да га примите.

Боље да га примите у престоној дворани.

Емонде.

Зашто си дошао?

Егон је абдицирао.

Молим? Како? -Побегао је из Краљеве Луке са оним Ларисом.

Не, Егон је пао у постељу.

Куда је отишао? Због чега?

Зато што је више глуп него плашљив.

Послаћемо потрагу, морамо одмах да га нађемо.

Где си ти била, мајко?

Данима ниси виђена у Тврђави.

Била сам у Краљевој шуми.

Овде нисам била од велике користи.

А Харендвор?

Требало је да одеш са Вагар до сер Кристона

да изазовете Демона.

Нисам имао куд, морао сам да останем да браним град.

Али помоћ стиже.

Лорд Ормунд са 15.000 људи маршира уз Мандер

са Дероном и његовим змајем.

Флота Тријархије ће сваког часа напасти блокаду

силом трипут већом од Морске Змије.

Треба само да сачекамо.

Војска Ланистера се разбежала.

Претходница је разбијена а позадина је побегла.

Шта је са златним лордом Ланистером?

Побегао је кад је коњица разбијена.

Наша извидница верује да се прегрупишу код Божјег ока.

Онда идемо тамо. Побићемо их до последњег.

Ископајте раке за наше мртве. -Разумем, господару.

Караксис би час посла уклонио лешеве.

Уз то спаљено месо не шири кугу.

Ми нисмо такви.

Људи из Речних земаља враћају се блату.

Господару.

На оружје! У врсту иза мене!

Дошли смо да погинемо за змајску краљицу!

У реду.

Морамо да уловимо више лавова.

Добро јутро, деснице.

Да ли се јавио принц Емонд?

Није. Још увек.

Требало је да нас са Вагар чека код Рогова.

Марширамо изложени.

Ако он не дође... -Мора да дође.

Још једна ствар.

Наш човек је напао девојку из села.

Видео сам.

Нешто мора да се учини.

Обеси га ако то желиш.

Нисам његов заповедник.

Треба га казнити

али и другима поручити.

Ми нисмо звери већ витези и часни војници.

Осврни се, сер Гвејне.

Погледај у небо.

У хоризонт.

Пропаст и усуд нас окружују.

Сви ћемо постати звери.

Само ако погазимо наше принципе.

Нисам упознао мајку.

Као већина пацова с буњишта.

Шутирали су ме горе него џукелу.

Више сам прижељкивао смрт него живот.

Али наишао сам на свештеника из Есоса.

Свидео сам му се.

Давао ми је новчић...

кад га послушам.

Рекао је да сам краљевске крви.

Да сам рођен са циљем.

Прича ми се свидела.

Присвојио сам је.

Алф Змајско семе.

Црвени гад је био у праву.

А ти?

Откуд теби крв змаја?

Јеси ли чуо?

Не допада ми се овде.

Замлаћујемо се.

Вагар је требало да стигне. -Морамо да је чекамо.

Краљица није рекла да ћемо чекати.

Рекла је, "Дођи и убиј Емонда".

Не жури ми се да сретнем Вагар.

Она и Једнооки убили су барем два змаја.

Вреди борити се.

За замак.

Који замак?

Краљица је обећала да ће нам дати витештво.

Тако ћемо добити и замак.

Шта? -Мораш да будеш лорд

да би имао замак.

Шта онда добија витез? -Коња.

Шта ће ми вражји коњ? Имам змаја.

Био би сер Алф и људи би морали да ти указују поштовање.

Указивали би ми поштовање због огромног змаја!

У титули не могу да живим.

Не могу ни да је пијем.

Било би вољних жена.