Veronica (Verónica)

Metani Februar 2018.

Ovde policija. -Upomoć! Molim vas!

MADRID 15. Juni, 1991. g. .

MADRID 15. Juni, 1991. g. 01:35 h

Sve je u redu. Smiri se kako bih te mogla razumeti.

Šta se dogodilo? -Morate doći! Ušao je! Ušao!

Smiri se. Reci mi šta vidiš.

Neko ti je u kući? Halo?

Detektive! Ono je zgrada, 3C.

Ovde je.

Mama!

Detektive!

Odmah ćemo nekog poslati. Trebam adresu.

Ulica Gerarda Núneza 8.

Još si tu? Halo?

Pozivam sve jedinice, imamo 402 u ulici Gerarda Núneza broj 8.

Neka se odazovu sva raspoloživa vozila. Ulica Gerarda Núneza 8.

U RANO JUTRO, 15. JUNI, 1991.,

MADRIDSKA POLICIJSKA STANICA 02-12 JE PRIMILA HITNI POZIV.

OVA PRIČA JE UTEMELJENA NA POLICIJSKOM IZVEŠTAJU

KOJEG JE NAPISAO DETEKTIV ZADUŽEN ZA SLUČAJ.

Potvrđeno. Četvero dece, dvoje je još gore.

PRE TRI DANA

ČETVRTAK, 12. JUNI, 1991.

Irena, ti si prva u kupatilu.

Lucija, idemo! Ustani.

Ne pravi buku.

Idemo, mali, ustani.

Idemo u školu.

Želim da idem u školu. -Želiš? Sjajno.

Opet si piškio u krevet?! -Da.

Dođi.

Reci Irena da te opere.

Vero! -Šta je bilo? -Irena me ne pusta unutra.

Tuširam se! -Prestani da vičeš.

Opet se upiškio. Operi ga, starija si od njega. -Dobro.

Čula sam. Starija sam, izašla sam prva. -Podgrejala si mleko? -Ne.

Kakva si ti to starija sestra.

Lucija! Obrati pažnju!

Učiteljica je rekla da ponesemo slike kako bismo gledali pomračenje.

Slike? -Da. -Ne slike. Negative, da ti zaštite oči.

Odvratno! Peškiri smrde na kokoške. Smrdiš na mokru kokošku.

Prestani! -Vero! -Lucija, ostavi Irena na miru.

Uzmi peškir koji visi napolju. Cipele ti nisu vezane.

Mogla si mi sinoć reći za slike.

Ja, ću, ja. -Dobro, ti ćeš.

Je li sve u redu? -Da.

Imali smo rođendansku zabavu i zatvorili jutros u 2. Iscrpljena sam.

Došla sam da uzmem sliku za projektnu nastavu. Odmaraj se.

Još ću malo odspavati. Vidimo se kasnije.

Šta je bilo? -Sutra neću piškiti u krevet.

Šta? -Sutra neću piškiti u krevet! -Super! Sad uđi.

Kako si? -Dobro. Zabavljaš li se? -Da.

Znate da se Zemlja uvek okreće oko svoje osi.

Okreće se i oko Sunca. A Mesec, koji je satelit,...

okreće se oko Zemlje.

Kad Mesec prođe između Sunca i Zemlje...

događa se astronomski fenomen, a mi ga zovemo pomrčina Sunca.

Mesec baca senku na površinu Zemlje.

Zanimljivo je jer je subjektivno.

Zavisi o osobi koja to posmatra.

Ono što mi danas vidimo u Madridu...

nije ono što vide u Barceloni ili Parizu. Sledeći slajd, molim.

Jasno vidimo dva različita područja: senku ili područje umbre,...

i područje penumbre. Umbra nema svetlosti, u potpunom je mraku.

IMAŠ LI JE? -Penumbra je slabo područje senke.

Za pomračenje su vezana mnoga praznoverja.

Sledeći slajd, molim.

Primitivne kulture su verovale...

da nebo odražava ono što se događa na Zemlji.

Verovali su da tokom pomračenja tama prevladava nad svetlom.

U mnogim kulturama su mislili da su pomračenja...

pravo vreme za prinošenje žrtava. Sledeći slajd, molim.

Čak i ljudskih. To će vam bolje objasniti na času istorije,...

ali Maje su verovale da je ljudska krv...

Isteklo nam je vreme. Idemo pogledati pomračenje...

ali kad se vratimo razgovaraćemo o nečemu drugom.

Sara, pomozi mi s prozorom. Ako nemate negativ uzmite ga iz kutije.

Zapamtite, ne gledajte u Sunce, samo kroz negative.

Čekaj malo. -Ne, idemo. -Samo trenutak. -Devojke, idemo gore!

Rosa, isključi projektor. -U redu.

Čekaj. -Šta je bilo? -Moramo sačekati Dijanu.

Onu koja je ostala? -Da, rekla sam joj šta ćemo uraditi...

i želi doći. -Rosa, to je trebalo ostati između nas dve.

Pa, sad je između nas i Dijane. Ona je zaista draga.

Uostalom, sećaš se Manuela? S kosom poput ježa?

Onaj koji je poginuo na motoru!

Bio joj je dečko. -Zašto si joj rekla? -Oprosti, izletelo mi je.

