The Grand Budapest Hotel

Na najdaljoj istoиnoj granici Evropskog kontinenta:

BIVЉA REPUBLIKA ZUBROVKA Nekadaљnje sediљte carstva.

GROBLJE STARI LUC.

U znak seжanja na naљe nacionalno blago.

Ovo je krajnje иesta greљka.

Ljudi misle da je piљиeva maљta uvek zaposlena,

da konstantno izmiљlja beskonaиnu koliиinu incidenata i epizoda,

kao da prosto izvlaиi svoje priиe iz vazduha.

Zapravo je potpuno suprotno.

Jednom kad ljudi znaju da ste pisac,

oni donose likove i dogaрaje vama,

i dokle god budete u stanju da gledate

i paћljivo sluљate,

ove priиe жe nastaviti da...

Stani. Stani! Nemoj! Nemoj to!

...жe nastaviti da traћe vas dokle god ste ћivi.

Onome koji je иesto priиao priиe drugih,

mnogo жe priиa biti ispriиano. - Izvini. - U redu je.

Dogaрaji koji slede su mi opisani

baљ kakvima ih ovde predstavljam,

i to na sasvim neoиekivan naиin.

Mnogo godina ranije, dok sam patio od blagog sluиaja "spisateljske groznice",

forme neurastenije иeste meрu inteligencijom tog vremena,

odluиio sam da provedem mesec avgust

u banjskom gradu Nebelsbadu ispod Alpskog Sudetenvalca,

i iznajmio sam sobu u Grand Budapestu,

ћivopisnom, kitnjastom i nekada vrlo poљtovanom zdanju.

Cenim da su neki meрu vama иuli za njega.

Nije bila sezona, a veж tada uopљte nije bio u modi

i veж je bio otpoиeo svoj pad u otrcanost i kasnije ruљenje.

Nas malo gostiju koje su imali smo brzo nauиili da prepoznajemo jedni druge

kao jedine ћive duљe koje obitavaju u ogromnom zdanju,

mada ne verujem da su sklopljena ikakva poznanstva meрu nama

izuzev uиtivih klimanja glavom dok smo se sretali u atrijumu,

arapskim kupkama,

i na vrhu Kolonade zabave.

Bili smo vrlo zatvorena druћina, kako je izgledalo,

i, bez izuzetka,

usamljeniиka.

Moћda kao ishod ove opљte tiљine,

ustanovio sam neformalnu i љaljivu prisnost

s konsijerћom ovog hotela,

zapadnjakom znanim samo kao msje Jean,

koji je u isto vreme bio lenj, i, uistinu, viљe nego predusretljiv.

Cenim da ga nisu dobro plaжali.

Kako bilo, jedne veиeri, dok sam se konsultovao sa msje Jeanom,

kao љto mi je postala navika, primetio sam novo lice u naљem druљtvu.

Nizak, postariji иovek, pametno obuиen,

krajnje ћivahnog, inteligentnog lica

i odmah primetnim izrazom tuge.

Bio je, kao i mi ostali, sam, ali takoрe moram reжi

da je bio prvi koji mi se doimao duboko i odistinski usamljen.

Љto je takoрe simptom mog zdravstenog stanja.

Ko je ovaj zanimljivi starac? Raspitao sam se kod msje Jeana.

Zaиudio sam se videvљi da ga je pitanje iznenadilo.

Zar ne znate? Upitao je. Zar ga ne prepoznajete?

Jeste delovao poznato.

To je g. Moustafa liиno. Stigao je ranije jutros.

Ovo жe ime bez sumnje biti poznato neљto iskusnijima meрu vama.

G. Zero Moustafa je nekada bio najbogatiji иovek u Zubrovki...

IMIGRANT NASLEDIO BOGATSTVO

...a joљ uvek je, uistinu, bio vlasnik Grand Budapesta.

Иesto dolazi i ostaje nedelju dana ili viљe,

najmanje tri puta godiљnje, ali nikad u sezoni.

