Belgravia

Pre nego što je umrla, moja ćerka Sofija je rodila dečaka...

sina lorda Belasisa. -Gde je sada taj dečak? -Dečak je sada čovek.

Živi pod imenom Čarls Poup. Hoćete li sačuvati tajnu?

Zašto bih objavila degradaciju pokojnog sina?

Stiven i Grejs dolaze na večeru. -Tražiće novac. -Zašto se

ne bih oženio Marijom Grej? -To je za nju dobra prilika.

Udaje se za budućeg erla od Brokenharsta.

Onaj čovek o kome smo pričale pre neki dan... -Čarls Poup? -Baš taj.

Mogu li da predstavim novog poznanika? G. Poup.

Dobro veče, obema. -Reci Džonu 'dobro veče', draga.

Vi ste od onih koji bi me naterali da kažem svašta.

Ja sam sasvim običan momak. -Ledi Brokenharst ne misli tako.

Vi želite da oni pogode da je on Edmundovo dete

i želite da mi to vidimo.

Mislila sam da si otišao u krevet. -Kakvo užasno veče. -Bilo je zabavno!

Ne možeš se požaliti na ostale goste.

Veče je bilo grozno! A ti si ga pogoršala!

Gledala si u oči onom namirisanom degeneriku!

Možete ići, Spir. Pozvoniću vam kasnije.

O čemu se radi? -Ko je onaj Poup? Odakle on?

I zašto otac ulaže u njegov posao? Kada je ulagao u moj posao?

Ti nemaš posao. -Onda, kada je ulagao u mene?

I zašto ga je ledi Brokenharst vodala kao konja na paradi?

Kako je on to uspeo, a sa nama je jedva dve reči progovorila celo veče?

Siroti moj dragi.

U kakvoj je vezi g. Belasis sa večerašnjom domaćicom?

Njegov otac, prečasni g. Belasis, je mlađi brat lorda Brokenharsta.

Takođe mu je i naslednik, mada će u stvari njegov sin Džon naslediti,

jer je matori prilično zdraviji od svog mlađeg brata.

Džon Belasis će biti sledeći... -Sledeći erl od Brokenharsta.

Jedini sin sadašnjeg erla je poginuo na Vaterlou. Nemaju drugog.

Jesi li uživala? -Da.

Mada mi je žao što sam saznala da Džon ne voli da putuje.

Gluposti. On voli da putuje po Evropi,

ali ne po užarenom suncu u tropima.

Možeš li ga kriviti? I ja bih isto rekla.

Verujem. -Ti i Džon ste dobar par. -Znam, ne bi to rekla

kad ne bi verovala da je istina.

Laku noć, mama.

Ali zašto je g. Oliver bio tako ljut?

G. Oliver uvek može da nađe razlog da bude ljut.

Znači, nije zbog gospodina koji vam se dopao? -G. Belasisa?

Nije zbog toga.

Ali dopao vam se? -Zašto?

Pitam se da li planirate da ga opet vidite.

Laku noć, Spir.

Zvučalo je kao da se svi divno provode, vaše gospodstvo.

Mislim da je dobro prošlo. -Zar nije divno što su otišli?

Dosade ta raspitivanja o svačijem zdravlju,

i oduševljavanje zbog vesti o kraljičinoj trudnoći.

Ko je onaj momak što trguje pamukom?

Šta je on radio ovde? -Misliš na g. Poupa?

Poup? Tako se zove? Da, pomislio sam da je fin momak.

Bio je zabavniji od onih žena sa kojima si me ostavila za večerom.

Zašto je bio u našem salonu? -Jer mi se dopada. -Odakle ga znaš?

Hvala, Doson. -Da, gospođo.

Marija Grej je odrasla u lepu devojku.

Ranije je bila tako ozbiljna, glave večito nad knjigom.

Sada je sasvim šarmantna. -Džon ima sreće. Nadam se da je zaslužuje.

Večeras su imale nove haljine, i majka i ćerka.

Znale su da će Džon biti tamo, pa nije dobro da izgledaju siromašno.

Svakako ne pred proscem.

Edmund bi sad imao 48 godina.

Valjda je tako.

Svejedno...

bolje da legnem, sutra će biti naporan dan.

Laku noć, dragi.

Čarls sigurno zna. -Ne zna.

