Monty Python and the Holy Grail

Opa tamo!

Stoj!

Ko to ide?

To sam ja, Artur, sin Utera Pendragona iz dvorca Kamelot.

Kralj Britanaca! Pobednik Saksonaca!

Vladar cele Engleske!

- Pusti priиe. - Jesam.

Ovo je moj verni sluga Petsi.

Jaљemo uzduћ i popreko zemlje...

u potrazi za vitezovima koji bi mi se pridruћili u mom dvorcu Kamelotu.

Moram da razgovaram sa vaљim voрom i gospodarom.

- Љta, jaљuжi na konju? - Da.

Koristite kokosove orahe.

- Љta? - Lupate kokose jedan o drugi.

Pa? Jaљemo od kad sneg i zima ne prekriљe zemlju.

Kroz kraljevstvo Mersije.

- Odakle vam kokos? - Pronaљli smo ih.

U Mersiji? Kokos je tropski.

- Kako to misliљ? - Ovde je umerena klima.

Laste mogu da lete na jug za suncem...

ili smrdljivi Martin mogu da traћe toplije krajeve na zimu...

ipak oni nisu nepoznati u naљoj zemlji.

Ti kaћeљ da je kokos selica?

Ne uopљte. On se moћe doneti.

Љta? Laste da nose kokos?

Mogu da ga uhvate za ljusku.

Nije stvar u tome kako жe da ga uhvate.

To je prosto pitanje teћinske razlike.

Ptica od 200 grama ne moћe da nosi kokos od pola kile.

Nema veze.

Reci svom gospodaru da je Artur iz dvorca Kamelot ovde.

Da bi uspela da odrћi visinu u letu...

lasta treba da maљe krilima 43 puta svake sekunde.

Molim te!

- Jel sam u pravu? - Ne interesuje me.

To moћe da nosi afriиka lasta.

Afriиka lasta, moћda, ali ne i evropska lasta.

- O tome priиam. - Slaћem se sa tim.

Da li bi pitao svog gospodara ako hoжe da mi se pridruћi u dvorcu Kamelotu?

Ali onda, naravno, afriиka lasta nije selica.

Ona ne moћe da donese kokos ovde svakako.

Samo trenutak. Predpostavimo da dve laste ponesu to zajedno!

Ne, one moraju da su u liniji.

Prosto. Mogu da iskoriste stabljiku puzavice.

- Drћali bi ga ispod leрnog perja? - Zaљto da ne?

Iznesite vaљe mrtve!

Iznesite vaљe mrtve!

Devet penija.

- Evo jednog. - Devet penija.

- Ja nisam mrtav! - Љta?

- Niљta. Evo devet penija. - Ja nisam mrtav!

- Evo. Kaћe da nije mrtav. - Jeste.

- Nisam. - Nije?

- Biжe uskoro. Bolestan je. - Bolje mi je.

Biжeљ skamenjen uskoro.

Ne mogu da ga uzmem takvog. To je protiv pravila.

- Neжu na tu dvokolicu! - Ne budi takvo dete.

- Ne mogu da ga uzmem. - Dobro mi je.

- Uиini nam uslugu. - Ne mogu.

Hoжeљ li biti tu negde? Neжe joљ dugo.

Moram da pokupim u Robinsonu. Oni su izgubili devet danas.

- Kada si opet ovde? - Иetvrtak.

- Mislim da жu da idem u љetnju. - Neжeљ ti nikoga da zajebavaљ.

- Zar ne moћeљ niљta da uradiљ? - Oseжam se sreжno!

- Hvala mnogo. - Nema na иemu. Vidimo se u иetvrtak.

- Ko je to? - Ne znam. Mora da je kralj.

- Zaљto? - Nema govana po sebi.

- Starice! - Иoveиe!

Иoveиe. Izvini. Koji vitez ћivi u tom dvorcu tamo?

- Imam 37. - Љta?

Imam 37. Nisam star.

- Ne mogu da te zovem, "иoveиe". - Mogao si da kaћeљ "Denis".

- Nisam znao da se zoveљ Denis. - Nisi ni probao da saznaљ.

Rekoh "Izvini" zbog starice, ali od pozadi, izgledaљ...

Ono zbog иega se bunim je љto me automatski tretirate kao potиinjenog.

- Ja sam kralj. - Oh, kralj. Baљ lepo.

Kako ste postali to? Eksploatiљuжi radnike.

Drћeжi se starih imperijalistiиkih naиela...

koja su ovekoveиila ekonomsku i socijalnu nejednakost u naљem druљtvu.

- Ako ikad i bude napretka... - Vidi lepog blata ovde.

- Kako ste? - Kako ste vi, dobra damo?

Ja sam Artur, kralj Britanaca. Иiji je ono tamo dvorac?

- Иiji kralj? - Britanaca.

- Ko su Britanci? - Mi smo svi Britanci, a ja sam vaљ kralj.

Nisam znala da mi imamo kralja.

Mislila sam da smo mi samoupravno druљtvo.

Zavaravate se. Mi ћivimo u diktaturi.

Samo-proklamovanoj autokratiji u kojoj radniиka klasa...

Opet ti sa tvojim klasama.

Eto u иemu je stvar.

Molim vas, dobri ljudi. U ћurbi sam. Ko ћivi u tom dvorcu?

Niko ne ћivi.

- Ko je vaљ voрa? - Mi nemamo voрu.

