Little House on the Prairie

Čarls: Džek!

Dođi, momče.

Tako je, momče. Dobro je, Džek.

Želiš li da vidiš?

U, Keri, kuda si ti to krenula?

Meri! Lora! Dođite na doručak.

Dobro, mama.

Lora.

Požuri! Čula si mamu.

Ne usuđuj se da zakasnimo u školu...

Ne baš prvog dana.

Ne idem.

Divno je jutro.

Zar ne?

Dobro jutro, mama.

Meri.

Jutro, tata.

Jutro, Meri. Jesi li se dobro naspavala?

Jesam.

Je li Lora skoro spremna?

Kaže da ne želi da ide.

Samo bez brige. Ja ću to srediti.

U čemu je problem, mala?

Ne želim da idem.

Teško te čujem s tim pokrivačem preko glave.

Ne želim da idem. Želim da ostanem ovde.

Pa, voleo bih da možeš da ostaneš.

Znaš, obećao sam tvojoj mami.

Rekao sam joj, čim se smestimo, ako smo blizu škole,

da ćeš ti i tvoja sestra ići.

Ali trebaš mi ovde.

Ko će mi pomagati oko zamki za ribu?

Ko će se brinuti o Džeku?

Imaćeš vremena za sve to.

Ne bi htela da prekršim obećanje

koje sam dao tvojoj mami, zar ne?

Ne, tata.

U redu.

To je moja devojčica.

Hajde sada, požuri i obuci se.

Doručak će se ohladiti.

Reći ću ti nešto što ne znaš.

Svideće ti se škola.

Da, tata.

Daj da pogledam te ruke još jednom.

U redu su. Oh, i tvoje, Keri,

čiste kao suza.

Mama, boli me vrat.

Šta? Meri se češala toliko jako

da je verovatno skinula svu kožu.

Dovoljno si velika da se sama ribaš,

samo što nećeš.

Ne volim što sam velika.

Volela bih da sam kao Keri.

Mama... misliš li da će im se dopasti?

Kakvo je to glupo pitanje?

Naravno da ćete im se dopasti.

Samo budite ljubazne i pristojne.

Daj da vas bolje pogledam.

Okrenite se.

Tako brzo rastete.

Više nemam šta da porubim

da bih produžila haljine.

Pa, sveže ste i čiste,

i krećete u školu.

To je najvažnije.

Mama?

Hm?

Koliko će dugo trajati to učenje?

Učimo od rođenja, Lora.

I ako smo mudre, ne prestajemo dok nas Gospod ne pozove kući.

Toliko dugo?

Dođite.

Imam nešto posebno za vas dve.

Moje školske knjige su sada vaše.

Čuvajte ih dobro.

Hoćemo, mama.

Pa, vreme je da krenete.

Lora, ponesi kutiju za ručak.

Ne zaboravi da je doneseš kući... i krpu.

Lora: Hoću.

Svi ste spremni za školu.

Bez odugovlačenja.

Ne želim da zakasnite prvog dana, važi?

Budite dobre devojčice.

Hoćemo, mama.

Srećan put. Lepo se provedite.

Ćao, mama.

Zbogom, tata.

Ćao, Keri.

Mnogo pozdrava za nekoga ko se vraća kući na večeru.

Ha, ha, ha!

Hej, stani malo, mlada damo!

Imamo te još par godina kod kuće.

Eto ih.

Čarls, izgledaju tako male.

Prestani da brineš.

Hajde, Lora.

Hajde. Zakasnićemo zbog tebe.

Meri: Lora, požuri.

Šutni ga ovamo, brzo!

Samo napred, Lora.

Ne-ne. Ti prva.

Zašto ja?

Jer se stalno hvališ da si najstarija.

Tvoj je red da ideš prva.

Ići ćemo zajedno.

Po zvuku koji pravite,

mislili smo da je stiglo jato prepelica.

Lora!

Same ste takve... dugonoge ptice.

Prestanite da budete zli prema njima, ili ću reći mami.

Samo napred, Kristi.

Baš me briga!

Seoske devojčice.

Smirite se, deco.

Smirite se.

Učiteljica: Hoćete li ući, devojčice?

Vi ste nove učenice iz Plam Krika, zar ne?

Da, gospođo.

Ja sam gospođica Bidl.

Ja sam Meri Ingals, gospođo, a ovo je Lora.

Gospođica Bidl: Veoma mi je drago što smo se upoznale,

upisaću vas u ovaj registar,

i time će to postati zvanično.

Imamo svoje knjige.

Pripadale su mami.

Vidim da ih je lepo čuvala.

Koliko ste se do sada školovale?

Nismo.

Ali ja znam da čitam.

Ja ne znam, ali ja znam azbuku.

Mislila sam da treba da znate.

Hvala, Lora.

I ne brinite. Brzo ćete naučiti.

Pomoći ću vam u svakom slobodnom trenutku.

Hvala.

Deco...

Želim da poželite dobrodošlicu dvema novim učenicama.

Ovo su Meri i Lora Ingals.

Deca, slabo: Zdravo.

To baš i ne zvuči kao prava dobrodošlica.

Volela bih da kažete: "Dobro jutro, Meri..."

Deca: Dobro jutro, Meri.

I...

Deca: Dobro jutro, Lora.

Imate lepo mesto ovde napred.

Tako možete sedeti zajedno i deliti knjige.

Imate li tablu za pisanje?

Nemamo, gospođo.

Pa, ne možete naučiti da pišete bez table.

Pozajmiću vam moju.

Neli: Seoske devojčice.

Gospođica Bidl: Izvoli.

Hvala, gospođice Bidl.

Nema na čemu.

Lora, želim da otvoriš

prvu stranu svog bukvara.

Da vidimo koliko novih reči

možeš da naučiš do večeras.

Da, gospođo!

U redu, razrede. Danas ćemo početi sa računanjem.

Gospođica Bidl: Vili?

Da, gospođo?

Broji do tri, molim te, Vili.

Gospođo?

Kako će ikada uspeti da obriše te brojeve?

Tišina!

Zahtevam tišinu u ovoj učionici.

Vili, Lora je postavila pitanje.

Možeš li pokazati odgovor?

Meri, gledaj.

Očistilo se kao rukom.

Šta sam ti rekla?

Seoske devojčice.

Čak ne znaju ni šta je školska tabla.

Neli.

Lora: C-a-t, mačka.

Hm-hm.

B-a-t, palica.

Tačno.

M-a-t, otirač.

P-a-t, tapšanje.

Dobro.

Naučila sam ceo prvi red.

Hej, šta kažeš na to da ti dam reč koja nije ni u tom redu?

Daj da vidim. Koja je dobra reč?

Šta kažeš na pacov?

Pacov.

R...a...t, pacov.

Savršeno.

Rekla bih da je to bio dobar radni dan.

Čini mi se da ti se nekako sviđa škola, zar ne?

O da, tata.

Trebalo bi da vidiš gospođicu Bidl.

Ona je najbolja učiteljica na celom svetu,

stalno se smeška,

i miriše isto tako lepo kao što izgleda.

Pitala sam je direktno,

i rekla mi je da koristi nešto što se zove limun verbena.