Msje Jean mi je pokazao da se pribliћim. - Reжi жu vam jednu tajnu.

Uzima jednokrevetnu spavaжu sobu bez kupatila,

u zadnjem жoљku najviљeg sprata, koja je manja od teretnog lifta!

Znalo se da je Zero Moustafa kupio i stanovao

u nekim od najraskoљnijih zamkova i palata na kontinentu.

Ali je ovde, u sopstvenom gotovo praznom hotelu,

ћiveo u prostorijama za sluge?

U tom trenutku se podigla zavesa na uzgrednu, privatnu dramu...

Sranje. - ...koja je zahtevala brzu i potpunu paћnju msje Jeana,

ali, iskreno, moju nije predugo zadrћala.

Meрutim, ova prevremena pauza u priиi o neobiиnom starcu

me je ostavila, kako se to veж kaћe,

"gespannt wie ein Flitzebogen,"

љto жe reжi, krajnje radoznalog,

љto me je drћalo i tokom sledeжeg jutra, sve dok,

na svoj misteriozan i krajnje pouzdan naиin,

sudbina opet nije intervenisala u moje ime.

Divim se vaљem radu.

Pardon?

Rekoh, poznajem i divim se vaљem sjajnom radu.

Najljubaznije vam zahvaljujem, gospodine.

Jeste li prozborili koju sa msje Jeanom

u vezi ostarelog vlasnika ovog zdanja?

Moram priznati da se jesam raspitao u vezi vas.

On je savrљeno sposoban, dakako, msje Jean,

ali ne moћe se reжi da je prva,

ili, iskreno, иak i druga klasa za jednog konsijerћa.

Ali eto.

Vremena su se promenila.

Tople kupke su jako lepe.

U svom prvobitnom obliku jesu bile. To se nije dalo odrћavati, naravno.

Previљe dekadentno za danaљnje ukuse.

Ali svejedno ga volim i dalje, ovu neodoljivu staru ruinu.

Kako se desilo da ste ga kupili, ako smem da pitam?

Grand Budapest.

Nisam.

Ako niste samo uиtivi,

a morate mi reжi ako se radi o tome,

ali ako vas to iskreno interesuje,

mogu li vas pozvati da veиerate sa mnom,

i biжe mi zadovoljstvo i, odista, privilegija da vam ispriиam

svoju priиu. Kakva veж jeste.

Dve peиene patke s maslinama.

Zec, salata?

Pouilly-Jouvet iz '52, plus malo vina.

To bi trebalo da nam obezbedi dovoljno vremena,

ako bih poиeo odmah. - Samo izvolite.

Poиinje, kako to biva, s prethodnikom naљeg zajedniиkog prijatelja.

Voljenim prvobitnim konsijerћom Grand Budapesta.

Poиinje, dakako, sa...

Glava prva: "MSJE GUSTAVE".

Odnesite sto do prozora. - Da, msje Gustave.

Odnesite posluћavnik na sto. - Odmah, msje Gustave.

Baљ tamo. Jesu li ovi obrisani i blokirani?

Da, msje Gustave. - Spakuj ih u kutije za љeљire.

Oberstdorf & Company? - Valjda, msje Gustave.

Drugi kofer. Kod koga su karte? - Kod mene, msje Gustave. - Daj mi ih.

Deluju u redu. Иekaj u жoљku.

Ne idem. - Pardon?

Ne idem. - Zaљto ne?

Plaљim se. - Иega?

Plaљim se da je ovo poslednji put da se vidimo.

Ali zaљto, pobogu?

Pa, ne mogu da ga pretoиim u reиi, ali oseжam to.

Za ime boћje, nema razloga da nas napuљtaљ ako...

Poрi sa mnom. - U jebeni Luc?

Molim te. - Daj mi ruku.

Nemaљ иega da se plaљiљ. Uvek brineљ pre puta.

Priznajem, izgleda da ovog puta patiљ od akutnijeg napada.