Љta?

Mi smo anarho-sindikalna komuna.

Mi imamo postupak gde biramo izvrљnog upravljaиa nedelje.

Ali sve odluke upravljaиa mi moramo da ratifikujemo...

na specijalnim dvo-nedeljnim sastancima...

prostom veжinom u sluиaju unutraљnjih stvari.

- Ali sa 2/3-skom veжinom.. - Prekini!

- Nareрujem ti da prekineљ! - Nareрuje? Ko misli da je on?

- Ja sam vaљ kralj. - Ja nisam glasala za tebe.

- Vi ne glasate za kralja. - Kako postajeљ kralj, onda?

Gospoрa od Jezera...

i njena ruka odevena u najfiniji svetlucavi oklop...

drћala je iznad povrљine vode Ekskalibur iz nedara vode...

oznaиena Boћanskom Sudbinom...

kada sam ja, Artur, podigao Ekskalibur.

Zbog toga sam ja vaљ kralj.

Иudna ћena leћi u jezercetu, deleжi maиeve...

nije osnova za vlast.

Najviљa izvrљna vlast proizilazi iz odobrenja naroda...

ne iz neke laћne vodene ceremonije.

Tiљina!

Ne moћete da imate najviљu izvrљnu moж...

zato љto je neka vodena kurva bacila maи na vas.

Umukni!

Ako idem naokolo i govorim ja sam car...

samo zato љto je neka mokra cupi bacila sablju na mene, smaknuli bi me.

Umukni! Hoжeљ li umuknuti?

Sada vidimo nasilje svojstveno za sistem.

Umukni!

Doрite da vidite nasilje prisutno u sistemu. Upomoж! Zlostavljan sam!

- Prokleta seljaиino! - Jeste иuli to? Jeste иuli to?

Љta sam vam rekao. Jeste videli kako me zlostavlja?

Borite se sa velikom hrabroљжu veжom od bilo kog drugog, Sir Viteћe.

Ja sam Artur, kralj Britanaca.

Traћim najbolje i najhrabrije vitezove u zemlji...

da mi se pridruћe u Kamelotu.

Vi ste se dokazali kao dostojan. Da li biste mi se pridruћili?

Razoиarali ste me. Neka ti bude. Idemo, Petsi.

- Niko neжe proжi. - Љta?

Niko neжe proжi.

Nisam ni u kakvoj svaрi sa tobom, ali moram da preрem ovaj most.

Onda жeљ umreti.

Nareрujem ti, kao kralj Britanaca, drћi se po strani!

Ne pomeram se nikome.

Neka ti bude!

- Sada se pomeri, dostojanstveni protivniиe. - Ovo je samo ogrebotina.

- Ogrebotina? Otpala ti je ruka. - Ne, nije.

- Љta je to, onda? - Bilo mi je i gore.

- Laћljivиe! - Ajde onda, ti dan i noж (cvet)!

Ja sam pobedio.

Zahvaljujemo tebi, Boћe, koji u milosti...

- Hajde. - Љta?

Imam te!

Stvarno si hrabar, ali borba je moja.

Dosta ti je, eh?

Ti glupo kopile, nemaљ viљe ruke.

- Da, imam. - Pogledaj!

To su samo krvave rane.

- Prekini s tim! - Kukavice!

Odseжi жu ti noge! U redu!

- U redu! - Vratiжu ti za to.

- Ti жeљ љta? - Doрi ovamo.

- Iskrvariжeљ na mene? - Ja sam nepobediv!

Ti si lud.

Crni Vitez uvek pobeрuje!

Imam te! Doрi bre.

U redu, proglasiжemo ovo za nereљeno.

Ajmo, Petsi.

Tako znaиi. Beћite, eh?

Ti ћuto kopile! Vrati se ovamo da vidiљ љta жe te snaжi!

Odgriљжu ti noge!

Veљtica! Veљtica!

Veљtica! Pronaљli smo veљticu!

Imamo veљticu! Veљtica! Veљtica!

Pronaљli smo veљticu. Moћemo da je spalimo?

- Otkud znate da je veљtica? - Tako izgleda.

Dajte je ovamo.

Nisam veљtica! Nisam veљtica!

Ali tako si obuиena.

- Oni su me tako obukli. - Ne, nismo.

I ovo nije moj nos. Laћan je.

- Pa? - Stavili smo joj nos.

- Nos? - I љeљir. Ali ona je veљtica!

- Da li ste je vi obukli ovako? - Ne, ne!

Da. Malиice.

Ima bradavicu.

Zaљto mislite da je veљtica?

Pretvorila me je u daћdevnjaka!

Daћdevnjaka?

Bolje mi je.

Spalite je svakako!

Tiљina! Tiљina!

Postoji viљe stvari koje nam govore da li je ona veљtica.

- Stvarno? Koje su? Recite nam. - Jel bole?

Recite mi, љta radite sa veљticama?

Spaljujemo ih!

A љta spaljujete, koji deo od veљtice?

- Joљ veљtica! - Drvo!

Zaљto se veљtice spaljuju?

- Zato љto su napravljene od drveta? - Dobro!

- Љta mi moћemo ako je ona napravljena od drveta?

Napravimo most od nje.

Ali zar ne moћete da napravite most od kamena?

Oh, da.

Da li drvo tone u vodi?

- Ne, plovi. - Bacimo je u jezerce!

Љta joљ plovi po vodi?