Despair

Rusija...

... koju zauvek izgubismo.

Zima.

Lidija...

Seljaci slave...

u otvorenim sankama, gore uz put...

Naši konji frkæu i njuškaju kroz sneg,

jezdeæi kroz šume breza i jela...

èvrsto zauzdani, voðeni samo udarcima bièa.

Kurjaci sakriveni iza svog zavijanja.

O, kakvo je olakšanje bio zvuk zvona sa Kremlja...

i spoznaja da æemo uskoro biti na toplom i sigurnom...

okupljeni oko samovara.

Kako ove tople zime vraæaju seæanja.

Samo izazivaš.

A ti...

ti si izazovna.

Kakva je to nesreæa?

Kakva nesreæa? -U Americi!

I zašto bi se to tebe ticalo?

Nisu pominjali nikakvu nesreæu...

samo su rekli da je došlo do pada. Slom!

Cela ulica se slomila?

Vol Strit...

Ima li mrtvih? -Samo nekoliko.

Uglavnom su iskakali kroz prozore.

Skoro svi su bili akcionari.

Hermane...

Iskreno, ti si tako... tako glupa žena, Lidija.

Ovde živiš veæ 7 godina a još nisi dobro nauèila jezik. Mada, meni ne smeta.

Inteligencija bi ti oduzela cvet seksualnosti.

Ne, žena poput tebe mora da održava svoju soènost i bujnost...

Lidija?

Lidija! Pobogu, èije su ovo crvene èarape?

Ardalionove...

Uvek skine svoje èarapa. Znaš i sam kakav je.

Tvoj roðak bazdi. Njemu je mesto u zoo-vrtu.

Krv nije voda, Hermane.

Hermane...

Lepo... zar ne? -Hermane.

Tako si...

gizdav!

Kako se usuðuješ da u ovu sobu uðeš delimièno obuèena?

Skidaj to!

Zar nemaš u sebi ni trunku nepristojnosti?

Ne zatvaraj vrata!

Zašto? -Želim da ostanu otvorena.

Ali, šta ako Elza... -Elza je otišla na spavanje. Ne zatvaraj!

Volela bih da znam šta se dešava u tvojoj glavi...

U kojoj?

Ne razumem?

Lidija? Lidija... molim te!

Požuri malo moja praznoglava kaæiperko ili æu zakasniti.

Brzo! -Da!

Uvek kasniš, kasniš...

O, Elza! -Da, gospoðo?

Idem samo da odvezem muža do kancelarije. Namesti krevet.

Živim u kuæi sa torokušama. Požuri, molim te!

Idem, dušo. I, Elza...

nemoj da zaboraviš šta sam ti rekla za Božiæno drvce.

Dobro jutro, gospodine. -Dobro jutro.

Dobro jutro. -Dobro jutro, gospoðo Šmit.

Molim vas...

Da...

Ili je pregorka...

ili nije dovoljno gorka.

U tome je problem!

I koje naša ciljna grupa?

Neke devojke vole samo gorèu.

Izbirljive male kuèkice!

A neke druge, one bogatije, nežnije...

vole mleèniju i èokoladniju.

Kao moja majka.

Znate, moja majka je bila takva.

Bila je to jedna debela, nakiæena buržoaskinja...

koja je prosto trpala èokoladu u svoje debelo, mlitavo lice.

U kišna popodneva umela bi da poždere celu kutiju krema sa pepermintom...

gledajuæi porodièni foto-album.

Hvala.

Ne znam zašto vam sve ovo prièam. Izvinite, molim vas.

Ne, problem nije ovde u èokoladi, problem je u Njujorku.

Nemaèka je pozajmila sedam milijardi dolara.

Uglavnom od amerièkih investitora.

I sada je... èokoladno ludilo... gotovo.

Ovde bi bilo puno novca da nije ove vlade...

koja je sve predala u ruke pohlepnim strancima.

Ali, ratna odšteta mora da se plati, Mileru.

Ko to kaže?

Pa... mirovni sporazum iz Versaja.

Ja nisam poèeo rat, zašto ja sad da plaæam?

Kako god, rat se završio pre 12 godina.

Bože moj! Zar je toliko prošlo?

Sad nas politièari izdaju. Da nije ratne odštete, Nem...

Nemaèka bi mogla ponovo da se izgradi, ponovo da ojaèa i...

da povrati svoje mesto najveæe zemlje u Evropi.

Mileru, Mileru... sad zvuèite kao onaj èovek iz novina.

Alfred... -Alfred Hugenberg, gospodine!

Alfred Hugenberg. -Neke novine se slažu sa mnom.

One novine èiji je vlasnik Alfred Hugenberg, zar ne?

Baš me briga! 120 milijardi maraka u zlatu! To æe nas sve obogaljiti!

