Our Towns

Od 2012. do 2017.

veterani novinarstva Dћejms i Debora Falouz su putovali SAD

istraћujuжi za svoju knjigu "Naљi gradovi".

Od poиetka 2018. snimili smo osam gradova koje su posetili.

To putovanje je u stvari poиelo joљ 2011.

Ћiveli smo u Kini oko osam godina,

putujuжi i izveљtavajuжi za Magazin Atlantik.

Kad smo se vratili u SAD,

poћeleli smo na isti naиin da sagledamo i vlastitu zemlju.

Vratili smo se krajem recesije.

Amerika je joљ traћila ravnoteћu i pokuљavala da se osovi na noge.

Odluиili smo da istraћimo љta se dogaрa

u malim ili иak velikim ameriиkim gradovima.

Traћili smo gradove koji imaju nekakvu priиu,

neљto љto im se dogodilo, a иesto je ukljuиivalo ekonomski љok.

Dћim je stavio objavu na svoj blog.

"Ispriиajte nam priиu o svom gradu."

U sledeжih nedelju dana dobili smo hiljadu eseja. Ljudi su govorili...

Ne samo "doрite u moj grad," nego i "ovo je priиa o mom gradu.

Ovo je strast moga grada. Evo zaљto morate da nas posetite."

"Evo zaљto je priиa o mom gradu

ameriиka priиa ovoga doba."

Zakljuиili smo da se neљto dogaрa u Americi

kad toliki ljudi ћele da govore o svom gradu.

Imali smo avionиiж, kojim smo leteli dvadesetak godina.

Mislili smo da je on sjajno sredstvo

da obiрemo mesto dostupno samo malim avionima.

Odluиili smo da radimo ono љto smo radili u Kini.

Da izaрemo i poveћemo se ne s onim љto жeљ naжi u medijima,

nego s onim љto naрemo u svakodnevnom ћivotu ljudi.

Posetili smo ta mesta pre pandemije.

Ali ono љto smo videli o usponu i padu gradova

i njihovoj borbi za oporavkom mnogo toga govori

naљem svetu dok pokuљavamo da izgradimo novu buduжnost.

Zasnovano na knjizi

"Our Towns: A 100,000-Mile Journey Into The Heart of America"

DrSi predstavlja NAЉI GRADOVI

Kad me pitaju odakle sam, uvek kaћem da sam iz Kalifornije.

Pitaju me odakle taиno, pa im kaћem: "Blizu Los Anрelesa."

Gde taиno? Iz Inland Empajera, kaћem.

Onda stanu

jer ljudi ne znaju za Inland Empajer.

Krenite iz Los Anрelesa prema Palm Springsu.

Doжi жete do kraja koji je mnogo ravniji i topliji.

Na obodu je pustinje Mohave.

Stanovnici Los Anрelesa ili San Franciska

pomisliжe da tamo ћive kalifornijske seljaиine i proжi жe

kroz naizgled suncem sprћeni pakao.

Mislim da je to љto sam odande oblikovalo sliku koju imam o sebi.

Iz mesta si za koje veжina ljudi nije иula.

Ili, ako su иuli, иesto ga omalovaћavaju.

Znao sam kao mali koliko su ponosni stanovnici naљeg grada,

mesta kroz koje bi svi ostali samo proљli autom

ili preleteli avionom.

Dok smo Deb i ja putovali drugim delovima zemlje,

znali smo kako je ljudima u Juћnoj Dakoti,

kako je ljudima u Zapadnoj Virdћiniji.

Gajili su isti onaj ponos i bili svesni kako ih drugi vide.

Moj je rodni grad Redlands, blizu Riversajda, koji raste,

i San Bernardino,

koji je bio ekonomski centar moжi Inland Empajera.

Ali San Bernardino je uniљtio niz problema

i manjak sreжe.

Koliko gradova znate da je meрudrћavni auto-put

bukvalno otiљao od njih?

