Hold Back the Dawn

DA ZORA NE SVANE

Najbolji naиin da zapoиnemo ovu priиu

jeste da vam ispriиamo kako je doљla do nas.

Jednog dana, proљlog avgusta,

иovek je uљao u studio Paramaunt u Holivudu.

Ћeleo bih da vidim g. Dvajta Saksona.

Snima u studiju 5. Vaљe prezime?

Iskovesku. Ne verujem da me se seжa.

Nemate zakazano? -Ne.

G. Sakson je na snimanju. -Vrlo je bitno.

Ne mogu da ga prekidam. Probajte drugi put. Sledeжi!

Jesu li svi posetioci iz Sijetla na okupu?

Jesu. -Onda poиnimo sa obilaskom.

Ovuda, molim vas.

Poиeжemo sa zgradama, pa laboratorije,

setovi, i tako dalje.

Zatim u restoran, gde жemo videti neke od zvezda.

Poиnimo prvo od restorana.

Horase! -Gladan sam!

Upozorenje! Ne otvarati kada gori crveno svetlo ili zvoni zvono.

Spremni? Akcija!

Zdravo, Dћefe. Zaљto nisi zvao? -Bio sam zauzet.

Nisi valjda previљe zauzet? Veиeras je ples.

Skromna zabava. Naљa poslednja noж kod Rendolfa.

Mogu ranije da odem. -Priиali smo veж o ovome.

Mislio sam da жemo biti razumniji.

Љta to znaиi? „Zbogom, bilo nam je lepo”?

Poљtedi me tih priиa. -Voleo bih da postoji bolje reљenje.

Sluљaj, nakon zabave жeљ doжi kod mene,

ili жu se ja dosetiti boljeg reљenja. Иekam te.

Rez! Bilo je dobro. Drugi i poslednji pokuљaj.

Scenario? Љta je sledeжe?

Ruиak, ako mene pitate. -Ko tebe љta pita?

Jedan je. Dobro, pauza za ruиak.

Pauza za ruиak. Sat vremena.

G. Sakson, moћemo da razgovaramo? -Recite.

Upoznali smo se u Francuskoj, u Nici. Seжate li se?

Da, kako ste?

Gospodine Sakson, treba mi 500 dolara.

Molim? -500 dolara. Trebaju mi.

Da to nije malo mnogo? -Ne traћim milostinju.

Imam neљto da vam prodam.

Jelte? Љta? -Priиu.

Imamo odeljenje puno priиa. -Ovu nemate.

Ostavite je u kancelariji sa vaљom adresom na njoj.

Oprostite, ali ja nisam pisac.

Ne bih vam prodavao priиu da mi ne treba novac.

Jasno sve, ali drugi put. -Treba mi odmah.

Dok me nisu uhapsili.

Uhapsili? Zbog иega?

To je deo priиe.

Molim vas, nemam mnogo vremena.

U redu. Sedite.

Ne mogu vam reжi prava imena, naravno. Ja sam George Iskovesku.

Roрen sam u Rumuniji, ali sam uglavnom ћiveo u Parizu i Bijaricu.

Ili Lidu. U zavisnosti od doba.

Pratio sam bogataљe. Bogate ћene, taиnije.

Hvala. U papirima stoji da sam plesaи.

Љto je uopљteno taиno.

Ћivelo se lagodno, ako ste umeli sa ћenama.

Ali, izbio je rat, ljudi sa parama su otiљli za Ameriku.

Za to vam je trebala viza.

Bio sam i umeљan u jedan skandal sa damom iz Njujorka.

Odluиio sam da ne apliciram za vizu,

veж da uрem diskretnije. Te sam otiљao u Meksiko,

u gradiж nadomak granice sa Kalifornijom.

Mogao si da vidiљ Ameriku kroz ћiиanu ogradu.

Ako si Amerikanac, ili imaљ vizu, samo proрeљ.

Da, ћiиana ograda.

Visine иetiri metara, ali kao da je beskrajna.

Glavna ulica se zove Kale Ruiz.

Tipiиna palanka, usnula i vrela.

Govorio sam sebi da жu izdrћati dan-dva.

Tamo je ameriиki konzulat gde se aplicira za vizu.

Znao sam da je trebalo obaviti neke formalnosti,

ali papiri su mi bili ispravni. Imao sam novca, bio sam optimistiиan.

Vidim da ћelite da trajno ostanete u Americi.

Da, gospodine. -To жe zavisiti od kvote.

Znate li љta je to? -Ne.

Svake godine, SAD odobri ulazak oko 150.000 emigranata.

Taj broj srazmerno je raspodeljen meрu evropskim drћavama.

Vi ste roрeni u Bukureљtu, podlaћete rumunskoj kvoti.

Rumunska kvota je mala, a kandidata mnogo.

Da li жu morati da иekam?

Od pet do osam godina.

G. Iskovesku.

Od pet do osam godina?!

Pet do osam godina! Kao zatvorska kazna.

Osam puta 365 dana sa muvama po ovoj omorini.

Osam puta 365 dana u ovoj rupиagi.

Navikao sam na luksuzne hotele.

Jedan od lokalnih hotela se zove „Esperanca".

Koљta dolar dnevno, popust na duћe.

Bolje uzmite sobu na godinu dana,

ako neku naрete. Sve su zauzete.

Natrpane ljudima koji иekaju...i иekaju.