Ali iskreno... dragi Boћe. Љta to uиini od noktiju?

Pardon? - Ovaj tragiиni lak.

Boja je skroz pogreљna. - Ne sviрa ti se?

Nije da mi se ne sviрa. Fiziиki mi je odbojan.

Moћda жe te ovo smiriti. - Љta? Ne recituj.

Samo sluљaj reиi. Pst. - Molim te, ne sada.

"Dok jednom lovih u plemenitoj sivoj, srednjovekovnoj borovoj љumi,"

"naiрoh na grob, kiљom natopljen, hladnoжom oиiљжen, onosvetski,"

"natpisa davno iљиezlog,"

"ali i dalje je njegovim setnim pukotinama..."

Hoжeљ li zapaliti sveжu za mene, molim te?

U sakristiji Svete Marije? - Iz ovih stopa жu se pobrinuti za to.

Zapamti, uvek sam s tobom.

Volim te. - I ja tebe.

Nije mala stvar osvojiti naklonost takve ћene

veж 19 uzastopnih sezona.

Da, gospodine. - Jako sam joj drag, znaљ. - Da, gospodine.

Ali nikad je nisam video takvu. - Ne, gospodine.

Tresla se poput posranog psa.

Odista.

Trkni do katedrale Svete Marije u Bruknerplacu.

Kupi jednu poludugu sveжu i uzmi kusur od иetiri klubeka.

Zapali je u sakristiji, izusti kratku molitvu,

onda idi kod Mendla i donesi mi courtesan au chocolat.

Ako ti pretekne neљto novca, udeli ubogaljenom иistaиu cipela.

Odmah, gospodine. - Иekaj.

Ko si ti? - Zero, gospodine.

Novi potrиko. - Zero, kaћeљ? - Da, gospodine.

Nikad nisam иuo za tebe, niti te video. Ko te je zaposlio?

G. Mosher, gospodine. - G. Mosher!

Da, msje Gustave? - Treba li da shvatim

da ste kriљom zaposlili ovog mladiжa kao potrиka?

Angaћovan je za probni period. Ako se vi slaћete, dakako.

Moguжe, da. Hvala vam, g. Mosher.

Nema na иemu, msje Gustave.

Sada жemo te zvaniиno ispitati.

Da prvo odem da zapalim sveжu, gospodine?

Љta? Ne.

Iskustvo? - Hotel Kinski, kuhinjski pomoжnik, љest meseci.

Hotel Berlitz, иistaи, tri meseca.

Pre toga sam иistio tiganje... - Iskustvo: nula (zero).

Hvala vam, msje Gustave. - Ispravi kapu, Anatole.

Zadovoljstvo je moje, her Schneider.

Ovi nisu prihvatljivi. - Slaћem se. - Obrazovanje?

Uиio sam иitanje i pisanje.

Otpoиeo sam osnovnu љkolu. Zamalo sam...

Obrazovanje: nula. - Sad je eksplodirala.

Dobro jutro, Cicero. Zovi vodoinstalatera!

Ovo popodne, msje Gustave? - Bez greљke, frau Liebling.

Љta je ovo, majku mu? - Ne sada.

Porodica?

Nula.

Љest, Igore.

Zaљto ћeliљ da budeљ potrиko?

Pa, ko ne bi, u Grand Budapestu, gospodine?

Ovo je institucija.

Vrlo dobro.

Hiljadu klubeka. - Bogo moj.

Jeste li vi nekad bili potrиko, gospodine?

Љta ti misliљ? - Pa, valjda bi morali odnekle poиeti...

Idi upali prokletu sveжu. - Da, gospodine.

MESEC DANA KASNIJE I tako je moj ћivot poиeo.

Mlaрi potrиko na obuci, hotel Grand Budapest,

pod striktnom komandom msje Gustavea H.

Postao sam njegov uиenik, a on moj vaspitaи i staratelj.

Љta je potrиko?

Potrиko je potpuno neprimetan, a opet uvek na vidiku.