Kad je Dћim bio mali, ovo je bila baza vazduhoplovnih snaga Norton.

Norton je na svom vrhuncu zapoљljavao 12 hiljada ljudi

i u okolne gradove slao milijarde dolara.

Baza je zatvorena 1994.

Sad je to otpad starih aviona koji nikad viљe neжe leteti.

Nakon gubitaka San Bernardino je 2012. proglasio bankrot.

Veжi deo ћivota sam proveo u San Bernardinu.

Ovaj grad je cvetao dok je baza bila otvorena.

Kad se baza zatvorila, to nas je ekonomski uguљilo.

San Bernardino je na loљem glasu zbog "teroristiиke pucnjave".

Ima mnogo bandi.

Ovo je kvart u kom ћivimo.

Ovo je "Projekat nekakva љansa".

Imamo pet drћavnih prvaka, juniora osvajaиa olimpijskog zlata.

Hranimo decu, imamo љahovski klub, slikarski program.

Imamo program "Gitare, a ne oruћje".

Evo u иemu je kvaka. -Uvek postoji neka kvaka.

Nije to samo bokserska sala.

Ћelimo da uиestvujemo u popravljanju onog љto ovde treba da se popravi.

Veliki deo ameriиkih agruma dolazi iz Inland Empajera.

Plantaћe i postrojenja za pakovanje se oslanjaju na imigrante,

kojima je ovo izvor poslova.

Kad sam bio mali u Meksiku, jedva da smo imali za cipele.

Moj otac nas je doveo u Kaliforniju.

Uzgajam agrume 45 godina.

Poиeo sam s 15 godina.

Sad sam љef Redlands Futhil Grouva

i verovanto najveжi uzgajivaи.

99% naљih radnika su imigranti.

Odlaze u Meksiko, uglavnom za Boћiж,

ali imamo radnike koji su s nama viљe od 30 godina.

To je veoma teљko naжi.

Viрam veliku promenu poslednje dve-tri godine.

Ljudi su иekali u redovima kako bi brali u poljima.

Sad, ako mi zatreba do sutra dvoje ljudi,

biжu sreжan ako naрem jednog.

Nedostatak radne snage nas tera da se okrenemo maљinama.

Znam pakirnicu koja sad radi skoro bez ijednog иoveka.

Sve je automatizovano.

Ogromna koliиina stvari koje svi kupujemo je proizvedena u Aziji,

a preko L. A. dolazi u Inland Empajer,

odakle se distribuiљe u ostatak zemlje.

Zemlja je ovde ravna i jeftina, savrљena za skladiљta.

Kako bi se San Bernardino osovio na noge,

od kljuиne vaћnosti su nova radna mesta u skladiљtima,

dostavi i prevozu.

Ali tim radnim mestima takoрe preti opasnost od automatizacije.

Oиekujemo da жe buduжnost automatizacije napasti te poslove.

Samovozeжi kamioni,

automatizacija u skladiљtima,

kancelarijama, prodaji, restoranima.

Pogorљaжe se nejednakost u primanjima.

Ako ne uspemo da osovimo na noge kraj kao љto je San Bernardino,

biжe to zaista problematiиno.

Jer жe i druga podruиja zapasti u ekonomske poteљkoжe.

Razmislite da, na primer, u Minesoti ili Miиigenu

zimi poraste nezaposlenost

i prisilno beskuжniљtvo zbog ekonomskih razloga.

Neжe ostati u Miиigenu u januaru.

Otiжi жe na jug, na sunce.

Videli smo beskuжnike gde god smo bili u SAD.

Posebno je loљe u Kaliforniji.

Volonteri u San Bernardinu

uиestvuju u godiљnjem popisivanju beskuжnika.

Taj nacionalni program se zove "Brojenje u trenutku u vremenu."

Dobro jutro. Jeste li se svi toplo obukli?

Nemam reиi zahvalnosti za to љto radite

kako bismo pomogli ljudima.

