Westhampton

OVO JE IZMIŠLJENA PRIČA.

SVA IMENA, LIKOVI I DOGAÐAJI SU IZMIŠLJENI.

SVAKA SLIČNOST SA STVARNIM DOGAÐAJIMA ILI OSOBAMA POTPUNO JE SLUČAJNA.

Ne. Nije loš.

Šališ se? -O čemu je?

Još jedna loša verzija "Garden stejta".

Sviđa mi se "Garden stejt".

Idemo odavde? Pola publike je već otišlo.

Zanima me kraj filma.

Devojka umire. Spojler. -Pa prvo reci da je spojler!

Koji...

PRIKAZIVANJE FILMA "VESTHAMPTON"

Jebem mu.

Divno.

Dođavola!

Zove me brat.

Javićeš se?

To je verovatno on. -Put?

Tako blizu. -Da se javimo? -Daj mu telefon.

Ne, mislim da treba da mu kažemo. -Pogledaj me. Daj mi telefon.

Obećao si da ćeš me izvući iz ovog grada.

Ako odlazim, to će biti s tobom jer si mi jedini prijatelj s automobilom.

Prijatelj? -Poznanik.

Pazi!

Sve je u redu.

Ovde je. Našla sam ga.

Ama, šta je njemu? -Na razglasu si.

Tome! Kako si? -Staviću ti mikrofon.

Poslednja promocija, kunem se. -Šta uključuje?

Ista stvar, 25 minuta, odgovaraš na pitanja.

Studio je doneo odluku o "Seti se sinoć"?

Ne, u ponedeljak. -Uzbudljivo! To može da bude velika stvar!

Ne spominji to. -Da, nemoj. -Moraš da ga povučeš malo.

Kad te predstave, ideš onuda.

Vidimo se kasnije. -Film je kasnio? -Prvo je bio uvod menadžera studija.

Pozdravimo reditelja Tomasa Bela.

Zdravo, zdravo... -Mikrofon.

Ne čujemo vas. -Ne čujete me? Halo? Halo?

Radi? Ne? Dobro... Halo?

Bolje? Test, test. -Sjajan početak.

Kao prvo, hvala što ste došli.

Drago nam je što ste doputovali u Njujork.

Uvek je lepo podsetiti se zašto sam otišao.

Krenimo. Recite nam nešto o svom filmu "Vesthampton".

Neki ga zovu "još jedna loša verzija Garden stejta".

Meni se sviđa taj film.

Počnimo od toga. Na mom predavanju smo raspravljali

o tome kako su debitantski filmovi često autobiografski.

Rođeni ste u Vesthamptonu? -Da, ali to je fikcija.

Ispravite me ako grešim, ali vaš film prikazuje stvarne događaje i odnose.

Da i ne.

Usredsredimo se na "da".

Vi i glavni lik. Obojica ste odrasli u Vesthamptonu,

radili u knjižari u gradu,

potajno izlazili sa sestrom najboljeg druga,

obojica ste učestvovali u saobraćajnoj nesreći...

Znam priču. -Voleo bih da je podelite s nama.

Ako želite da razgovaramo o filmu, razgovarajmo. -To i radimo.

Možda smo krenuli previše direktno. Poslušajmo nekoliko pitanja

pa ćemo se vratiti, u redu? -U redu.

Ima li neko pitanje?

Ne preteško po mogućnosti. Da?

Zdravo. Možete li reći zašto ste se odlučili za crno-belu tehniku?

Nemam dobar odgovor na to.

Hteo sam da snimim film na filmskoj traci, a ona je skupa.

Crno-bela je nešto jeftinija.

Da... -Cena nije bila jedini faktor.

Ne, bila je, zaista.

Rasveta i obrada boje su skupe. Crno-bela tehnika krije mnogo toga.

Vaša snimateljka je bivši student ovog programa.

Razgovarao sam s njom o vašem izboru crno-bele tehnike.

Fasciniralo me je promišljanje o istini.

Ova publika bi cenila iskren odgovor.

Dobro... Imamo još 20 minuta.

Lično, hteo bih da govorim o srži vašeg filma. Ako smem.

Možemo li da pokažemo fotografiju, molim?

S vaše maturske zabave?

Nekoliko sati kasnije, vi i Bet Vagner... -Neverovatno.

Niste gotovi. -Jesam.

Dobro... U moje ime i u ime g. Bela, hvala što ste došli.

Izvinjavam se što smo vam traćili vreme...

Jebem mu!

Zdravo. -Zdravo.

Sećaš se ujka Tomija? Naravno da ne. Kako da ga se sećam?

Pretpostavljam da znaš zašto sam ovde. Dobro izgledaš.

Nemoj, molim te. -Šta je? Samo kažem da dobro izgledaš.

Nisi mi odgovorio na pozive.

Znam, izvini. Na turneji sam s filmom...

Izgleda da ide baš dobro. -Da. -A ti si...

Zdrav? -Nemoj.

Moraš da dođeš po svoje stvari. -Uh... -Ne šalim se.

Ne možeš da odlažeš to.

Kuća glasi na oboje.

Nisam tražila tvoju pomoć ni za održavanje, ni za prodaju.

Samo te molim da dođeš po svoje stvari koje su već u kutijama.

