Spirited Away (Sen to Chihiro no kamikakushi)

Pa to je zlato! A?

Sta ti radis? Nije ti dozvoljeno da tu udjes.

Kade su zatvorene. Izlazi napolje! Izlazi odatle!

Uuu! Ooo! Jos zlata!

Da li... Da li... Da li ga dajes meni?

Cekaj. Ti mozes da napravis zlato?!

Daj mi!

Sta se desava tu?

Vreme za spavanje je proslo odavno. Hajde!

Sta...

- Hej, sefe, ovde gore sam. Gladan sam. Jako gladan!

I hocu da me ti sluzis. - Poznat mi je taj glas.

- Evo, platicu unapred. Takodje, hocu i da se okupam.

Zasto ne bi probudio sve?

- Mama, tata, dobila sam poklon od recnog duha!

Mozda ako ga pojedete, on ponisti caroliju.

Koje ste vi? Mama, tata!

Los san.

Lin?

Gde su svi?

Vau. Ovo je stvarno more.

Eno ga mamin i tatin svinjac.

Nadam se da im je dobro tamo.

Kamajii je vec zapalio kotao?

Koliko sam ja spavala?

Pozuri!

- Brze, on je gladan! Zar ne mozete da kuvate brze?

Posluzite sve sto imate, cak i ostatke ako morate. Pozurite! Gladan je!

- Hej, Sen. - O, Lin.

Bas sam krenula da te probudim. Vidi.

To je pravo zlato. Imamo novog gosta koji je pun.

Daje sake zlata!

- Samo vi donosite hranu. Hocu sve da pojedem!

- A ko je gost? - O, koga je briga?

Pozuri, pre nego sto se Yubaba probudi.

Idem da potrazim Hakua.

- Oh! Hoces prestati da se brines za Hakua?

Hajde, Sen. Idemo da uzmemo zlata. - Hajde, Lin!

Idemo da uzmemo jos. - Naravno! - Cekajte mene!

- Bolje da se vrati pre nego sto zaboravim kako izgledaju moji roditelji.

Nadam se da se tata nije previse ugojio.

Haku?

To je Haku! Vratio se!

Jel' ga to ptice jure?

Haku! Bori se! Hajde!

On je povredjen! Haku, ovuda!

Sta? To je samo papir.

Haku, ti krvaris.

Smiri se. Te papirne stvari su sada otisle. Bices u redu.

Otisao je do onog najviseg prozora.

Moram da stignem tamo pre nego sto iskrvari na smrt!

- " Docekajte bogatasa promasiti ga niko nece

ima puno mesta za uvlacenje jer mu je dupe sve vece."

O, hej, svi se poklonite. - Dobrodosao bogatasu.

- "Molite za baksis Vreme je za to

Molite za baksis Zaradite malo."

- Dajte mi malo para! Dajte mi baksis, molim vas, gospodine!

Uradicu sve za vas! Samo mi dajte baksis!

- Hej, sta ti radis? - Idem gore.

- Ne, ne ides. Sta? Aaa! Krv!

- Sklanjaj se s'puta! Nas gost prolazi ovuda!

Hvala sto ste mi pomogli ranije.

- Ne pricaj sa njim, ti smrdljivi cove... - Hej!

Ne zelim, ali hvala.

Izvinite me, ali sam stvarno u velikoj zurbi.

- Hej, vi! Hej! Odbijte! Odbijte odmah!

Svi napolje!

Jako mi je zao gospodine. Moracete da oprostite devojcici.

Ona je samo covek.

- Skini taj osmeh sa lica! - Sta?

- Jos uvek se smejes. - Ne, ne smejem se.

To je Yubaba!

U velikoj smo zbrci.

Saznala sam ko je nasa bogata musterija.

On je Bezlicni! Ti si za sve kriv. Tako si pohlepan.

Privlacis uzasne goste. U redu, krenula sam.

Nemoj da dopustis da pojede jos nekog dok ne sidjem.

Haku krvari po celom tepihu.

Odnesite ga odavde. I onako ce uskoro biti mrtav.

Zdravo duso. Opet se krijes pod jastucicima?

O, probudila sam te, a tako si cvrsto spavao.

Izvini. Evo poljubicu te.

Nastavi da spavas.

Jao! Pusti me!

Vau, bas is velika beba. Da li bi me pustio?

U velikoj sam zurbi. - Dosla si ovde da bi me zarazila.

- A? - Ti si zla klica spolja, jel' tako?

- Nisam ja klica, ja sam covek. A sada me, molim te, pusti?

- Razboleces se ako odes napolje. Zato ostani ovde i igraj se samnom.

- Neces se razboleti. - Hoces.

Zato nikada nisam izasao iz ove sobe.

- Razboleces se ako ostanes u ovoj sobi.

Slusaj, neko meni veoma vazan je uzasno povredjen.

Moram sada da odem, zato me, molim te, pusti.

- Ako odes ja cu plakati, i mama ce me cuti...

i mama ce onda uci i ubiti te.

Igraj se samnom ili cu ti slomiti ruku. - To boli!

Molim te! Igracu se sa tobom kasnije, u redu?

Ne, ja hocu da se igram sada!

- Klice! Ja sam kliconosa, vidis?

Haku! Sta to radite?