Šteta što sinoæ niste bili svenarodnom skupu.

Ja sam ovde stranac!

Kad bi dovoljan broj ljudi glasao protiv ovih isplata...

to bi im bio kraj.

Šta bi Francuzi mogli da urade?

Recimo da bi mogli da okupiraju Rur...

kao i poslednji put kad se niste držali isplate.

Još su tamo.

Francuske i britanske trupe! Na nemaèkoj zemlji!

Izvinite.

Po mom mišljenju, malo je pregorka. Za dlaku.

Hvala.

Hermane!

Lidija!

Hoæeš da izaðemo negde na veèeru?

Savršeno! Odlièno.

Hermane, i Ardi je ovde.

Malo sam pozajmio kupatilo.

Nadam se da je u redu!

Svakako...

Zašto ne poneseš i svoj prljav veš...

kad smo veæ kod toga?

Neæu dugo!

Hoæeš muæeno jaje, Hermane?

To muæeno jaje je moje muæeno jaje!

Samo jedno muæeno jaje je tvoje muæeno jaje, Ardi!

Drugo muæeno jaje je Hermanovo muæeno jaje.

S obzirom da nije sa èokoladom...

sve mi je jedno èije je to muæeno jaje.

Ne, hvala.

Pijem za debele, nabujale grudi i guzove tvoje žene!

A ja pijem za debeli, nabujali mozak tvoje roðaka.

Ja sam to rekao kao kompliment...

kao slikar! -I ja isto!

Samo što ja govorim kao poznavalac njenih mekih predela.

Tehnologija èokolade, beznadežno zaostaje za...

konditorskom slatkoæom Lidijine sive mase.

Ako otvoriš njenu lobanju, kao Uskršnje jaje...

unutra æeš naæi širok asortiman kremova, fondana,

pralina, rum kocki, bombona sa likerom...

i moj omiljeni slatkiš...

turski ratluk.

Bože!

Misliš da je suviše tetošim?

Svako ti može reæi da me ona prosto obožava.

Njoj je potreban neko ko æe da je tetoši...

kao što je meni potreban neko koga æu da tetošim.

Mi smo savršeni par.

Ja volim književnost, ona voli žutu štampu.

Ja razmišljam o svemu, ona je vetropirasta.

Aljkava je...

Mi smo savršeni par!

Kao brava... i kljuè.

O, Hermane...

Govoriš o životu kao da ima neko dublje znaèenje.

Oprezno, Ardalione. Dobro pazi šta govoriš!

Zato što mi se èini da je tamo èovek koji izgleda baš kao...

beèki glavolog.

Lidija æe se vratiti, ali samo na kratko.

Hoæeš da se kladimo? Obièno izaðe dva puta.

Prvi put zato što je zaboravila èešalj na lavabou...

ili treba još nešto malo da popravi...

Evo je! Pogledaj je samo! Zar nije prekrasna?

Pogledaj joj garderobu? Zar nije predivna?

Njen oseæaj za boje zasniva se iskljuèivo na lingvistici.

Cigla crveno ide sa trešnja crvenom jer, u krajnju ruku, obe su crvene.

Ona to naziva odjekom.

Isto razmišlja i o politici.

Kad se sukobe, kaže da odjekuju.

Crveno je crveno! -O èemu vas dvojica prièate?

O ruskoj politici.

Ali, šta možeš da oèekuješ od Boljševika?

Nisam uspela da naðem karmin.

Ovaj...

ispustila si ga.

Patim, ali se nikad ne žalim.

Ardalione, hoæeš da ti kažem tajnu braka?

Neke stvari jedno o drugom, znaju samo muž i žena.

Mislim da to ne bi bilo fer prema Lidi...

Zašto?

Sve ostaje u porodici. A, krv nije voda, kako Lidija ume tako duhovito da kaže.

Jesi li spreman? -Ne, nisam.

Smatram jako uvredljivim to... -Tako sam i mislio.

Ti si najobièniji ukrajinski seljak koji se pretvara da je boem.

Molim vas, raèun.

U redu. Reci mi.

Nikad sasvim...

ne ugasi cigaretu.

Orlovijuse! Moj prijatelj kaže da lièiš na glavologa.

Želi da porazgovara sa tobom.

Pa, imam više razuma od veæine...

To znaèi da jeste? Dragi moj, gospodine!

Onda nemate ništa protiv da, na kratko, ozbiljno porazgovaramo?

Naravno da ne, ali... -Sedite, molim vas.

Hvala. -Ne, hvala vama.

Šta znate o...

Šta znate o sledeæoj temi, o razdvajanju?

O... razdvojenoj liènosti...

O èoveku koji izlazi... iz sebe.

Razmišljam da napišem knjigu o takvoj osobi. Možda dve knjige.