I svi znaju da to bolje ide u neparnom broju.

Svi su gore. Čisto je.

Begona, kakvo je to smeće? Ne sa tim!

Devojke! Svi na mesta, počeće.

Pođite tamo. Gledajte kroz negative i...

Užas!

Ostanite zajedno. Ovuda! -Čekajte me!

Ovde.

Ovo je odvratno. Jeste li radile ovo pre?

Da, u mom selu. Rekla si da si i ti, zar ne?

Da, ali s izrezanim papirom. Nikad s pravom pločom.

VELIKA ENCIKLOPEDIJA OKULTNOG

Mrtvi su, no to ne znači da znaju sve, zar ne?

Šta si ponela? -Sliku. -Šta je to?

Treba ti predmet osobe koju želiš kontaktirati.

A slika nije lični predmet!

Naravno da jeste! Ličan je ako pripada osobi sa slike.

Nisam ponela ništa Manuelovo.

Vidite li? Mesec dolazi između.

Vidite li prsten? Pogledajte, to je Sunčev prsten. -Ne mogu da verujem!

Gledajte samo kroz ovo, u redu? -Predivno je!

Piše da se stavi kažiprst na staklo.

Zatvorite oči. -Zašto?

Jer se brže uspostavi kontakt.

Da li je neko sa nama?

Da li je neko ovde sa nama?

Nisam ja, kunem se!

Ko si?

Želiš li da razgovaraš sa nekom od nas?

Jesi li...? Jesi li ti Veronikin tata?

Želiš li razgovarati sa Veronikom?

ŠPI...

JU...

NIRAM.

Špijuniram. Šta špijuniraš? -S mojim malim okom.

Jesi li glupa? -Ti si glupa! Znam da si pomerala.

Vero, jesi li ti pomerala?

Ko si?

Peče!

Vero, kako ti je? Šta se događa?

Vero! Ne...!

Vero! Molim te, Vero, pusti! Molim te, Vero!

Pronađi lampu! Dijana, lampa!

Gde je? -Tamo! -Rosa, ne vidim! -Jebem ti! -Evo je!

Imam je, pronašla sam.

Jebem ti!

Ploča je razbijena. -Gde je Veronika? Veronika?

Veronika! Dijana, idi po pomoć! -Upašćemo u nevolju.

Idi! Veronika.

Veronika! Šta se dogodilo?

Šta to govoriš?

Veronika.

Čuješ li me?

Šta mi se dogodilo? -Onesvestila si se.

Prati moj prst.

Pokušali smo zvati tvoju mamu ali je nismo mogli dobiti.

Radi.

Ranije bi se ovako onesvestila?

Ne.

Jesi li doručkovala?

Da.

Jesi li dijabetičar?

Veronika! Slušaš li me? Jesi li dijabetičar?

Ne znam.

Imaš li problema sa šećerom u krvi?

Ne znam.

Imaš li dijabetičara u porodici?

Ne bih rekla.

Drogiraš li se?

Marihuana, tablete? -Ne, ne. -Sigurno? -Sigurno.

Imaš li menstruaciju?

Veronika, koliko imaš godina? -Petnaest.

I još nisi imala menstruaciju?

Verovatno je u pitanju nizak pritisak. Možda nedostatak gvožđa.

Predlažem da danas pojedeš malo crvenog mesa.

Odmori se ovde nekoliko minuta. Nastava će se uskoro završiti.

Ovo je baš *cool*! -Devojke! -Uvek moramo da te čekamo!

Šta ti se dogodilo s rukom? -Na odmoru sam se porezala na staklo.

Mogu li videti? -Gde je Rosa? -Otišle su.

Nisu me čekale? -Propustila si pomračenje.

Sunce je bilo mračno. (Sunce je bilo crno.) -Bilo je zaista *cool*.

Zašto nisi bila tamo? -Bila sam kod bolničarke. Nemoj reći mami.

O čemu? -To što sam se posekla.

Zatvori usta... -Zatvori usta...

i baci ključ.

Idemo.

Šta je bilo, Irena? -Gleda te sestra Smrt.

Ali ona je slepa, ništa ne vidi. (Slepa je.)

Zar nije gluva?

Ne, slepa je.

NAJBOLJA MAMA NA SVETU

Zdravo, mama! -Zdravo!

Mogu li dobiti novac za igranje *Marsovaca*? -Uzmi.

Ali samo jednu igru, a onda kući.

Mama? -Ne ispred dece, čoveče! -Mama!

Daj mi deserte za broj 7! -Stani na trenutak, molim te.

Zašto prekrivaš tako predivno lice? -Mama!

Daću ti makarone u Tupervareu za večeras.

Mama! -Pokupi Antonita i idite kući da jedete.

Hajde!

Umirem od gladi, želudac mi kruli.

Ti prdiš. -Ti prdiš. -Prdac, prdac...

Irena, podgrej hranu. -Zašto ja?

Uvek ja moram! -Antonito, operi ruke.

Šta ti je to?

Ništa. Namesti sto.

Vero!

Nisam li ti rekla da namestiš sto?

Drži je na oku.

Ovoliko? - Da.

A onda je ispred Sunca bilo...

Bilo je crno i mračno. - To je bio Mesec!