Esimesed 200 rida.
Зима 1915. планина Јирисан
Спреми се да пуцаш, немој да трепћеш. Разумеш? Један, два, три.
Пуцај. Убио си га.
Оче, јесам зеца добро погодио? -Веома прецизно сине.
Шта следећи пут ловимо? -Дивљег вепра. -Вепра? Већ и дивље свиње ловиш?
Следећи пут ће ти ћаћа уловити дивљу свињу.
Бојиш се висине? Наша кућа је тамо, одавде је можемо видети.
Стави је ту, вратићу се за пар дана. Дај ми флашу за воду.
Хладно је напољу, понеси и ово.
А ти ћеш да живиш на трави? Поједи то са Сук Јиом.
Сук Ји, оче. -Одлазим.
Овај пут ћу сигурно нешто уловити, чекај ме.
А Сук Ји, оче.
Хладно је, иди у кућу!
ТИГАР: СТАРА ЛОВАЧКА ПРИЧА
1925, Гјонгсангам, канцеларија министра.
Ваша екселенцијо, поклон за вас са
Хамгендо острва од Његовог величанства.
Отворите га.
То је смеће. То може бити дато само гувернеру главног града.
Да, разумем.
Официре Рију. -Реците, Ваша екселенцијо!
Знаш ли шта пише у извештају којег сам сад прочитао?
Први артиљеријски вод је нападнут прошлог месеца
у Јири планинама. Претрпели смо велике губитке.
Дрвосече су тела пронашли месец дана касније у јарузи.
Јеси знао за ово? Хоћеш да прочиташ?
Не, Ваша екселенцијо. Не усуђујем се да прочитам.
Изненађујуће је што пише у извештају, да су тела била потпуно унакажена.
Заправо, ко је ово урадио? -Жао ми је, Ваша екселенцијо.
Дакле, кажу да Бог са Јирисана још није уловљен?
Или је можда уловљен? -Ваша екселенцијо.
Твој вод је требао ово да реши још на почетку.
Зашто се ово тако споро одвија?
Захваљујући вама, корејски народ је још напреднији.
Немој заборавити праву сврху наше владе овде у Кореји.
Шта ти мислиш? -Жао ми је, Ваша екселенцијо.
Мобилизоваћу сву војску, уловићемо га веома брзо.
Ако не испуниш обећано, тебе ћу сматрати одговорним.
Поводом тога, да нисте заборавили који је наш циљ овде у Кореји?
Ваша екселенцијо, како мислите да ли сам заборавио?
Зато што си још увек Корејанац.
Немој ме погрешно схватити, али желим да га ухватиш што пре.
Зар ниси рекао како сам га желео ухватити од почетка?
Је ли ти ово јасно? -Наравно, Ваше величанство!
Овде нико није преживео. Можда се тигар још увек мота овуда?
Боже, погледај ово.
По отиску ових стопала, рекао бих да је огроман тигар.
Куда год да оде, оставиће мртва тела иза себе.
С обзиром на ове несрећнике, мора да је у близини.
Обично не оставља траг, близу смо му.
У долини је? -Да.
Овде нема трагова од воде, сутра ће сигурно проћи овуда.
Направите овде замку. -Хоћемо.
Причврстите мрежу. -Добро.
Направите добру замку, је ли јасно?
Ветар дува у нашем правцу.
Изгледа да смо овог пута на правом месту.
Још увек нема новости с планине? -Нема.
Ово постаје иритирајуће.
Где је Чун ман-дук? -Он је овде, али...
Устај, старче! Диж' се!
Пробуди се идиоте!
Колико си се овог пута нашљокао?
Дрмнуо сам коју домаћу уз јело.
Нисам је разликовао док сам цугао и вино.
Чун Ман Дук.
Опет си непослушан... -Кажете ми да га уловим?
Нећу да идем.
Колико вам пута морам поновити? Нећу то да урадим.
Шта шљокара с дрхтавим рукама може урадити?
Нисмо те питали да преузмеш водећу улогу, већ да им покажеш пут до тигра!
Та особа, без обзира на планине...
Не би требала да узнемирава краља планине.
Ти си Корејанац море, разумеш добро о чему причам.
Шта си то рекао крв ти јебем?!
Ко је Корејанац 'леб ти јебем?
Чун Ман Дук.
Трпим те само због сељана, али моје стрпљење има границе.
Јеси разумео?
Оче.
Напољу је баш хладно, зашто си дошао овде? -Забринуо сам се за тебе, оче.
Због чега? Мислиш да ћу се придружити покрету за независност?
Због твојих речи људи су забринути, па сам и ја.
Морам попити мало вина.
Оче, зар не знаш шта причају о теби?
Брже ходај, сунце залази. -Како јединца овако третираш?
Шта рече? -Добро. Рекао сам добро, оче.
Шта си рекао? 'Оћеш да те прутем ишибам? Зашто бежиш?
Стани море! -Немој ме тући.
Хоћемо га убити?
Шта то ради?
Данас смо имали добар улов. -Да, баш је глатко прошло.
Рекао сам ти да пишаш у пољском купатилу.
Превише си тврдоглав. -Ти ћеш мени тврдоглав? Није ти он на крај света?
Само наводњавам. -Шта наводњаваш мајмуне? Мислиш да си на фарми?
Син увек треба да слуша свог оца!
Зашто ниси престао да пишаш? -Већ је кренуло, не могу стати. Само мало.