Mene je tog dana pogledala sreжa.

Doљlo je do, takoreжi, nenadanog odlaska.

Иovek po imenu Veksler.

Љta se to dogaрa?

Moћete li da mi predloћite drugi hotel? -Momenat.

Imam sobu za vas. Saиekajte malo.

I tako je Nemac izaљao iz sobe 27,

a ja smestio. Nisam mislio da se dugo zadrћavam.

Raиunao sam da жe mi se sreжa osmehnuti.

Nekako жu veж preжi granicu.

Pet meseci kasnije, joљ sam bio u sobi 27.

Nervi su mi toliko popustili da je kuka

na plafonu postala primamljiva.

G. Iskovesku.

G. Iskovesku. -Da?

Bilo bi nam drago ako biste nam se pridruћili.

Imamo proslavu u naљoj sobi.

Љta proslavljate? -Dan Nezavisnosti, 4. jul!

Nemam љta da slavim.

Sluћimo ameriиka jela. Bostonski pasulj i krofne.

Hvala. -I krofne!

Lepo od vas, ali ne.

Oиe, sako. Gosti samo љto nisu.

Љta se ovde dogaрa? -Molim?

Ja sam Hemok, iz Imigracione sluћbe u Vaљingtonu.

Kako ste?

Kako se zovete? -Van Den Luken.

Profesor Van Den Luken, a ovo su moje жeri.

Иekate vaљu kvotu? -Иekam osam meseci.

I pomislio sam da ste novi, inaиe biste me znali.

Dolazim par puta godiљnje da nadgledam stvari.

Bostonski pasulj? -Puљtaju nas da kuvamo u sobi.

Moћda nismo trebali da okaиimo zastavu.

Sa slaninom? -Dakako.

Oduvek sam voleo to jelo.

Moћda biste da nam se pridruћite?

Gрo Kurc, kako ste?

Malo ste se ugojili. -Privremeno.

Zar to nije divno? -Иestitke! Oboma!

Hvala vam puno, zovemo ga Opus br. 1.

G. Hemok! Kada ste stigli?

Danas. Traћio sam vas. -Ima li vesti o mojoj vizi? -Ne.

Treba mi љiљanje i pranje kose.

Zato me drћi ovde. Da ga љiљam. -Da jedemo?

Ovog 4. jula, budimo zahvalni

za ono љto жemo primiti.

Joљ bolje, za veliku zemlju koja жe nas posvojiti.

Zahvaljujemo ti, Gospode.

I Meksiku, koji nam pruћa utoиiљte.

I za Meksiko.

Nemojmo da budemo nestrpljivi.

Prisetimo se uvek љta piљe na Kipu slobode:

„Ћivot, sloboda i teћnja za sreжom."

To citirate Tomasa Dћefersona u Deklaraciji o nezavisnosti.

Mislim na pesmu ispisanu u podnoћje kipa.

Pasulj, oиe, molim te.

„Dajte mi svoje umorne, svoje siromaљne,

svoje љжuжurene mase koje ћude da slobodno diљu.

Nesreжan otpad vaљih obala.

Poљaljite beskuжnike,

olujnih kosti meni.

Podiћem svoju lampu iznad zlatnih vrata."

Ili beљe sjajnih vrata?

Uhvatili ste me, profesore.

Sada moћemo jesti.

Idete na borbe s bikovima? -Zbog toga li su doљli?

Uvek pohrle za praznike u Americi.

Malo borbe, malo fieste.

Treba mi dolar. Stavi ga na raиun.

Nema viљe para za vas.

Dugujete mi kiriju za dva meseca i 39 dolara.

Иetrdeset se lakљe pamti. -To ste rekli i za 25.

Jesam li? Hvala.

Ko je to uradio? Pitala sam vas neљto.

To sam bijo ja. -Kaћe se „bio", a ne „bijo".

Ne ponosim se tobom, Toni. Biste li doљli naиas?

Toni, uћasno si se poneo i izviniжeљ se.

Baci to iz ruke!

Izvinite. -Hvala puno, madam.

Ne, deиak mora da se izvini i nauиi disciplini.

Ne sviрa mi se vaљa vrsta humora. -Znate kakvi su ameriиki deиaci.

Sve svoje nestaљluke иuvaju za 4. jul.

Bolje da svoj entuzijazam ispoljavaju u Americi.

Pod nogama Amerikanaca.

Hajte da izbegnemo meрunarodna prepucavanja.

Vidite, tamo je ograda. Njome ste jasno istakli poentu.

Иini mi se da nas ne volite mnogo.

I ne baљ. -Da se izvinim, gрice Braun?

Nemoj da si pomislio!

Ne moћeљ da pijeљ iz toga, ima rupu. -Rupu?

Ko kaћe da ne mogu? Zaиepiжu je prstom.

Tekila.

Ama, batali cipelu. -Pusti me.

Vrati mi cipelu. -Piжu iz nje.

Pusti me, иoveиe.

Gde жeљ? -Da naruиim pesmu.

Svirajte „La Cumparsita", molim vas.

Sada vam predstavljamo plesnu senzaciju, Georgea i Anitu!

Anita! -I ti!

Ne pilji, ja sam.

Jesi, vala. Joљ se polivaљ parfemom.

Prepoznala sam te po potiljku.

Treba li mi љiљanje?

Videti te je isto kao turiti prst u struju.