Home

Posluљajte me, molim Vas.

Vi ste kao i ja, homo sapiens,

pametan иovek.

Ћivot, иudo u svemiru,

pojavilo se pre oko 4 milijarde godina.

A mi ljudi smo samo od pre 200.000 godina.

Ipak smo uspeli u naruљavanju...

...ravnoteћe tako bitne za ћivot.

Sluљajte paћljivo ovu izvanrednu priиu, koja je vaљa,

i odluиite љta ћelite da uиinite s njom.

Ovo su tragovi naљih poиetaka.

Na poиetku naљ planet je bio ne viљe od haosa poћara,

...formiranog iza svoje zvezde, Sunca.

Oblak nakupljenih иestica praљine

kao toliki sliиni klasteri u svemiru.

Ipak, ovo je mesto gde se dogodilo иudo ћivota.

Danas je ћivot, naљ ћivot,

samo jedna karika u lancu od nebrojenih ћivih biжa

koji su uspeli jedan do drugoga na Zemlji preko skoro 4 milijarde godina.

Pa иak i danas, novi vulkani nastavljaju da rezbare naљe krajolike.

Oni pruћaju uvid u ono љto je naљa bila zemlja na svom roрenju,

rastopljeno stenje koje se pomalja iz dubina,

uиvrљжuje, puca

bubri ili љiri u tankoj kori,

pri nego љto postane neaktivno kroz neko vreme.

ove pletenice dima koje se kovrdћaju u utrobi zemlje

svedoиe o Zemljinoj izvornoj atmosferi.

Atmosferi bez kiseonika.

Gustoj atmosferi, ispunjenoj vodenom parom,

punom ugljendioksida.

Peж.

Ali, Zemlja je imala izvanrednu buduжnost zahvaljujuжi vodi.

Na pravoj udaljenosti od sunca, ne predaleko, ali ne ni previљe blizu,

Zemljina je omoguжila oиuvanje vode u teиnom stanju

Vodena para se kondenzovala i u ogromnim pljuskovima se slila na Zemlju

pojavile su se reke

Reke su oblikovale povrљinu Zemlje

urezujuжi kanale

dubeжi doline

Reke su tekle ka niћim predelima globusa i formirala okeane

Crpeжi minerale iz stena

i postepeno je slatka okeanska voda

postala zasiжena solju.

Voda je vitalna teиnost

Navodnjavala je ova sterilna prostranstva.

Putanje koje je iscrtavala sliиne su putanjama vena u telu,

granama drveжa, prenosnika sokova koje je voda donela na Zemlju

Skoro иetiri milijarde godina kasnije

ponegde na Zemlji joљ uvek moћemo videti ova umetniиka dela

koja je ostavio za sobom vulkanski pepeo pomeљan sa vodom iz Islandskih gleиera

Ovo je materija i voda

voda i materija

meko i иvrsto pomeљano, presudni savez, sastavni deo svakog ћivog biжa na planeti.

Minerali i metali su stariji иak i od Zemlje.

Oni su zvezdana praљina.

Od njih potiиu Zemljine boje.

Crvena od gvoћрa, crna od ugljenika

plava od bakra, ћuta od sumpora

Odakle mi dolazimo?

Gde se pojavila prva iskra ћivota?

Иudo vremena,

primitivni oblici ћivota joљ uvek postoje u zemljinim vruжim izvorima.

One im daju boju.

One se nazivaju arheobakterije.

Svi se oni hrane Zemljinom toplinom.

Svi osim cijanobakterije, ili plavo-zelene alge.

Samo one imaju sposobnost da direktno od Sunca uzmu energiju.

Oni su vitalni predak svih juиeraљnjih i danaљnjih biljnih vrsta.

Te siжuљne bakterije

i milijarde njihovih potomaka

promenile su sudbinu naљe planete.

Transformisale su njenu atmosferu.

Љto se dogodilo sa ugljenikom koji je zatrovao atmosferu?

On je joљ uvek ovdje, zarobljen u Zemljinoj kori.

Ova poglavlja Zemljine istorije...

...se najbolje vide u Coloradu, u Velikom Kanjonu.

Ona otkrivaju skoro dve milijarde godina Zemljine istorije

Tu je nekada bilo more, naseljeno sa mikroorganizmima.

Koji su pravili svoje ljuske odvajajuжi ugljenik iz atmosfere

rastvoren u okeanu

Kada su umirali, ljuske su tonule...

i gomilale se na dnu.

Ovi slojevi predstavljaju milijarde nagomilanih љkoljki

Zahvaljujuжi njima, ugljenik je isisan iz atmosfere

tako da su se i drugi oblici ћivota mogli razviti.

Ћivot je ono љto je promenilo atmosferu.

Biljni svet se hranio sunиevom energijom,

љto mu je omoguжilo da razdvoji molekule vode

i uzme kiseonik

I kiseonik je ispunio vazduh

Ciklus vode na Zemlji je proces konstantnog obnavljanja

Slapovi, vodene pare,

oblaci, kiљe,

reke, mora, okeani, gleиeri.

Ciklus se nikad ne prekida.

Koliиina vode na Zemlji je uvek ista.

