Broken Embraces (Los Abrazos Rotos) (Los abrazos rotos)

SLOMLJENI ZAGRLJAJI

Kako se zovete? -Hari Kejn.

Zvao sam se Mateo, bio sam filmski reћiser.

Od malena me je privlacila ideja da budem neko drugi,

kao i onaj koji jesam.

Ћivljenje jednog ћivota nije dovoljno, pa sam

izmislio pseudonim, Hari Kejn.

Avanturista, kao љto je sudbina htela, postao je pisac.

Potpisao je sve scenarije i price koje sam napisao.

Godinama, Mateo Blanko i Hari Kejn su delili jednu licnost.

Mene.

Ali jednom, kada sam mogao da budem samo Hari Kejn,

postao sam svoj pseudonim.

Samoprozvani pisac koji sam sam stvorio.

Postojao je samo jedan nepredviрeni detalj.

Hari Kejn je bio slepi pisac.

Ernesto Martel je umro. -Ko?

Znam mu unuku. -Mrtav je.

Poznavao si ga? -Nisam.

Љta te zanima, politika, ekonomija, kultura? -Ti me interesujeљ.

Kakva si, opisala bi se?

Љta te zanima? -Tvoje velicine, na primer.

36, 26, 36. -Koje su ti boje oci?

Zelene, a u leto i plavkaste.

A kosa? Kako si obucena? -Plavuљa sam, duga i ravna kosa.

Nosim ljubicastu majicu, uske farmerice.

Uske? -Da, uske. i visoke љtikle.

Koliko visoke? -Veoma visoke.

Da vidimo.

Plava kosa, duga. Da vidimo oci.

Zelene oci, u leto plavkaste. I koћa... Kako lepa koћa.

I usne... su pune.

Mogu li u kupatilo? -Svakako, na kraju hodnika.

Izvini, mislila sam da si sam. Da uрem ili ima joљ jednom?

Uрi, zavrљili smo.

Pomogla mi je preko ulice i zamolio sam da mi procita novine.

Stan je u neredu.

Љta traћiљ? -Majicu.

Evo je. -Hvala.

Joљ neљto? -carape?

Hvala. -Evo.

Zdravo. -Zdravo.

Hari, idem.

Hvala na pomoci. -Nema na cemu.

Gaziљ me. -Izvini.

Drago mi je bilo. -Takoрe.

Hvala. -Nema na cemu.

Moram da idem. -Nadam se ponovnom susretu.

Ne moћeљ dovesti prvu osobu koja ti pomogne da

preрeљ ulicu. Jednom ce ti se desiti neљto.

Sve mi se vec desilo, ostalo mi je samo da uћivam u ћivotu.

Dijego mi je rekao da si juce zavrљio scenario.

Dodao bih epilog.

Trebalo je danas da ga predam producentu i reћiseru.

Imaceљ ga sutra, ne brini.

Ernesto Martel je umro.

Bio je bolestan. -Godinama nismo razgovarali.

To je tacno.

Zdravo. -Uћasno izgledaљ.

Trcao sam ovde. -Danas je ponedeljak.

Ne trci zbog mene, nismo u ћurbi.

Ja jesam, dala sam rec. -Dobiceљ ga veceras.

Menjamo kraj. -Sada?

Razmisli o sledecem scenariju, neљto sa fantastikom

ili teroristima za deriљta. Najbolje se prodaje.

Ne znam da li cu moci.

Mislio sam da radim na prici o sinu Artura Milera.

Piscu koji je oћenio Marilin? -Da, pojavio se u

"Veniti Feru" i procitao sam u "El Pais".

Nakon Marilin, oћenio je fotografa Inge Morat i imaju sina.

Ima Daunov sindrom i Miler ga je sakrio.

Ne pominje ga ni u memoarima, i nikada nije hteo da ga vidi.

Uprkos molbama njegove ћene. -Koji uћas.

Jednom su se slucajno sreli. Miler je drћao predavanje

u odbranu retarda koji je osuрen na smrt nakon

prisiljenog priznanja. Njegov sin je bio u publici.

Nakon predavanja je zagrlio svog oca.

Miler nije znao kako da ga se oslobodi, ali ga je onda

stranac pustio i rekao:

"Ja sam tvoj sin Danijel, i veoma sam ponosan na tebe, tata".

Morali bismo da pitamo porodicu za prava.

Izmenicemo imena. Ne radi se o piљcevoj neljubaznosti,

vec o snazi sina koji je preћiveo bez ljutnje

na oca koji ga je ignorisao.

Zanimljivo, ali pre viљe godina kada si ponovo poceo sa

pisanjem i ja ti prodavala scenarije rekao si

da neceљ pisati rimejkove, nastavke niti biografije.

Secam se jer sam bila iznenaрena zbog biografija.

Ovo ne bi bila biografija, vec o prevazilaћenju љansi

i prirodnoj dobrati. -Otvoricu vrata.

Donela sam jogurt, ali nema cistij stvari i soka takoрe.

Pokupi sa hemijskog odecu.

Idem. -U redu.

cucemo se kasnije. -Vaћi, Dћudit.

Kako si? -Dobro, a ti?

Imaљ onu sesiju? -Sveћe skinutu.

Hoceљ malo lsd-a? -Moram povremeno da spavam.

Sakrij me.

Budi diskretniji. -Gotovo da je prazno.

casti me picem. -Kako ћeliљ.

Hoceљ ti neљto? -Ne.