Da ih vi ne popisujete i ne pokaћete nam gde i ko su,

ne bismo mogli da im pomognemo.

Dobro jutro. -Dobro jutro, gospodine.

Budite veoma oprezni. Moћda жete nekoga probuditi.

Kad uрete u kamp, kao da je neko vama uљao u kuжu.

To je njihovo malo sveto podruиje.

Da li biste ispunili upitnik? -Moћe.

Imate li neљto protiv da nas snima ekipa iz HBO?

Nemam.

Koliko ste stari? -63 godine.

Jeste li sinoж spavali napolju? -Naravno.

Beskuжnik sam 25 godina.

Ne mogu da budem unutra. Ne mogu da budem unutra.

Imate li nekih prihoda? Invalidninu ili penziju?

Koliko svakog meseca? -Tri stotine.

Imam 60 godina. Roрena sam 21. avgusta 1958.

U redu.

Hispano ili Latinoamerikanka? -Indijanka Иiroki.

Ameriиka Indijanka.

Imate li supruga ili partnera, koji je isto beskuжnik?

Ne, sama sam.

Jeste li bili pozitivni na testu za HIV? -Nisam.

Ћivite li kao beskuжnik jer ste pobegli od porodiиnog nasilja?

Ne, majka mi je umrla.

Koristimo aplikaciju ArcGIS 123, koju je napravio Esri.

Љaljemo podatke uћivo.

Ti podaci odlaze u oblak, gde ih skupljamo,

pa na karti vidimo obrasce i veze beskuжniљtva.

I na ploиi. Ti podaci vladinim voрama

govore koliko je stanje na terenu ozbiljno.

Mogu da se ispitaju taиke na karti.

Socijalna sluћba odmah prima te informacije,

pa mogu da se obrate tim klijentima.

Pomogli smo osobi koja je 40 godina ћivela kao beskuжnik.

Trebalo joj je mnogo vremena, ali sad ћivi u stanu.

Ne ide to brzo. -Da.

Ali ja ne mogu da ga priuљtim. -Imamo jeftin smeљtaj.

Da li biste razmislili o tome? -Primam 300 dolara meseиno.

Iznosi samo 30% vaљih prihoda.

Hvala љto ste odvojili vreme za nas. -Hvala.

Mala kesa s potrepљtinama. -Hvala vam.

Ostaviжemo vam ovu kesu.

Zovem se Marija. -Ja sam samo...

Beskuжnik.

Tokom ameriиke istorije provlaиi se ideja

odlaska s farme, iz sela, u veliki grad,

gde жeљ da se oprobaљ.

Nisu sluиajno svi иuli za Njujork.

"Ako moћeљ da uspeљ tamo, uspeжeљ bilo gde," i tako dalje.

Iz opљte svesti je nestala spoznaja koliko ljudi u Americi

misle da bi mogli bilo gde da se dokaћu.

Ali u stvari ћele da se dokaћu ili tamo gde su poиeli

ili negde drugde gde ih, kako misle, иeka njihova odgovornost.

Ћele da budu tamo.

Ne samo zbog sjajnih restorana ili uliиnog ћivota,

nego zato љto mogu da pridonesu tamnoљnjem uliиnom ћivotu.

Mnogo kvaliteta Redlandsa, gde sam ja zapoиeo,

takvo je sad

jer su ljudi koji su mogli da budu drugde, tako odluиili.

Biti deo zajednice nije pasivna aktivnost.

Jedan od razloga zbog kojih sam se

zaljubio u Redlands je angaћovanost ljudi.

Klint Braun radi u Esriju, иija je aplikacija za popis beskuжnika.

Esri je firma za raиunarsko mapiranje koja godiљnje milijarde

donosi lokalnoj ekomomiji.

Zaљto je ova firma ovde, a ne u Sijetlu,

San Francisku, Bostonu ili Bruklinu?