True Haunting

НЕТФЛИКСОВА СЕРИЈА

ПРАВА ЗАПОСЕДНУТОСТ

1, 2, 3 ,4,

5, 6, 7,

8, 9,

10.

Превео : Забуза

ПРИКАЗАНИ ДОГАЂАЈИ СУ СЕ ОДИГРАЛИ ИЗМЕЂУ СЕПТЕМБРА 1984. И ДЕЦЕМБРА 1985. ГОДИНЕ

Оно што се догодило Крису Ди Чезареу у тој соби

било је мрачна екстензија нечије жеље,

нечија зла пројекција, рука која је невидљиво досегла

из дубине нечега, негде, чекајући да га зграби.

Рекао је да му је потребна помоћ, духовно вођство,

јер га је прогањао тај дух и плашио га је на смрт.

Ово су биле осамдесете, зар не?

Ниси причао о менталном здрављу. Ниси причао о депресији.

Ниси причао о много ствари.

НЕКИ ДОГАЂАЈУ СУ ДРАМАТИЗОВАНИ

Ово је био чврст доказ. Ово је био доказ живота после смрти.

ЕРИ ХОЛ

3. СЕПТЕМБАР 1984. ЏЕНЕСИО КОЛЕЏ, АПСТЕЈТ ЊУЈОРК

Ја ћу тата. -Пусти мене.

Ма дај тата.

Крис је био прави амерички момак.

Заиста добар ученик, фантастичан тркач.

Хајде.

Чекају те следеће четири године живота.

Син на кога бисте могли бити поносни.

Џенесио је веома тежак колеџ.

Веома је тешко уписати га, још теже остати.

Завршио сам средњу школу међу 10% најбољих ученика.

Сећам се да сам једном седео у учионици и тражио тог једног лошег студента,

типа који неће успети и нисам могао да га нађем.

Јер сам то био ја.

Знате, такав је био Џенесио.

Људи су оштри. Био је велики притисак.

Шта је било?

Реци ми сине.

Ником другом није тата дошао.

Знаш шта? У праву си.

Можеш ти сам ово.

Дођи овамо.

Тата. -У реду, у реду.

Добро, то је то.

Када одвезете дете на колеџ прва помисао вам је да ће све бити у реду.

Мислите да им је потребно да добију искуство,

а колеџ може да пружи то искуство.

Треба ти помоћ? -Не, хвала.

Ја сам... -Крис?

Да, јесам. -Ја сам Линда.

Крис није био неки мачо тип, и то ми се свидело.

Хеј.

Са пута Роме. -Извини.

Нисам... -Знам.

Видећемо се после? -Наравно.

Деловао је да је имао ту неку енергију

која је увлачила све људе около у његов свет.

Није се наметао.

Више је био као: "Здраво, ја сам Крис," знате.

Био сам веома заинтересован за Криса од тренутка када је ушао.

Крисе.

Било је тако лако дружити се са Крисом. Пријатељски настројен, гостољубив.

Џеф Ангар.

Са његовим цимером Полом, брзо смо постали трио.

Улазите унутра и затворите врата.

Да ли је то дозвољено?

Мој тата нам је средио.

Има више простора.

Дакле, хоћеш да помогнеш?

Крис и Пол су заједно средили собу.

Направили су други ниво, што је у основи удвостручило површину њихове собе.

Журка доле, посао горе.

А атмосфера је била фантастична.

То је било место ка којем сте гравитирали, јер је било забавно.

Сећам се да сам се дружио са Крисом и Полом у њиховој соби.

Или те је привукла музика, дружење, људи...

Имали су софу, тако да су пријатељи могли да долазе,

имали смо собу у којој смо могли да играмо игре, причамо и забављамо се.

Био је срећан да се дружи са сваким ко је желео да разговара са њим.

Ништа у вези њега није било зло.

Да, била је то блиска група.

Наравно, у то време нисмо имали представу шта ће се догодити са Крисом.

Крис је обожавао да трчи.

Као по сату, био би будан пре зоре.

Трчао би километрима.

Сваког дана по свакојаком времену.

