All of Us Strangers

SVI MI STRANCI

U međuvremenu, posao se nastavlja za Britance koji su se preselili na Kostu.

Vođenje bara na suncu je klasični britanski san.

Može se lako preokrenuti u noćnu moru,

ali Geri i Čeri iz Maklsfilda uspeli su da urade to. Bambus bar je uspešan.

Zdravo. Zdravo.

Video sam da me gledaš sa ulice.

Video sam te gomilu puta kako ideš pognute glave.

Jednog dana će biti stvarno, taj alarm.

Mi smo u suštini jedini ovde. Možeš li, kurac,

da poveruješ u to? Mislim, oni još uvek nemaju obezbeđenje.

Ja sam Hari.

Adam.

Zdravo.

Kako se snalaziš?

- Sa čim? - Rekao sam.

Tako je tiho. Mislim, London je tamo, ali ne možemo čak ni da jebemo tvoju stvar.

Puštam dobru muziku, ali je još gore kada se završi.

I čak sam nabavio jednu od onih...

mašina za beli šum, opuštanje od stresa. Ali to je kao

da je neko unutra u uglu sobe

i šapuće mi. Mislim, ne možemo ni da otvorimo

prozore, ali valjda

ti zapravo ne želiš da skočimo.

Loše je za posao, znaš.

Tela polomljena na betonu.

Mislim, ko će se onda useliti?

Piće?

Japansko je.

Zamišljeno je da bude najbolje na svetu, ali ne mogu da ti kažem zašto, pa...

-Ne hvala. -Okej.

Dobro, kako bi bilo da ja ipak uđem?

Ako ne zbog pića, onda...

za šta god želiš.

Mislim da je to dobra ideja.

Da li te plašim?

Ne.

Pa, ne moraš da radiš ništa, ako nisam tvoj tip.

Zdravo.

Zdravo.

Mislio sam da je neko bio jak.

Bežiš ovako.

Ne, hvala.

Hoćemo li krenuti?

Gde idemo?

Ona će doći u toku meseca da te vidi.

Pogodi koga sam našao kasnije u parku?

Da li je to on?

Oh, da, to je definitivno on.

Pogledaj ga u oči.

Da, to si ti.

Zdravo.

Zdravo.

Nemoj samo da stojiš tamo. Uđi unutra.

Da li tamo živiš?

Ne ovde u blizini, siguran sam.

Ja sam u Londonu.

Oh, kako fensi.

Živiš sam?

Da li imaš svoj stan?

Da, to je samo stan.

Šta sam ti rekao?

Šta sam ti rekao?

Rekao sam ti da će mu biti dobro, zar ne?

Ne može biti jeftin, život tamo gore u dimu.

I šta radiš?

Ja sam pisac.

Šta sam ti rekao?

Ne, ne, ne, nisam naročito bogat ili nešto.

Ne baš.

Ne, oduvek sam znala da ćeš biti kreativan.

Kakav si ti pisac?

Znaš kako volim Stivena Kinga,

Keri, Kuho, različita godišnja doba.

Ne, ne, ne, ja nisam pravi pisac.

Pišem scenarije za film,

TV kada moram.

Pisac.

Bože, ovo je tako prokleto uzbudljivo.

Da poznajem komšije, otrčala bih preko i odmah im rekla.

Uvek sam govorio da pisci manje znaju o stvarnom svetu od svih ostaloh.

Šta si ti, dođavola, znao?

Jedva si znao da pišeš.

Istina je.

Pisac.

Naš sin.

Veoma smo prokleto zadovoljni da vidimo da ti tako dobro ide.

Evo.

Pogledaj ovu košulju s balon rukavima.

Naš dečko se vratio kući.

Šta puštaš?

Oh, videćeš.

Oh, da li se sećaš svog malog crvenog auta koji si imao?

Voleo si ga i želeo si da ga izvedeš

na glavni put i voziš ga kraj svih velikih automoba.

To je moje prvo sećanje.

Ford Granada ga je udario, zar ne?

Ne, bio je trkački zeleni.

Da li se sećaš toga?

Bio je to crveni pas.

Otišao si visoko gore, nikad to neću zaboraviti. Ali ipak si bio dobro.

Bio si dobro. Imao si par modrica.

Mislim da su mislili da preterujem kad sam te uvela unutra.

Šta je sa onom noći lomače kada si se izgubio?

Sećaš se one noći lomače?

Koliko si imao godina? Šest?

Ne, bio je stariji.

Vatromet je krenuo.

Jadni dečko, počeo je da vrišti i zavija.

Morao sam da ga nosim do kuće. Jesam. Da.

Zaspalog na mom ramenu.

Ne sećaš se toga?

Bio si zaista izvan sebe.

Stvarno ti je bilo teško.

A mi smo samo pokušavali da te nateramo da uživaš u vatrometu.

Uvek si bio osetljiv dečak.

Da.

Da li se i sada plašiš vatrometa?

Ne.

Znaš li šta si rekao za njega?

Da je isti kao moja majka? - Jeste.

Ipak je rekao nešto.

Da, to je kad razgovara sa mnom.

Ne znam.

Bilo mi je toliko milo da te ponovo vidim.

Zar nisi siguran da bi smo se videli?

Ne.

Ovde si.

Evo me.

Vrati se uskoro.

Neko od nas će biti kod kuće.

Molim te.

Da, hoću.

Hoću.

Šta se dešava?

Laku noć draga.

-Laku noć sine. -Zdravo.

Zaista mi je žao zbog one noći.

Oh, sve je u redu.

Ne brini o tome.

Vidimo se.

Vidimo se.

Ja zapravo volim viski.

Da li želiš da popiješ piće?

Zdravo.

Zdravo.

Hoćeš da uđeš?

Naravno.

-Da. Šta imaš?

Imam votku i malo piva.

I malo trave, ako želiš.

Da. Trava je bolja.

Ostavio sam alkohol.

Da li voliš da živiš ovde?

Mislim da mi se više sviđa kada se ljudi usele.

Ako se ljudi usele.

Imaš li prijatelje u blizini?

Ne.

Ne baš.

A ti?

Ne, ne zaista

Većina mojih prijatelja se odselila iz Londona.

Žele da imaju bašte za svoju decu.

Žele da budu u blizini svojih baba i deda da bi oni mogli da im čuvaju decu.

Pretpostavljam da nisi želeo da se preseliš?

Uh, ne.

Šta ću da radim u Dorkingu?

To nije za ljude kakav sam ja.

Samo proveravam da li si kvir, dobro?

Da.

To je dobro.

Ili gej.

Peder, nisam.

Navikao sam da sebe nazivam pederom.

To je uvek bila velika uvreda.

Verovatno zato sada toliko mrzimo gej.

Mislim, uvek je kao...

Tvoja frizura je gej.

Sofa je gej.

Tvoji treneri su gej.

Tvoja školska torba je gej.

Da.

Međutim, kvir izgleda nekako ljubazno.

Znaš, to je kao...

Ne znam.

To je kao da je pušenje kuraca uklonjeno.

Da.

Pretpostavljam da nisi ni sa kim.

Nikad te ne vidim ni sa kim.

Ne.

Ne.

Često si slobodan?

Da li sam često sam?

Pretpostavljam da je tako, da.

Jesi li?

Da.

Da.

Ali ne zato što ne pokušavam.

Kako bi bilo da te poljubim?

Bez čekanja.