My Winter Journey (Mon voyage d'hiver)

Sediљ u kolima pored mene.

Kad sam u Parizu video tvoj prtljag na љtapu nasmejao sam se -

Nisi nosio niљta zato љto niљta nisi ni imao.

Drћao sam prozor otvoren zbog dima od cigareta.

Navukao sam dћemper na tvoja ramena da se ne prehladiљ.

Izgledalo je da spavaљ,

ali otvarao si oиi na kratko u pravilnim razmacima.

Na telefonu mi je tvoja majka rekla da se u Berlinu sa Milenom

manje plaљi i da жe tamo ostati zauvek.

Ona raиuna na mene da te ja dovedem tamo.

Mislio sam da sam ja poslednja osoba kojoj se moћe poveriti dete.

Do sad sam ja bio dete.

Ali ona je rekla da ima poverenja u mene i da si i ti to ћeleo.

Ona je takoрe rekla da ja ne znam љta hoжu od mog ћivota,

mogao bih uvek da ga dam tebi.

To je istina.

Italija je veж pala,

i ja sam video Evropu kako se otpremila u konaиno zamrzavanje.

Pokuљavam da ostanem skoncentrisan na put.

Magla postepeno nestaje.

MOJE PUTOVANJE U ZIMU

U svom pismu tvoja majka nam je poћelela prijatano putovanje.

Dala je nekoliko saveta:

Ne puљtiti u kolima previљe.

Uvek ostaviti vrata otvorena, иak i u hotelu.

Staraj se o tvojim oиima. Ne ostati sam.

Jesti dobro. Ne uzimati previљe pilula.

Nikad nikog nisam voleo toliko.

Ustvari, mislio sam da ja nisam sposoban za to.

Poslednji put u Parizu

иak si i ti primetio samrtnu mrљavost na njegovom licu

Otkriva njegove jabuиice i ne moћe nikog da zavara.

Ovaj put izgledalo je da je deblji.

Stariji, ali miran.

Video sam Georgovo lice onakvo kakvo je bilo kad smo ћiveli zajedno u Parizu.

U vreme kad smo otiљli u Љtuttgart.

ovaj stan je bio joљ prazan, pomalo mrtav.

Njegov brat Hermann bi nam ostavio svoja kola

i mi bi otiљli иim pre na plivanje u Љlos sami.

Proleжe je bilo divno.

Moji simptomi odbaиenosti povukli su se negde izmeрu.

Georg i ja protezali smo se na maloj plaћi na jezeru.

On je razgovarao sa mnom.

Trebalo je to da uradi ranije.

Rekao mi je da je HIV-pozitivan i da sam verovatno i ja isto.

Bez razmiљljanja rekao sam mu da ja neжu promeniti niљta.

Ja жu uvek biti s njim.

Georg nije odgovorio.

Ћeleo je da se vrati nazad u Љtuttgart.

Ћeleo je da spava.

Znao je da ja nisam shvatio љta smo pazarili.

Nisam uspeo da se ne plaљim, i to je sve.

Stigli smo nazad u Lujzenљtrase.

Od tog trenutka o nije viљe ћeleo da ga dodirujem,

ni sa, ni bez kondoma.

Ubrzo posle toga, on se vratio nazad u Nemaиku, zauvek.

Ali joљ se deљava, na љetnji u noжi,

da izgovorim njegovo ime u mraku.

Da li imaљ иetkicu za zube?

- Mogu li da je upotrebim? - Da.

- Da li ti to smeta? - Ne.

Zato љto sam ja zaboravio moju, ili ne mogu da je naрem.

Uz sva ova seljakanja...

Koliko ih moraљ uzeti?

Jednu ujutru, i jednu uveиe.

A ovu drugu? - Viramun?

Ujutru i uveиe.

Vratio sam se da naрem moj stan netaknut u ovoj rupi.

Moraљ da siљpaљ kapi u tvoje upaljene oиi.

Ne mogu niљta da uиinim za tebe - osim da zatvorim prozor.

On je hteo da drћio studio zagrejan.

Te noжi sedeo sam na ivici kreveta.

Sve me je bolelo.

Georgove ruke drћale su me kao mengele.

Osetio sam oљtar miris, smrad koji je ispuљtalo moje telo.

Hteo sam da vriљtim, ali Georg jmi je rukom иvrsto zapuљio usta.

On nije rekao niљta.

Reиi su bile izgubljene u njegovoj disleksiji.

Morao je da me potpuno prevaspita.

Kako da spavam, kako da jedem, kako da ga uzmem neћno.

Duћnost ga nije uplaљila.

Boleo me je stomak, smrdeo sam. Ali Georg je sve to primio.

Smrad, drhatvicu, muиninu

i ja viљe nisam patio.

Bili smo jedno.

Vreme koje sam proveo sa Georgom, u Georgu,

biжe najdivnije vreme koje sam ikad proveo.

Nadam se da жeљ i ti doћiveti vreme lepo kao ovo.

Makar samo jedan dan, jedan tren.

Ona nije mogla da ih ostavi same u stanu,

niti da ih poveri trojici najstarijih.

Odluиila je da povede sa sobom dvoje najmlaрih.

Љtutgart je navikao na dnevne uzbune.

Ona je bila Ruskinja i nije niљta razumela.

Drћala je Hermana za ruku i nosila malog Georga u svom naruиju.

Morala je da im naрe mleko.

I ona ga je naљla.

Rekli su joj za duжan blizu stare Gradske kuжe.