Baci ih. -Nisu moje da ih bacam.

Sad idemo da se nađemo s ekipom za selidbu u Merilendu. Neću...

Neću ti dati tvoj deo ako to ne uradiš. -Daj, Nikol. Treba mi novac. -Tuži me.

Razumem.

Zašto to jednostavno ne bacimo?

Onda ti baci.

Razbiću te pred svojom ćerkom ako mi ne obećaš da ćeš to rešiti za vikend.

Sigurna si? Videla si kako sam opasan.

Videla sam kako si udario starca.

On je mene prvi dotakao. -Znam, znam... Bio si u velikoj opasnosti.

Pozdravi ujka Tomija.

Sledeći put kad ga vidiš biće na tvom venčanju.

Zauzet sam taj vikend.

Dobro...

Daj...

Ma daj...

Jebote!

Hej! Seronjo! Vidim te!

Hej! G. Romni!

Tomi? -Da.

Imate li možda ključ?

Pitaj u kancelariji za prodaju nekretnina, ako rade subotom.

Ma razbiću prozor.

Bio je klinac koji je zalivao cveće. Znaš Fica? -Majkla Fica?

Ne, njegovog brata. On je... Znaš.

Da, mislim da ga znam.

Ne znam koja je politički korektna reč.

Rekao bih mutav.

Mislim da je to pogrešna reč. -Znam, ali radi u "Dodžeru".

Podsetite me, gde je "Dodžer"? -Pored železničke stanice.

Divno.

Pitaće mene. -Sereš.

Gospodo, imamo dva problemčića.

Šta tvoja sestra radi ovde? -To je prvi problemčić.

Mama je rekla da moram da je povedem. -Zašto?

Tvoja sestra polazi u srednju školu sledećeg meseca.

Počni da brineš o njoj.

Imaš karmin? -Pusti me.

Dao si joj? -Sama je uzela.

Već si podbacio u čuvanju sestre.

Gde je ta žurka?

Sranje... -To je drugi problemčić.

Moja mama će vas ubiti. Pravite žurku u njenoj knjižari?

U našu odbranu, radimo to godinama i nikad nije primetila.

VESTHAMPTON SREĆAN POVRATAK

Tomas Bel! -Kako si?

Endi Ficdžerald. Majklov brat? -Da, Fic.

Došao sam jer mi trebaš. -Ja?

Hoćeš piće? -Ne, hvala.

Sipaću ti. -Pokušavam...

Smanjio sam. -Savršeno.

Ovo je ionako razvodnjeno. -Ne treba, stvarno.

Tomas Bel... Tomas Bel...

Tomas Bel! Tomas... -Prestani! Hvala, hvala!

Živeli! -"Sláinte".

Gledao sam tvoj film. Znaš na šta me je podsetio?

Na lošu verziju "Garden stejta"? -Da!

Svima ovde je bio grozan. -Verujem.

Pogotovo Dikiju.

Diki je sad pajkan, znaš to? -Izvini, imaš ključ od naše kuće?

Rekli su mi da možda imaš. -Da, da...

Zalivao sam biljke dok ti je tata bio na lečenju.

Moje saučešće. -Možeš da mi ga daš? Ili da ga negde pokupim?

Završavam za sat vremena.

Zapalićemo logorsku vatru kod kluba na plaži. Mogu da zovem brata.

Može da ga pokupi na putu tamo. -Majkl? -Ne, mlađi brat.

Ima nas mnogo. Irci smo. -Radije ne bih na plažu.

Može li da ga donese ovamo? Da se nađemo negde?

Ne, biće zabavno!

Pokušavam da se ne ističem. -Slavni filmadžija! Biće brzo.

Vratiću se.

Treba da dođeš da vidiš moj lavirint sa čaršavima.

Šta?

Lavirint sa čaršavima!

Znaš kako Nort Fork ima lavirinte s kukuruzom u jesen?

Mislio sam da bi bilo kul da produžimo turističku sezonu

lavirintima sa čaršavima.

Zamisli.

Gore plavo nebo. Dole zlatni pesak.

Lavirint belih pamučnih zidova.

A sve vreme čuješ huk okeana.

Morao bih to da vidim.

Isprobaćemo sledeće nedelje. Svrati ako si ovde.

Žao mi je, neću biti ovde. -Hoćemo da krenemo?

Mogu da te odvezem kući kad dobiješ ključ. -Odlično.

Hvala.

Malo sam pijan. -Možeš li da voziš?

Divno.

Ne mogu da budu tolike.

To može da ubije nekoga. Zato nisu te veličine. -Tačno!

Veličine je njegove podlaktice.

Osakatio bi ženu. -Sto posto.

Dobro si?

Razmišljam kako ćeš dogodine biti na faksu,

a ja ću ostati ovde.

Hoću da idem svuda kud i ti.

Pobegni sa mnom.

U Kaliforniju.

Poslednje veče pre nego što se klub na plaži zatvori za zimu.

Radimo to svake godine.

Brat ti je ovde?

Trebalo bi da bude uskoro, ako već nije.

Hoćeš pivo? -Ne, hvala.

Jebi se, doneću ti pivo.

Hej. Ko je to? -Tomas Bel!