Jack the Giant Slayer

Fe-faj-fo-fam.

Ne pitaj odakle grmljavina dolazi.

Ne pitaj gde su stada otišla.

Niti zašto su ptice prekinule svoju pesmu.

Kada dolaziš kući, nemoj se zadržavati.

Jer čudovišta lutaju Albionom.

Džek, još uvek si budan.

Oprosti, oče.

Divovi su me probudili.

To je grmljavina, Džek. - Majka je govorila

da su divovi napravili grmljavinu.

Pogledaj.

Gde si to pronašao?

Među njenim starim stvarima.

Hoćeš li mi pročitati ostatak?

U redu.

Gde smo stali?

Monasi su pokušavali da pronađu Boga, zato su napravili magično...

Magično seme. Da.

Sada se sećam.

Sa semenjem koje su izvukli iz magične mahune

monasi su iznikli prolaz da bi pronašli svog Boga.

Kada su stigli do onog što su smatrali

da su nebeske kapije

susreli su se sa užasnom, groznom sudbinom.

Jer između Raja i zemlje postojalo je

opasno mesto.

Gantua, dom rase svirepih divova.

Sada sa mostom pred njima do sveta ljudi

pošast divova se spuštala.

Uzimajući redom od najbogatijih kraljeva

stekli su potrebu

za prisvajanjem stvari.

Ali jedna potreba koja je učinila da potpuno izgube kontrolu

Bila je potreba za ljudskom

krvi, kostima i svemu ostalom.

Pa, to je odvratno.

Previše strašno, Izabela?

Divovi nisu strašni.

Čak ni njihov zastrašujući vođa, užasavajući div

sa dve glave?

Čitaj majko. To je samo priča.

Je li?

Kralj Erik

je naredio monasima da se vrate mračnim znanjima

da bi pronašli neki način

da vladaju srcima divova.

Zato su jedno istopili,

pomešali sa magijom i još čime

i napravili su krunu ni nalik nekoj do sad.

Magična kruna kralja Erika.

Ovo je moj omiljeni deo.

Čim je kralj uzeo krunu u ruku

divovi su izvršavali

svako njegovo naređenje.

Poslao ih je natrag u mesto njihovog rođenja.

Njihov dom, sada zatvor između Raja i zemlje.

Erik je prekinuo vezu

između divova i ljudi.

I mir se ponovo vratio u njegovo kraljevstvo.

Mistična relikvija

je bila sve što je ostalo

bezbedna sa Erikom tokom godina njegove vladavine.

I kada je naposletku došlo vreme da kralj Erik utone u san

poneo je krunu i seme sa njim

na večito čuvanje.

Dok su se kraljeve kosti polako raspadale

istina je postala legenda.

Ili tako ljudi pričaju.

Šta će se desiti kada se divovi vrate?

Neće, sine.

Ali šta ako se vrate? - Džek.

Pa, pretpostavljam da će kraljevi Čuvari

morati da ih skrate na meru. - Želim da budem Čuvar.

Imaš duha. U to nema sumnje.

Kraljevi Čuvari moraju biti plemenitog porekla.

U našoj nema ništa osim blata i znoja.

To je samo priča, Džek.

Divovi nisu stvarni.

Ali Kralj Erik je bio stvaran.

Jeste.

U neku ruku, još uvek je.

Ti si od njegove krvi. - Videla sam gde je sahranjen.

U kraljevskim katakombama? Izgleda da si i ti imala

neke svoje avanture.

Da li sam u nevolji? - Ni najmanje.

Želim da imaš avanture.

Tako ćeš postati bolja kraljica. - Kako to?

Zato što ćeš tako videti kako svet funkcioniše.

A kada budeš kraljica, imaćeš moć da svet učiniš boljim mestom.

A sada na spavanje.

Lepo sanjaj.

Izabela.

Ostavi tu.

U redu.

A sada se naspavaj, sine.

Moramo da budemo u polju pre jutra.

Oče.

Kako znaš da divovi nisu stvarni?

Ne znam.

A ljubomorne oči su gledale dole

na mirna polja u Albionu.