И сама та посвећеност је била невероватна.

Крис је имао амбиције да можда стигне и до олимпијаде.

Морате да развијате и физикалије и ум у исто време,

ако желите да будете тркач на дуже стазе.

Када је имао 11 година није желео да трчи.

Подигао сам прут и рекао сам: „Трчаћеш.“

"Полази."

Претрчали смо 5 километара за 17 минута и 50 секунди, а он је имао 11 година.

Време за средњошколце је било 18 или 19 минута.

Увек сам сматрао, а и Крис је то схватио,

да ти самодисциплина даје осећај сигурности.

Крисе.

Крисе.

Крис и ја смо били заједно на крос-кантрију у Џенесеу.

Био је вредан спортиста.

Волео бих да сам био у бољој форми, да сам могао више да трчим са њим.

Деловало је да Крис има притисак да буде добар тркач, да уради нешто добро,

да буде добар син.

Знате на шта мислим.

Крисе.

Хеј?

Крисе.

Исусе, ал си брз.

Ти си био...

Покушао сам да те стигнем, које ти је време?

Не довољно добро.

Хеј, куда ћеш? -Испочетка све.

Стварно сам уживала у друштвеном делу Џенесиа.

То је било најбоље време мог живота.

Имали су тога журку. Све што ћеш обући је чаршав.

Можда нешто испод, можда не, не знам.

Прво сам мислио да Крис неће доћи.

Мислим да се бринуо да ствари могу да оду предалеко.

На крају, упркос нашим резервама, обојица смо одлучили да идемо.

Џефе, дошао си.

Хеј Крисе, дошао си човеве, поносан сам на тебе.

Да.

Хеј, па ти пијеш. -Само једно.

Добро, али мораш да успориш. -Шта? -Шалим се човече.

Друже, треба да изађеш из те твоје шкољке.

Уживај, погледај, због овога смо овде.

Так? -Да, не, ја...

Слушај ме, само ћеш једном бити тако млад. Разумеш?

Да. -Да? -Да. -Добро..

Видимо се касније.

Крис је изгледао као да је имао намрштено чело.

Крисе.

Крисе.

Тога, тога, тога, тога!

Тога, тога, тога, тога!

Тога, тога, тога!

Уплашило га је нешто напољу, испред прозора.

И рекао је: „Џефе, јеси ли видео оног типа?“

Погледао сам, иако ме је рефлекција мучила, нисам видео оно што је он видео.

Мислио сам да је баш чудно што је усред све те забаве, нешто тако необично

као поглед на неког странаца испод прозора било довољно да га уздрма.

Човече!

Да ли си добро? -Уплашио ме!

Извини, видео сам да си отишао.

Добро сам...

Једноставно није за мене.

Да, ни за мене.

Много девојака.

И људи.

Ово је твоје?

Да. -Црташ?

Мало. -Не, ти кидаш.

Хвала.

Неки нови лик на коме радиш?

Ма не, није то ништа.

Покушавам да скренем мисли са нечега.

Извини, нисам хтео да ти сметам.

Онда ми је испричао шта му се дешавала претходних неколико дана.

Нешто је дозивало његово име у претходин данима.

Испричао ми је како је видео обрис и облик тамне фигуре.

То ми је деловало заиста, заиста чудно.

Моја реакција је очигледно била да Крис има неку врсту менталне кризе.

Нешто је окупирало Крисов ум, али је то задржао за себе.

"Нешто ми се дешава. Нешто... Ствари се одвијају."

„Момци, не знам шта се дешава. Тешко ми је да се концентришем.“

Није чак ни то урадио. Он се само затворио у себе.

Не знам шта се десило са Крисом на тога журци.

Само знам да су момци волели да се шале.

Поставили би празне конзерве пива испред собе,

док би неко спавао.

Сероње.

Боље ти је да не заспиш пијан пред нама.

Или би ти цртали по лицу, или би те обријали.

Можда се не би пробудио на истом месту.

Ако можемо да те померимо, а ти се не пробудиш, то је на теби.

Једном сам се пробудио у купатилу и чуо сам фен.