Postavila ga je sa svoje desne strane na večeri. Svi su primetili.

Mogla je i da objavi u 'Tajmsu'.

Htela je da mu bude prijatno. -Htela je da skrene pažnju na njega.

Zašto bi to uradila ako nije htela da se sazna?

Koliko dugo si u kontaktu sa Čarlsom?

Stvarno misliš da mu nije rekla? Ljudi kao on se ne pozivaju

na intimnu večeru na trg Belgrejv, da bi jeli fazane sa plemićima.

Dragi... -Priznaj! Ljudi kao Čarls Poup

ne sede pored grofice od Brokenharsta za večerom!

U uobičajenim okolnostima, ne bi ga ni pogledala!

Ako misliš da ću slušati još prekora od tebe,

grdno se varaš! Ti si kriv koliko i ja! -Ja? Šta sam ja uradio?

Bio si u kontaktu sa našim unukom, poznaješ ga!

Čak i radiš sa njim, ali meni nikad to nisi rekao. -En, budi razumna.

Odrekla sam se tog dečaka, jer si se ti plašio da bismo dobijali

manje poziva na večere ako ga odgajamo.

A sada si me ovako obmanuo.

Netaktičnost ledi Brokenharst nije bila izgovor da krijemo tajnu od nje.

Bilo je vreme da sazna. Morala je da zna.

Sad se vrati u svoju sobu i pusti me da spavam.

Tvoja sentimentalnost će nam jednom srušiti kuću.

Kad budu pričali o Sofiji kao o posrnuloj ženi,

kad nam se zalupe vrata koja smo tako teško otvorili,

onda ćeš samo sebe moći da okriviš.

Moramo da ih pozovemo. -Koga? -Lorda i ledi Brokenharst, naravno.

Ne budi blesava. -Zašto? Zar nisu oni nas pozvali na zabavu?

Zar nije učtivo da sad mi pozovemo njih? -Ne bi došli.

Otac je rano otišao. Pre nego što sam ja sišla.

Imao je posla oko pripreme za sutrašnji sastanak sa g. Kjubitom.

Namerava da priča o Oliveru.

Da vidi šta može učiniti za njega. -Šta, stvarno?

I jedno za vas, gđo Oliver.

Od koga je? -Školska prijateljica koja je u Londonu na par dana.

Sutra ide na izložbu u Nacionalnu galeriju.

Volela bi da se nađemo tamo. -Baš lepo.

Treba li da idem sa tobom? -Ne bih da vam budem teret.

Ima li šta dosadnije od tračarenja stranaca? Povešću Spir.

Mogu li vam se pridružiti, gđice Elis?

Moram ovo da zakrpim pre nego što se večeras obuče.

Bilo mi je zanimljivo ono što ste rekli pre neki dan

o pravim izborima i ispaštanju zbog pogrešnih.

Nisam sigurna koliko uopšte imamo izbora, u običnom životu.

Mi smo na dnu, a oni su na vrhu. -Ali sviđa vam se gazdarica?

Radim za nju, to je sve. -Možda ne volite da budete sluškinja.

Nema tu možda. Zašto bih to volela?

Puzanje i laganje i pretvaranje da volim da sam kao pas?

Šta se tu može voleti? -Što onda ne pokušate nešto drugo?

A šta bi to bilo, gđice Spir? Da budem

bolničarka u nekoj bolnici natopljenoj krvlju,

koja smrdi na bolesti? Ne. Potpuno su

ograničili nas žene, kako god da gledate na to.

Ja mislim da popravim svoje šanse. -Kako ćete to uraditi?

Ima jedna prilika, ako ispadne kako treba, mogla bih da imam koristi.

A šta bi to bilo? -Još je rano da kažem.

Kakvo neočekivano zadovoljstvo. Taman sam hteo da krenem u Vajt.

Onda mi je drago što sam te uhvatio.

Šta si uradio sa licem? -Slomio se prozor dok sam prolazio.

Ti si slomio prozor?

Ne.

Tri kraljice.

Mislim da odustajem. -Ne možete. Vi ste mi partner.

Imaćemo pobednički niz. -Pobednički niz? Da li biste ga prepoznali

kad bi naišao? -Žao mi je, Belasise, ali moram da idem.

Ako ti ideš, Bartone, mogu i ja da pođem.

Blek, morate dati šansu momku da povrati nešto svog novca.