Kroz vreme, sve vrste na Zemlji pile su istu vodu.

Neverovatna materija - voda.

Jedna je od najnestabilnijih.

U teиnom obliku kao voda

u gasnom kao vodena para

a u иvrstom kao led.

U Sibiru smrznute povrљine jezera zimi

sadrћavaju tragove snage koju voda razvija kada se zaledi.

Lakљi od vode, led pluta...

umesto da tone ka dnu.

Led stvara zaљtitni sloj protiv hladnoжe

pod kojim ћivot moћe iжi dalje.

Motor ћivota je povezanost.

Sve je povezano.

Niљta nije samodovoljno.

Voda i vazduh su nerazdvojni,

...sjedinjeni u ћivotu i za naљ ћivot na Zemlji.

Tako, oblaci se formiraju nad okeanima i donose kiљu zemljanim prostranstvima

иije reke nose vodu nazad u okeane.

Deljenje je sve.

Zelenilo koje proviruje iz oblaka je izvor kiseonika u vazduhu.

70% ovog gasa, bez kog naљa pluжa ne mogu da funkcioniљu

dolazi od algi koje boje povrљinu okeana

Naљa Zemlja se oslanja na ravnoteћu,

u kojoj svako stvorenje ima svoju ulogu

i postoji samo kroz postojanje drugog biжa.

Suptilna, krhka harmonija koju je jednostavno razbiti.

Tako, korali su roрeni iz braka algi i љkoljaka.

Great Barrier greben, blizu obala Australije

proteћe se na preko 350.000 km kvadratnih

predstavlja dom za 1.500 vrsta ribe

4.000 vrsta mekuљaca

i 400 koralnih vrsta.

Ravnoteћa svakog okeana zavisi od njih

Zemlje vreme broji u milijardama godina.

Trebalo je viљe od 4 milijarde godina da bi nastalo drveжe.

U lancu vrsta,

stabla su vrhunac,

savrљena, ћiva skulptura.

Drveжe prkosi gravitaciji.

Ono je jedini prirodni element u neprestanom kretanju prema nebu.

Raste bez ћurbe prema suncu koje neguje njihovo liљжe.

Od onih malenih cijanobakterija je nasledilo...

...moж za hvatanje energije iz svetla.

Skladiљte je i hrane se njome

pretvarajuжi je u drvo i liљжe,

koje se onda razlaћe u smesu vode,

minerala, biljne i ћive materije.

I tako, postepeno

tlo, nezamenljivo za ћivot se formira

Tla su fabrike biodiverziteta

Ona su svetovi neprestane aktivnosti...

gde se mikroorganizni hrane, kopaju, provetravaju i preobraћuju.

Oni prave humus, plodni sloj sa kojim je sav ћivot na zemlji povezan.

Љto mi znamo o ћivotu na Zemlji?

Koliko vrsta poznajemo?

Desetine? Stotinu?

Љto znamo o vezama koje ih povezuju?

Zemlja je иudo.

Ћivot i dalje ostaje misterija.

Familije ћivotnih oblika

ujedinjene u obiиajima i ritualima koji se prenose do danas.

Neki se prilagoрavaju prirodi svojih paљnjaka

i njihov paљnjak se prilagoрava njima.

I oba dobijaju

Ћivotinja je zasitila svoju glad, a stablo moћe ponovno cvati.

U velikoj avanturi ћivota na Zemlji,

svaka vrsta ima ulogu,

svaka vrsta ima svoje mesto.

Nijedna nije beskorisna ili љtetna.

Svi su oni uravnoteћeni.

I to je ono gde ti,

homo sapiens, "pametan иovek",

ulaziљ u priиu.

Ti imaљ koristi od basnoslovne...

4 milijarde godina stare ostavљtine nasleрene od Zemlje.

Ti si samo 200.000 godina star,

ali si ipak promenio lice planete.

Unatoи svojoj ranjivosti,

zaposeo si svako staniљte

i osvojio ogromne teritorije,

poput nijedne druge vrste pre tebe.

Nakon 180.000 nomadskih godina,

i zahvaljujuжi blagoj klimi, ljudi su se naselili.

Njihov opstanak viљe nije zavisan od lova.

Izabrali su ћivot u vodenim okruћenjima

koja obiluju ribom, divljaиi i divljim biljkama.

Tamo gde se zemljiљta, voda i ћivot isprepliжu.

Ljudske sposobnosti su ih inspirisale da prave kanue

izum koji je otvorio nove horizonte

i pretvorio ih u navigatore

Иak i danas, veжina иoveиanstva

ћivi na obalama kontinenata

ili obalama reka i jezera.

Prvi gradovi nikli su pre manje od 600 godina

To se smatralo znaиajnim korakom u ljudskoj istoriji.

Zaљto gradovi? Zato љto su omoguжili ljudima da se lakљe brane.

Postali su druљtvena biжa

druћili se i razmenjivali znanja i zanate

meљali svoje sliиnosti i razlike.

U reиi, postali civilizovani

Ali jedinu energiju kojom su raspolagali je obezbeрivala priroda

i snaga njihovih tela

Tokom hiljada godina takva je bila priиa o иoveиanstvu.