Neprijatelj se zaklinje da će doći dan

kada će se divovi vratiti i divovi ostati.

Da povedu rat

i ovoga puta pobede

i da pojedu poslednjeg

od Erikova roda.

DŽEK UBICA DIVOVA

10 GODINA KASNIJE

Džek,

kada završiš sa prodajom konja

pozabavi se korovom iza kuće.

Progutaće celu kuću.

Uradiću tako, ujače.

I Džek. - Da, ujače?

Nemoj da ti nešto odvuče pažnju.

Ne gledaj me tako.

Ne bih te prodao, ali nemamo puno izbora.

Konj i kola na prodaju. Tražim cenu.

Bilo bi mi žao da ga prodam.

Konj i kola.

Fe-faj-fo-fam.

Ne pitaj odakle grmljavina dolazi.

Ne pitaj gde su stada otišla.

Niti zašto su ptice prekinule svoju pesmu.

Kada dolaziš kući,

nemoj se zadržavati.

Jer čudovišta lutaju Albionom.

A sada da uklonimo to mrštenje.

Evo dolazi Kralj Erik

sa svojom magičnom krunom. - Zdravo, društvo!

Ja sam Erik Veliki.

Zdravo, Eriče! - Da li bi ste želeli da čujete

kako sam porazio divove? - Da!

Našu scenu smeštamo u Gantuu

gde je izrasla stabiljka

iz magičnog pasulja.

I odatle, izvan dosega ljudi

pošast divova se spustila.

Šta to imamo ovde?

Zdravo lepotice. Kako je tvoje ime?

Ne tiče te se.

Veoma lepo.

Gde si to nabavila? - Lepo.

Od moje majke.

Sada me, molim vas, ostavite.

Hajde, kreni za njom.

Gde misliš da si pošla?

U čemu je problem? Ne sviđa ti se predstava? - Ruke k sebi.

Hej! Hej, tako se ne ponaša prema... dami.

Da budem iskren, izgledao si previše pijan za to.

Šta kažete da pustimo damu da ide kući

i razmisliću da zaboravim ovo.

Žao mi je, gospodine. Ne želimo nevolje.

Dobro. Zato što je to upravo ono što ćete dobiti. Nevolju.

Da. Svi troje.

Jako, puno nevo...

Nešto je iza mene, zar ne?

Kako se zoveš?

Džek.

Nešto nije u redu sa tvojim kolenima, Džek?

Napred.

Gde su moja kola?

Da li je neko video moja kola?

Rodriče!

Rodriče. - Šta je?

Kralj želi da te vidi. - Zašto?

Princeza je ponovo odlutala.

Dozvolićeš joj da to radi i kada se budete venčali?

Kada se budemo venčali, što se mene tiče, može da odluta i sa litice.

Ja imam većih planova.

Rodriče, šta misliš zašto monasi briju onako svoje glave?

Da li zato da bi Bog mogao da vidi njihove mozgove?

To volim kod tebe, Vike:

Zakopčan do vrata sa nezasitom radoznalošću.

E, to je šteta.

O, hvala Bogu, još je ovde.

Zatvorite kapije grada,

uzmi neke ljude,

i pronađi tog monaha.

Sa ovlašćenjem Lorda visokog činovnika od Klojstera,

ova kapija će ostati zatvorena dok ne pronađem ono što tražim!

Tražim lopova!

Ako ništa niste ukrali, nemate za šta da brinete! Ti!

Tamo! Sa ćelavom glavom!

Okreni se, da pogledam

tvoje lice! - Dosta! Pokloni se!

On! Hej!

Na kolena!

Konj na prodaju. Poslednja prilika, tražim dobru cenu.

Dobar je konj za kola,

ako imate jedna. - Daću ti 10 bakrenjaka.

Deset? Stvarno!

Na hitnom sam zadatku. Život i smrt je u pitanju.

Da, u redu, prodato.

Nemam novca kod sebe. Ali ima novca u opatiji.

Siguran sam da si pošten čovek, i radije bih prodao Ansera svešteniku,

nego mesaru,

ali ne mogu da se vratim kući praznih ruku. - Naravno. Naravno.