Maleficent

Isprièaæemo vam jednu staru bajku iznova

i videæemo koliko je dobro poznajete.

Nekada davno su postojala dva kraljevstva koja su bila u zavadi.

Tolika je jaka nesloga bila meðu njima da se govorilo da samo junak

ili užasan zlikovac može da ih pomiri.

U jednom kraljevstvu su živeli ljudi poput nas.

Njima je vladao sujetan i pohlepan kralj. Oduvek su zavidili susedima na bogatstvu i lepoti.

U drugom kraljevstvu koje se zvalo Vresište,

živela je svakakva vrsta predivnih biæa.

Njima nije vladao ni kralj, ni kraljica zato što su verovali jedni drugima.

Na velikom drvetu na najvišoj steni u Vresištu živelo je jednom takvo biæe.

Možda bi vam lièila na devojèicu, ali ona nije bila obièna devojèica.

Ona je bila vila.

Izvoli.

A njeno ime je bilo Grdana.

Dobro jutro, g. Šantuvele. Sviða mi se vaša kapa.

Ne, ne! Nemoj!

Promašio si me!

Dobro jutro. -Dobro jutro.

Prelepe ste, devojke.

U èemu je problem? -Granièni stražari...

Zašto joj ti govoriš? Ja hoæu da joj kažem!

Postoje pravila, Vedrana. Ja æu reæi sada, a ti æeš drugi put.

Granièni stražari... -Ne, ti si poslednji put rekla,

tako da sada treba ja da kažem, a Gorana sledeæi put.

Šta to? -Dobro! -Hvala ti.

Grdana, granièni stražari...

Granièni stražari su pronašli ljudskog lopova kod Jezera dragulja!

Izvini.

Uvek je u žurbi sa svojim velikim krilima.

Ljudi ovde ponovo... Nadam se da neæe biti rata.

Ne plašim se. Uostalom, nikada nisam videla èoveka izbliza.

Izaði! -Neæu! Ubiæe me. Štaviše, odvratno izgledaju.

To je tako nepristojno! Ne slušaj ga, Baltazare. Prezgodan si.

Nije lepo krasti, ali ne ubijamo ljude zbog toga.

Izaði! Izaði ovog trenutka!

Jesi li ti odrastao? -Nisam.

Èini mi se da je samo deèak. -A ti samo devojèica, èini mi se.

Ko si ti? -Zovem se Stefan. A ti? -Ja sam Grdana.

Da, slažem se.

Moraš to da vratiš. -Šta to?

Da sam znao da æeš ga baciti, zadržao bih ga.

Nisam ga bacila. Vratila sam ga svom domu, kao što æu i tebe.

Jednog dana æu živeti tamo. U dvorcu.

Gde sada živiš?

U ambaru. -Znaèi, tvoji roditelji su zemljoradnici?

Oni su mrtvi.

I moji.

Vidimo se. -Ne bi trebalo da se vraæaš ovde. Nije sigurno.

A ako odluèim da se vratim? Hoæeš li biti ovde tada?

Možda.

Šta ti je? -Tvoj prsten! Gvožðe vilama smeta. -Izvini.

Sviðaju mi se tvoja krila.

Grdana je razmišljala o tome kako je Stefan bacio prsten.

On, koji je imao toliko malo na svetu, i to samo zbog toga da bi se ponovo dotakli.

Srce joj je zaigralo.

Tako je mladi lopov koji je mislio da je ukrao dragulj

zapravo ukrao nešto mnogo dragocenije.

Grdana!

Grdana!

Vidi ko se to vratio posle toliko nedelja.

Mislim da je vredno rizika.

Kako se zabavljaš?

Stefan i Grdana su postali najneobièniji prijatelji.

Na trenutak je delovalo kao da je, bar u njima,

drevna mržnja izmeðu ljudi i vila bila zaboravljena.

Kako to biva, prijateljstvo se pretvorilo u nešto veæe.

Na njenom 16. roðendanu, Stefan je Grdani podario poklon.

Rekao joj je da je to bio poljubac prave ljubavi.

Ali nije tako bilo.

Kako su godine prolazile, Stefanova pohlepa ga je udaljila od Grdane

i on je žudeo za ljudskim kraljevstvom.

A Grdana, najmoænija od svih vila, postala je zaštitnica Vresišta.

Grdana je èesto sama lutala i ponekad se pitala gde bi Stefan mogao biti.

Ona nikada nije razumela ljudsku pohlepu i zavist.

Ali uskoro hoæe. Kralj ljudi je saznao da je Vresište postalo moæno

i naumio je da ga uništi.

Stoj!

Stoj!

Tamo je!

Tajanstveno Vresište u koje se niko ne usuðuje da uðe

iz straha prema magiènim biæima koja tamo obitavaju.

Ja vam nareðujem: uništimo ih!

Ni korak dalje!

Kralj ne prima nareðenja od krilatog patuljka!

Ti meni nisi kralj!

Donesite mi njenu glavu. -Juriš!

U napad!

Uzdignite se i budite uz mene!

Držite se linije!

To su mraèna stvorenja!

Napad!

Ti!

Za kralja!

Nikada neæeš osvojiti Vresište! Ni sada, niti ikada!

Ti...

Kada sam se popeo na tron, obeæao sam ljudima da æemo jednog dana

osvojiti Vresište i njegova blaga. Svako od vas se zakleo na vernost tada...