Bezite! Odlazite! Haku, jesi li dobro?

Da li me cujes?

Zacepite! Haku!

Bezi!

Prekinite!

- Ja se ne bojim klica. Ako se ne budes igrala samnom, plakacu.

- Molim te, nemoj plakati. Sacekaj malo.

Odmah, ili cu poceti da placem.

Ne placi! Ne placi!

Kakvo razmazeno deriste!

Zacepi svoja velika usta! Malo si debeo, zar ne?

Jos sam providna. - Mama?

- Glupane. Zar me ni ne razlikujes od svoje majke?

Eto. Sada ti se telo slaze sa velicinom mozga.

Da vidimo. Sta jos mozemo da pokvarimo?

Ovo je nasa mala tajna. Ako budes rekla nekome...

...iscupacu ti usta.

- Ko si ti? - Zeniba. Ja sam Yubabina sestra bliznakinja.

Lepo od tebe sto si me dovela pravo do zmajevog skrovista.

A sada ga prepusti meni. - Sta cete uraditi sa Hakuom?

On je tesko povredjen. - Bas steta.

Ukrao je moj pecat od cistog zlata.

On je magican i mocan, i ja ga hocu nazad!

- Haku ne bi krao. On je dobra osoba.

- Ha! Znas li zasto je postao segrt moje sestre?

Kako bi ukrao njene tajne magije, a sada je ukrao i moju magiju.

On je pohlepni mali lopov. Nema nicega dobrog u njemu.

Skloni se devojcice. Uzecu moj pecat nazad od njega.

Carolija je bacena na pecat, i ko god ga ukrade umire.

Ne, ne smete!

- Idioti! Kakav je vas problem?

Stisajte se. Ne zelim da moja sestra dodje gore.

Ooo. Posekotina od papira.

Haku, padamo!

Haku!

- Sta se ovde desava? - Haku! - Sen, cuvaj se! Ne prilazi!

Jesi li dobro?

Haku!

Sta ti je?

Ovo izgleda ozbiljno.

- Haku, ne predaj se! Sta treba da uradimo? Da li on umire?

Izgleda kao da krvari iznutra.

- Iznutra? - Cini mi se.

Mozda je nesto progutao.

- Haku, dobila sam ovaj poklon od recnog duha.

Pojedi ga. Mozda ce ti pomoci.

Hajde! Otvori usta!

Molim te, Haku, pojedi ga!

Vidis, u redu je. - Lek od recnog duha.

- Otvori usta. Tako.

Uspela sam. A sada progutaj.

Sen, pogledaj tamo!

- Zlatni pecat! - Uhvati tog crnog puza! Tamo! Uhvati ga!

Ubila si ga?! Te stvari donose nesrecu.

Pozuri pre nego sto predje na tebe!

Spoj svoje palceve i kaziprste. Zlo, nestani!

- Haku je ukrao ovaj pecat od Yubabine sestre.

- Zenibin monogramski pecat od cistog zlata.

To je nesto najmocnije.

- Vidi! Pretvorio se nazad. Pomozi mi. Sta cemo uraditi?

Haku! Haku, probudi se!

Zeniba je bacila kletvu na pecat.

- To je jaka magija. Ucinila ga je tesko bolesnim.

Od ovoga bi trebalo da se oseca bolje.

Jadan Haku. Tesko mu je jos od kada je dosao ovde.

Pojavio se niotkuda, bas kao i ti.

Ali se upetljao sa Yubabom. Prihvatio je posao njenog segrta.

Upozorio sam ga da je to previse opasno.

"Samo daj otkaz. Vrati se kuci.", rekao sam mu.

Ali on je rekao da, iz nekog razloga, nema dom u koji bi se vratio.

Kada je Yubaba preuzela kontrolu nad njim...

lice mu je pobledelo a oci postale celicne.

Nikada vise nije bio isti.

- Kamajii, a sta ako ja vratim zlatni pecat Zenibi?

Mogla bi da joj vratim pecat i izvinim se u Hakuovo ime.

Mozes li mi reci gde Zeniba zivi?

Otisla bi kod Zenibe?

To moze pomoci, ali ona je opasna vestica.

- Molim te? Haku mi je jednom pomogao.

Sada ja zelim da pomognem njemu.

Znam kako mozes stici tamo...

ali ces odande morati da se vratis sama.

Sacekaj ovde.

E, pa da vidimo... Znam da je ovde negde.

Drustvo, molim vas, treba mi moja odeca i moje cipele.

Izgeda da ce moji roditelji morati da sacekaju.

Sen! Svuda sam te trazila.

- Lin! - Svuda je krv.

Sta se ovde desava? Ko su to dvoje?

- Nasla sam neke nove prijatelje. Vidis?

- Svi te traze. Yubaba je besna. - Zasto?

- Ispostavilo se da je tip sa svim onim zlatom cudoviste zvano "Bezlicni".

I on kaze da si ga ti pustila u banju.

I jesam ga pustila.

- Jesi li ti ozbiljna? - Da. Mislila sam da je musterija.

- Sta? On je cudoviste. Vec je progutao troje ljudi.

- Pronasao sam je! Evo je, Sen.

- Hej, zauzete smo, lozacu. - Mozes iskoristiti ovo.

- Imas karte za voz? Kako si do njih dosao?