Dan jedva da je proљao a sirene su veж zavijale.

Ljudi su ћurili u skloniљta, ali nije bilo panike.

Mirna rezignacija.

Jedna flaљa mleka razbila se.

Ameriиki avioni nikad nisu doљli tako blizu.

Iako je trиala mahnito, vukuжu decu i flaљe

ona nije mogla da uрe: nikog viљe nisu puљtali unutra.

Onda je poиela apokalipsa.

Georg i njegov brat, preplaљeni,

njihova majka je smeteno zviћdala rusku pesmu.

Oni nisu znali da je komљiluk veж bio samo daleka proљlost.

Trojica starijih deиaka bili su mrtvi.

Nikada viљe neжe logiиki redosled reиi

uжi u malu traumatizovanu Georgovu glavu.

U inat љvajcarskom inistitutu.

U inat onima koji su ga voleli.

I kad bi Georg promrmljao da me voli viљe od svega,

s glagolom, prilogom, i imenicom u besporetku

ja ne bih mogao da naрem reиi. Bio sam oduљevljen... u ekstazi.

Tvoja pepeljasta kosa, Salome

Ona se igra sa zmijom

Trebalo bi da se slaрe igra sa smrжu

Smrt je gospodar iz Nemaиke

Ona moћe da pritsine strune jaиe, glasnije

i tvoj dim жe se podiжi prema nebu

Onda жeљ imati grobnicu u oblacima

Gore ima mesta

Crno mleko zore pijemo noжu

Pijemo te u podne

Smrt je gospodar iz Nemaиke

Pijemo te uveиe i ujutru

Pijemo i pijemo

Smrt je gospodar iz Nemaиke, njegove oиi su plave

Kaћeљ da ti se sviрa ovde,

u ovoj zemlji s cveжem u saksijama i s nedeljnim rasprodajama.

Ali иuvaj se hriљжanskih priиa.

Stvari nikad nisu toliko proste, moћda si ti zato voleo ovu zemlju

i njene ljude toliko.

Tom me je dovodio u Nemaиku:

svake zime u Erlangen, a onda i dalje.

Malo po malo nauиio sam kako da osetim njenu lepotu

kao neљto љto se deљifruje pisanim reиima.

To su bili sumorni gradovi puni rupa

sa zabrinutim, krhkim ljudima.

Niљta se nije moglo zaleиiti.

Zidovi zgrada za minut uљiveni tragovi na telima muљkaraca:

Sve govori, preterano...

Sve znaиi viљe nego igde drugde:

pesma, osmeh, poljubac

trenutno duplirani mirnim oљtrim nasiljem istorije.

Ovde je иak i lakomislenost teћak rad.

Konaиno sam uspeo da иujem mumlanje,

da shvatim njegove nijanse.

To je za mene bilo krucijalno u muzeju... kao жutanje sveta.

Sluљati sve, zapaћati sve, disati duboko.

Uskoro ovde i svuda, carstvo a sneg жe sahraniti sve

иak жe i patnja biti zaboravljena.

Sluљaj. To mora biti po mraku.

Maks sledi lovca Kaspara u dubinu doline vukova.

Muzika postaje mraиna

a dete, koje sedi na starиevim krilu, grli ga jaиe.

Dete zna da жe se sve dobro zavrљiti

zato љto je иulo ploиu 'Иarobni strelac'' hiljadu puta.

Ali ono se ipak boji i gnjura njegovu glavu svom dedi za vrat.

Udiљe umirujuжi miris kolonjske vode i cigareta.

Ono treba da je u krevetu.

Ali u prokletoj dolini, Kaspar i Maks pridruћili su se demonskom Zamijelu.

Takmiиenje je poиelo

i sedam hitaca odjeknulo je u noжi.

Dete traћi mir u plavim oиima svog dede,

иije ga stakleno oko viљe ne plaљi.

Nepoznate nemaиke reиi kaplju u njegov nadolazeжi san.

Starac grli dete

kao da ga љtiti od legende i njenih uћasnih akorda.

On ga puљta i љalje dete u krevet s pljupcem u иelo.

On жe sluљati zadnji иin sam

u mraku kancelarije njegove nesanice

Evo... Gotovo je ploиa se vrti u prazno.

Dete pada u иvrst san, kraduжi joљ koju notu.

I ti ponekad zaspiљ ovako, najednom, sasvim,

kao ovo dete koje ja viљe nisam.

Ponekad se pitam љta ja radim ovde,

krenuvљi na put s ometenim deиakom

koji ne moћe da se seti imena gradova kroz koje je proputovao.

Tom te je voleo puno.

Jednog leta bio si nam poveren na par dana.

Ja te joљ vidim kako se penjeљ na njegova kolena kao da su litice stene.

Drћiљ se za njega svom snagom.

Siromah Tom, paralizovan ludom neћnoржu, ne znajuжi љta da radi

s njegovim velikim telom, s njegovim rukama,

s tobom, koji si hteo sve to.

On ga je prislio da se smeje. Apsulutno izgubljen.

Tom je sad mrtav.

A ti si ovde.

Иak iako je kapricioznost detinjstva oduzela sjaj

svakom gradu, svakom licu, svakoj noti koja postaje skica postanka.

Govorim previљe,

zato љto znam da ti ne osuрujeљ nikog.

Da, on se moћe brinuti o meni. Ne, zaista!

A u Berlinu, da li je lepo? Da li pada sneg?

Bio sam s tvojom majkom.

To je bilo u Parizu, u proleжe, u jednom kafeu.