Vaše Velièanstvo...

Poraz u bici. To æe mi biti zaostavština?

Vidim da èekate da umrem. Neæu još dugo, ali šta onda?

Odabraæu naslednika da preuzme tron i brine o mojoj æerki.

Ko je meðu vama vredan toga?

Ubijte krilato stvorenje! Osvetite me!

I nakon moje smrti æete dobiti krunu.

Grdana.

Grdana!

Pa, kakav ti je život sa ljudima?

Grdana, došao sam da te upozorim. Oni žele da te ubiju.

Kralj Henri ne preza ni od èega.

Veruj mi, molim te.

Prièali su o mnogim stvarima i godine kao da nisu prošle.

Oprostila je Stefanu njegovu ludost i ambiciju.

Sve je bilo kao nekada.

Jesi li žedna?

Grdana?

Šta je to?

Osvetio sam vas, sire. -Poražena je?

Odlièno odraðeno, sine moj. Uradio si ono od èega su ostali strahovali.

Biæeš nagraðen. -Daæu sve od sebe da budem dostojan naslednik.

Uhvatio sam te!

Prokleta ptico! -U èoveka.

To je demon!

Šta si uradila mom divnom biæu? -Više bi voleo da su te ubili?

Nisam siguran. -Prekini da se žališ. Spasila sam ti život.

Oprosti mi. -Kako da te zovem? -Dijaval.

Zauzvrat što si mi spasila život, biæu tvoj sluga.

Šta god ti zatreba. -Krila.

Hoæu da budeš moja krila.

Predstavljam vam prvog od svoje loze:

Njegovo Kraljevsko Velièanstvo, kralja Stefana.

Uradio mi je ovo da bi postao kralj.

Šta sada, gospodarice?

Njena krila!

Devojèica je!

O, Bože, devojèica je! -Devojèica je!

Dakle? -Ništa nisam video. Ali èuo sam za... -Šta?

Dete. Kralj Stefan i kraljica su dobili dete.

Biæe krštenje. Kažu da æe biti velika proslava.

Velika proslava za bebu...

Baš divno.

Sve klase ljudi su došle na krštenje.

Èak i tri vile koje su došle da predaju mir i lepe želje.

Vidi, eno je beba! -Obožavam bebe!

Skoncentrišite se, molim vas! Neæu da vam ponavljam.

Dobar dan, Vaše Velièanstvo. Ja sam Cvetana od naroda Vresišta.

Ja sam Vedrana, Vaše Velièanstvo. -A ja sam Gorana.

Donele su darove našoj æerki. -Nisu to najobièniji darovi.

Vidite, mi smo magiène! -I veoma dobre sa decom.

U redu.

Slatka Aurora, darujem ti lepotu.

Moj dar je da nikada ne budeš tužna.

Želim ti samo sreæu svakog dana tvog života.

Slatka bebo, moj dar je da naðeš...

Grdana!

Vidi, vidi.

Kakav divan skup, kralju Stefane.

Kraljevstvo, plemstvo, gospoda i...

Baš èudno... Èak i rulja.

Moram da priznam da sam poprilièno uvreðena jer nisam dobila pozivnicu.

Nisi dobrodošla ovde.

O, Bože. Kakva neprijatna situacija. -Nisi uvreðena?

Ma ne. Da bih pokazala da nisam loše volje,

i ja æu nešto podariti detetu. -Ne! Ne želimo tvoje darove!

Udalji se od princeze! -Da, beži!

Slušajte me dobro svi vi.

Princeza æe nesumnjivo odrasti u lepu i milu devojèicu,

voljena od svih koji je poznaju. -To je prelep dar.

Ne radi ovo.

Ali...

Pre nego što sunce zaðe na njen 16. roðendan,

ubošæe prst na vreteno i pašæe u samrtan san!

U san iz koga nikada neæe da se probudi!

Grdana, ne radi ovo, molim te. Preklinjem te.

Volim kad me preklinješ.

Hajde ponovo.

Preklinjem te.

U redu.

Princezu može da probudi iz samrtnog sna samo...

poljubac prave ljubavi. Ova kletva æe trajati veèno!

Nema sile na zemlji koja æe je poništiti!

Kralj Stefan je naredio svojim ljudima da spale svako vreteno u kraljevstvu.

Vretena su bila polomljena i spaljena da se nikada više ne bi koristila,

a zatim baèena u najdublji podrum zamka.

Brigu o æerki je tajno predao magiènim vilama

koje su je odvele u tajno skrovište na 16 godina i jedan dan.

Stefan se zatvorio u odajama svog zamka,

a njegovi ratnici su jahali daleko da ulove Grdanu.

Ali je i ona sagradila sopstvene zidine

da ljudi više nikada ne bi naneli zlo Vresištu.

Uživala je u tugi koju je njena kletva donela.

Vile su zapoèele svoj posao i brinule se u Aurori u šumskoj kolibi.

O, ne! Šta je ovo? Izgleda užasno. -Hajdemo.

Treba nam manja beba. -Ili veæe telo.

Ne, ono što treba je da se uverljivo prerušimo.

Kako to misliš? -Pa moramo da se uklopimo u ovo, zar ne?

Moramo da budemo dovoljno velike da bismo se brinule o njoj.

Okupimo se, dame.

Spremite se. Jedan, dva, tri. Rasti!

Ovo je odlièno prošlo! Fenomenalno.