Blek! Samo još jedno deljenje, samo to tražim.

Dakle, vaše gospodstvo...

Ja nisam lord. Moj brat je lord, ja nisam.

Onda možda treba da razgovarate sa bratom.

Dakle...

čemu dugujem ovu čast?

Izgleda da imam mali problem. -Koliki problem?

Problem od hiljadu funti. -Hiljadu?

Zaista je hiljadu? -Tako je.

Obojica smo gospoda. A ja sam i prijatan i razuman momak.

Da, da...

Imate dva dana da nađete novac. -Pa, ja...

Inače ne bih tražio... -Ali, ipak tražiš.

U stvari, stalno to radiš. Ne sećam se

kada si došao kod mene, a da nisi tražio.

Odgovor je ne.

Dva dana! -Bože...

Kako to, "Ne"? -Ne. Neću da ti dam.

Je li jasno? Ovog puta ne. -Ali moraš.

Ja sam ti brat, i treba mi. Moram to da dobijem.

Trebalo je da misliš o tome pre nego što si prokockao.

Igraš se sa novcem koji nije ni tvoj. Ovo je rezultat.

Nisam ga prokockao. Nije tako bilo. -Obojica znamo da je to laž.

Kako se usuđuješ da mi kažeš da lažem? Ja sam svešteno lice.

Neću više da plaćam tvoje dugove. Imaš pristojan prihod

od svog nasleđa i od crkve, koliko vidim,

a tvoja žena ti daje dodatna sredstva.

Samo moraš naučiti da živiš u okviru svojih mogućnosti. -Kako se usuđuješ?

Šta ti misliš, ko si? Samo zato što si 2 godine stariji

od mene, dobio si sve, titulu, posede, sav novac!

Ne sav novac. -Da li ikad pomisliš koliko je to nefer? -Nije fer.

Ali to je sistem u kome smo rođeni.

Jednog dana će te Džon naslediti. Moj sin, a ne tvoj. I imaćemo sve.

A kad se to desi, da te podsetim, ti ćeš biti mrtav

i on neće više morati da plaća poroke svog oca.

Onda ti prijatan dan, brate!

Nebesa, Stivene!

Samo što nisam dobila srčani udar! Šta radiš tamo dole? -Ništa.

Sećaš li se g. Poupa? Bio je ovde pre neko veče.

Da, sećam se. A sad je došao i na čaj?

Jeste. Pričao mi je o svojim planovima.

Ima fabriku pamuka u Mančesteru. -Zanimaju te engleske fabrike pamuka?

Ledi Brokenharst me je ohrabrila. -Da li je, zaista?

Da, i dovoljno dugo sam ga zadržala.

Hvala vam na čaju. Veoma ste ljubazni.

Nema na čemu. Tako sam uživala u našem razgovoru, g. Poupe.

Brzo ću vam pisati. -Hvala na tome. Bez obzira kakva bude vaša odluka.

Neko izgleda strašno zadovoljan sobom.

Ledi Marija Grej, ako se ne varam? -Tako je. A vi ste g. Poup.

Kako znate moju titulu? -Pitao sam našu domaćicu za vas.

Zaboga. Treba li da mi laska vaša radoznalost?

I zašto ste, ako smem da pitam, tako puni prolećne radosti?

Optimističan sam u vezi posla. Ali bojim se da bi vam to bilo dosadno.

Ne znate to. Zašto vi muškarci uvek pretpostavljate da žene

zanima samo tračarenje i moda? -Nisam hteo da vas uvredim.

Samo ne mislim da finansiranje nabavke pamuka

može biti razonoda. -To ću ja presuditi, g. Poupe.

Vi mi pričajte o svojoj fabrici i pamuku, a ako mi tema bude dosadna,

sakriću rukom zevanje, pa ćete znati da niste uspeli.

Pokušaću da odgovorim na izazov. Krenuli ste negde?

U novu Londonsku biblioteku, da se učlanim.

G. Karlajl je mamin prijatelj i pun je hvalospeva o biblioteci,

koja je, prema njemu, daleko superiorinija

od biblioteke Britanskog muzeja, mada mi je teško da poverujem u to.

Rajan je sobarica moje majke. Pravi mi društvo.

Misli da mama ne bi odobrila da nas vide zajedno.

Je li u pravu? -Verovatno.