Пишаш к'о коњ. -Оче, не пожуруј ме.
Загрејао сам ти воду, иди да се окупаш. -Добро.
Пишање се боговски одужило.
Оче, успори мало.
Пожури море, зар те није срам да ја овако стар брже ходам од тебе?
Шта се налази на врху планине? Чему оволика журба?
Колико пута ти морам поновити.
Ако желиш ловити на планини, мораш бити истрајан попут животиња на њој.
Неко од нас двојице мора и мозгом размишљати.
Имаш ли ти мозга? -Оче!
Шта ти је ког врага? Шта се дрекењаш? Нисам још умро.
Надам се да нећемо опет убрати безвредно лековито биље.
Поставимо овде замку. Истрајност је узалудно трошење енергије.
Од тога тело пати. -Ко то ради?
Ловиш оно што се може уловити, нисам толико амбициозан.
Шта год да је у питању, није добро имати толико амбиције.
Она се мора уклонити.
Није важно која је планина у питању, ова или она планина.
И остали сељани иду у лов на животиње да би имали шта да једу.
И опет живе добро. -Зачепи губицу и прати ћаћу.
Стари, зашто идеш толико брзо. Зар не осећаш бол?
Јесу ли га ухватили? -Шта кажеш?
Склоните се од ограде! Склоните се од ограде!
Гледајте у камеру. Будите мирни.
Погледај колики је тигар. -Испао сам одлично.
Мене тражиш? -Много Корејаца се данас окупило овде.
Зато што смо уловили тигрицу и два младунчета.
То ће поштовати многи Корејанци овде.
Како је било? -Није било лако.
Била је лукава попут лисице.
То су речи познатог ловца? Време је од кључног значаја.
Министар ће сигурно имати нешто да понесе када се врати у Јапан.
Морамо га уловити како год знамо.
Ако желиш и даље да живиш од овога, мораш га ухватити, разумеш?
У вези Чун Ман Дука.
Морамо ли то силом решити?
Он је изузетно тврдоглав човек. И није покоран.
Силом се не може на њега, то би било лоше за обе стране.
Имам идеју, ја ћу то решити.
Сук Ји, осећаш ли се боље? -И даље ме главобоља мучи.
Како мо'ш бити толико болестан, а тако си млад?
Можда одем код мајке, она има дневне главобоље.
Ти си разлог материних главобоља.
Ниси био болестан од рођења. Сутра ћу ти набрати лековитог биља.
Сутра опет одлазимо? -Да.
Зашто си толико срећан?
Нисам, видиш да ми је лоше?
Шта то кријеш од мене врагу мали?
Шта то лупаш матори? Лези да спаваш.
Шта рече? Шта си реко? Говори?
Нећу ти понављати два пута.
Зашто бисмо делили? Ухватићемо га на време.
Зашто? Можемо то и сами. -Он каже да немамо времена.
Ако ћемо да идемо тим путем, бар нећемо трчати као очајни људи.
Бринем се због тога.
Боли ме уво за твоје бриге, због чега ловимо?
Не желиш да зарадиш 'леба за живот?
Престаните да вичете.
Како уопште можеш да ходаш с оваквом ногом? Дај да видим.
Боли? -Дај мени тај дрвени чекић, па да видиш да ли боли.
Ударио сам те погрешном страном чекића.
Чаша ти је празна, наздравимо!
Доста.
Овај идиот је смашио. Не једи то мајмуне! То су лекови.
Нисам јео. -Уста су ти пуна коњино!
Ово је за тебе, потрајаће ти неко време.
Је ли овај лек одржава тело топлим?
Узимај га сваки дан, до зиме ћеш се опоравити.
Зашто? Опет за Сук Јиа? -Опет је почео да кашље.
Озбиљно, узми ово.
Не треба ми новац, даћеш ми овај лек?
Наравно.
Узми. -Много је домаћине? -Ово су залихе за тебе и сина.
Ако одговара твојим табанима, узимај ујутру и навече по један.
Јеси чуо какве проблеме тигар прави?
Пре пар дана ловци из села убили су два младунца и мајку тигрицу.
Нисам их видео, али остали сељани јесу. Зашто су људи тако злобни?
Зар то није разлог за велики протест?
Та особа је кренула стазом без повратка.
Тигар је мртав, за остале је то само игра смрти у лову.
Жао ми је кад чујем да је умро од руке познатог ловца на тај начин.
Нису то без разлога урадили, бавио сам се тим.
Већ идеш? Понеси ово. -Сук Ји ме чека.
Посети ме поново.
Куда је отиш'о овај враголан? -Отац те тражи.
Не брини, вратиће се кући ако ме не нађе.
Стварно?
Али...
Желиш ли и даље да живиш на планини? -Да, као и мој отац.
Шта није у реду?
Моја мајка каже, ма заборави! -Реци ми?
Жели да ме уда за некога другог.
Шта то значи? Ми смо другари од детињства.
Зар се стриц Го и мој отац нису договорили?
Рекао је да ме жели удати за власника који држи продавницу пиринча.
Зашто би то желео? Сигурно зна да смо нас двоје у вези.
Не знам, јесмо ли?
Шта могу да радим?
Не знам, родитељи ми кажу да су твоји сиромашни.
И да нећу имати ни да једем ако се удам за тебе.
Онда ћемо живети у подножју планине, обрађиваћу земљу да не би гладовала.
Не знам шта да радим.
No comments yet. Be the first to leave one.