Da biste traћili, koristite strelice.

Osmislite aplikacije.

Istraћite internet.

Umrlice. Finansijer cileanskog porekla,

Ernesto Martel je umro u svom domu u Madridu.

Bio je jedan od glavnih biznismena devedesetih godina.

Ermar kapital, preduzece koje je stvorio osamdesetih

je pomoglo u finansiranju vaћne javne radove u

juћnoamerickim zemljama. Dva puta ћenjen, dva sina.

Iљcezao je iz javnog ћivota poslednjih godina nakon

umeљanosti u skandal "Opremljeno"

i za prevaru u porezu. 2002 je osuрen na tri godine

zatvora, ali je odsluћio samo...

Razgovarao sam sa ministrom transporta,

i sve je na putu. Gradimo metro u Karakasu.

Da, mnogo je novca u pitanju. Bar pet godina.

Sluљaj, traћim kvalifikovanu firmu i setio sam se tebe.

Svakako, sve ide preko mene. Sam predsednik mi je to rekao.

Zvacu te kasnije. Izvolite, gdine Martel?

Lena, doрi kod mene. Ћelim da izdiktiram pismo.

Dolazim.

Dobro jutro. -Pismo je za ministra industrije.

Dragi Antonio, oduљevljen sam... -Izvinite.

Dobro si? -Da.

Oduљevljeno te informiљem da cemo se uskoro

sresti na venecuelanskom komitetu. -Izvinite.

Reci mi љta nije u redu. Mogu da pomognem.

Otac mi je veoma bolestan. Otpuљten je danas i volela

bih da sam tamo. -Љta mu je?

Rak ћeluca, i metastazirao je. -Boћe! Ћao mi je.

Hvala.

Gde je tata? -Unutra je, ceka.

Ne mogu da verujem da su vas ostavili napolju kao pse.

Nije li doktor trebalo da operiљe ove nedelje?

Trebalo je, ali je jutros rekao da ga otpuљtaju.

Pitala sam љta znaci, ali je on rekao da jednostavno ide

na odmor. -Na odmor?

Pitala sam da li nas izbacuje na ulicu. Rekao je da

ga љalje kuci. -Ali љta da radim sa njim kod kuce.

Rekao je da je to moj problem i da on ide na odmor.

Umire, rekla sam. Odgovorio je da moћe mirno da umre kod kuce.

Ne mogu 20 dana da ga muce testovima i onda urade ovo.

Devojke, zaboravile ste na mene?

Tata, niko ne moћe da te zaboravi. -Duљice.

Idemo polako. -Zar nije lepo izaci?

Stavicu torbe.

Ovde ce biti udobno. Donecu ti tablete.

Odmori se.

Idem, imam mnogo posla. Pozovi me bilo kada.

Doci cu ujutru. Zdravo.

cuvaj se.

Madam Milen, Severina je. -Dugo je proљlo, lepo je cuti te.

Treba mi novac. Kada?

Odmah, imam slobodan vikend. Tokom nedelje sam zauzeta.

Videcu љta mogu.

Mogu da te pozovem veceras ako budem imala iљta?

Svakako, cekacu.

Da? -Severina?

Ko je to? -Zovem u ime madam Milene.

Pogreљili ste, ovde nema Severine.

Mora da sam pogreљno okrenuo, izvinite me.

Pruge, madam. -Hvala.

Da? Zvao te je? -Ko?

Klijent, ko drugi? -Kako mu moћeљ dati moj broj?

Ne mogu da odbijem. -Tako se ne radi, poludela si?

Zna sve o tebi, niљta mu nisam rekao, sam je saznao.

Zna da si probala kao glumica i da povremeno "nastupaљ" za mene.

Pre viљe meseci me je naterao da mu obecam da ako me

kontaktiraљ da cu ga zvati, nisam mogla da odbijem,

vaћan je klijent.

Da? -Magdalena, kceri.

Kako je tata? -Veoma loљe, imao je uћasnu noc.

Povracao je krv, kao da je pukao iznutra.

Ne znam љta da radim. -Dolazim.

Da? -Gdine Martel, Lena je.

Dobar dan. -Izvinite љto vam smetam.

Ne smetaљ mi nikada. -Zovem jer mi otac umire.

Mora u bolnicu, a ne znam gde. Juce su ga poslali

kuci i ne znamo љta cemo. -Ne brini, vodimo ga

u privatnu kliniku, sve cu srediti.

Smirite, dr Blesko je najbolji hirurg u Evropi.

Kako je pacijent? -Stigao je u loљem stanju,

to znate. -Moћete li ga spasti?

Ja sam Ernesto Martel. -Ucinicu sve, ali sada

ne moћemo da operiљemo. -A sutra?

Sutra moћda, hranimo ga parenteralno i trebace

mu transfuzija. -Ucinite sve da ga spasite.

Naravno, to mi je duћnost. Obaveљtavacu vas.

Mogu li da ostanem? -Svakako, ostanite koliko ћelite.

Hvala.

Ne mogu dovoljno da vam zahvalim. -Vama sam na usluzi.

Da ostanem sa tobom? -Dovoljno si ucinila.

Da ti donesem neљto za jelo? -Uzecu neљto kasnije.

Nazvacu te.

MADRID 2008

Ko je? -Raj X.

Niko se tako ne zove. -To je nadimak, jednom

sam se bavio ekstazijem. -Љta ћeliљ?

Da napiљem scenario sa tobom i reћiram sam.