The Return (Vozvrashchenie)

DMITRY LESNEVSKY predstavlja

film ANDREJA ZVYAGINTSEVA

POVRATAK

Nedelja

Skačimo, kao što smo rekli!

Koristite ljestve i ti si glupa i pile.

- Hajde, Vityok. Ti si sljedeća. - Zašto ja?

- Uplašen? - Hajde, hajde ...

- To je zastrašujuće! - Ne puštaj!

Ne ozlijedite pazuhe!

- Andrej, poslužimo se merdevinama. - Želiš da te zovu piletina?

Šta ako se nešto dogodi?

Tišina! Skočiš za mnom, kapiraš?

- Jesi li ozlijedio pazuhe? - Ne.

Hajde, Shorty. Skoči!

Hej! Sta nije u redu?

Ako se bojite, spustite se dolje. Ne čekamo!

Čekaj! On skače! Samo se treba fokusirati!

Vanya,

skok! Hajde!

Andreje, idemo!

Već je kasno! Skočite ili se spustite!

Dođavola onda!

Vanja, sine moj!

Mama! Mama!

Rekao sam ti da ne dolaziš ovamo!

Gospode!

- Obući se. - Ne mogu.

- Idemo kući! - Ne mogu.

- Zašto? - Moram skočiti.

- Ne mogu se spustiti. - Zašto?

Ako se spustim, nazvat će me glupom i piletinom.

Niko neće znati! Ne brinite!

Ali znat ćete

Spustio sam se dolje umjesto da skočim.

Ne budi blesav, neću reći nikome.

Možete skočiti drugi put.

- Stvarno? - Naravno.

Mama, sjedio sam ovdje i bio sam uplašen.

Da nisi došao, umro bih.

Ne budi blesava, draga! Zaista, tu sam s tobom!

Ponedeljak

Zdravo svima!

Zdravo!

Ne razgovaramo sa pilićima.

- Šta? Ko je piletina? - Ti! Glupa piletina.

Ti si pile. Zar ne?

Hajde, Andreje, šta je on?

Piletina.

- Kapiraš? - Ti si kreten!

- Poderao si mi majicu, dupe! - Iščašio si me, idiote.

Mama će te ubiti!

Hajde, uhvati me! Nastavi!

Mama! Poderao mi je košulju!

Laže! Slomio mi je usnu!

- Tiho, oboje. - Mama ...

Rekao sam tiho! Tata spava!

SZO?

Ko spava?

Tvoj otac.

Ući.

To je definitivno on.

Nalijte im vina.

Pa, zdravo.

Zdravo.

Zdravo tata.

Hajde da pijemo.

Volim to?

Ne baš.

Svidjelo mi se. Mogu li dobiti još?

To je dovoljno. Jedi.

- Je li to tvoj auto u dvorištu? - Da.

- Hoćeš li nas odvesti? - Naravno.

- Idemo na put. - Stvarno?

Stvarno. Sutra ujutro.

- Stvarno, mama? - Stvarno sine.

- Idemo li na pecanje? - Naravno, ako želiš.

Shorty!

Slušaj, Shorty!

- Šta? - Jesi li stavio sudopere?

Da.

Dobro.

- Sami ste ih spakovali. - Tačno.

Jesi li vidio koliko je velik? Vjerovatno uspijeva.

Vjerovatno.

- Odakle je došao? - Upravo je došao.

- Zar nisi sretan? - Da, sretan sam.

Ali mama je rekla da je pilot. Ne izgleda kao jedan.

Zašto?

Pa, znate kako su piloti.

Uniforme, njihove kape ...

Na odmoru je, zašto bi nosio uniformu?

Možda.

Jesi li spakovao kameru?

Da, i bilježnica.

Zašto? Zadaća?

Da vodim dnevnik, glupane! Smjenjivat ćemo se.

Da, možemo voditi dnevnik!

O čemu se sve govori? Zašto ne spavaš?

U redu, mama. Spavat ćemo.

Šta ste stavili ovdje, cigle?

- Bićeš kod kuće za dva dana! - Treba nam sve to!

U redu. Spavaj.

Odakle je došao?

Upravo je došao. Spavaj, ustaješ rano.

Utorak

Ivan ...

- Šta? - "Šta, tata?"

Šta?

Trebao bi reći, "Šta, tata".

Šta ... tata?

To je bolje. Šta je problem?

Sramite li se što zovete tvoj otac "tata"?

- Ne ... - Ne laži me!

Ne lažem!

Zovi me tata, kao što bi sin trebao! Shvatio?

- Da, tata! - Bravo sine.

- Andreje, gdje smo? - Jesi li budan, Shorty?

Mislila sam da ćeš prespavati cijeli put!

- Ti si ta koja je prespavala cijeli put. - Šta?

Jesmo li stigli?

Mislim da još trideset kilometara.

Da.

- Kome zvoni? - Kako da znam?

- Gladan sam. - Čekaj.

Grad nije daleko, tamo ćemo jesti.

Tata je rekao.

- Tata je? - Da.

Ali sada sam gladan!

Ivane, uzmi bocu iz ruksaka.

Ne tamo, u džepu!

Hvala ti.

Piće i vožnja?

- Da, hoćeš malo? - Ne.

Ne slikaj to smeće!

Slikajte me.

Drži se.

Zatvoreno.

- Tata, kafić je zatvoren. - Vidim.

Andreje, idi i nađi gdje možemo jesti.

- Kako? - Pitaj nekoga, glupane!

Požuri, kreni!

- Gde je Andrei? - Gladan sam.

Može nas pronaći, nije beba.

Andrej!

Dođi ovamo!

Bliže!

- Šta radiš ovde? - Ja?

Da ti. Sta radis ovdje?

Tata, našao sam restoran.

- Trebalo ti je 3 sata! - Samo sam htio pogledati.

Dok smo čekali stojite ovdje i gubite vrijeme?

Ovo se neće ponoviti, zar ne?

- Samo sam htio ... - Odgovori mi! Zar ne?

Neću to ponoviti, tata.

Dobro. Idemo jesti.

- Ivane, idemo! - Ne dolazim.

- Zašto? - Nisam više gladna.

Rekli ste da gladujete.

Otišlo je

Zanemari ga, tata. Tvrdoglav je kao mazga.

- Idi jedi, sačekaću ovde. - Ideš s nama.

Hvala ti.

Ivane, imaš dvije minute da jedeš.

Nisam gladan.

Vaše vrijeme ističe.

Jedi taj hleb.

Prljavo je.

Šta mislite ko će ga jesti?

Niko. Jednostavno ćemo ga baciti.

Imate još trideset sekundi.

Jedite svoju supu i hleb.

Čekat ću u autu.

Sjednite i pojedite svoj hljeb i juhu. Shvatio?

Da.

"Da, tata."

Da.

U redu, sjednite.

- Jesu li svi sretni i siti? - Da. Hvala tata.

- Da. - Dobro.

Evo, pozovite konobaricu i platite.

Ne, sjednite i pozovite je!

- Ali kako? - Ustima!

Damo!

Damo!

Andrej! "Oprostite."

- Oprostite. - Samo momenat.

Čekaj me vani!

Zdravo? Zdravo, ja sam.

Šta je to odgovaralo hrani? Pokušavaš biti smiješan?

Gubi se.

Jeste li vidjeli sav ovaj novac?

- Pa šta? - Nema veze.

U redu, momci!

- Imaš li novca? - Ne.

Šta ako ih nađem?

Uredu onda.

Sergej, idemo!

Ukrali su novčanik! Uzmi ih.

Zar ne možeš sam?