The History of the World in 2 Hours

Dragan Paunović

Kako bi bilo da vam ispričamo sve, celu istoriju sveta?

A šta ako kažemo da to možemo da uradimo u dva sata?

Ispričaćemo vam celu priču, od Velikog praska do danas.

Kako se planeta pripremila za uspon čovečanstva.

Kako se od Kamenog doba došlo do parne mašine.

Kako su formirani prvi gradovi i civilizacija.

Sve je povezano, a put vodi do vas.

Istorija duga 13,7 milijardi godina se još uvek odvija.

Sve šta treba da znate, pokazaćemo vam u naredna dva sata.

ISTORIJA SVETA U 2 SATA

13,7 MILIJARDI GODINA PRE NAS

Ovo je začetak univerzuma.

Sve što će ikada postojati, sve što će se ikada desiti, ...

sve počinje ovde, ...

u malom pakovanju energije, manjem od atoma.

I baš tada, istorija kakvu znamo, misteriozno počinje.

Iz razloga kojeg mi nikada nećemo saznati,...

naš univerzum je iznenada eksplodirao.

U milionitom delu od milionitog dela od milionitog dela sekunde,...

od veličine manje od dimenzije atoma...

narastao je na veličinu galaksije.

Ovo što vidite je energija, ...

i to je ključ razumevanja svega ...

o čemu ćemo govoriti u naredna dva sata.

U deliću sekunde...

Veliki prasak je stvorio svu energiju koja postoji.

Svu energiju koja napaja zvezde.

Svo gorivo koje pokreće život.

Sva energija koja postoji ...

vodi poreklo od nastanka vremena.

Kada sipate gorivo u auto, ...

koristite energiju koja je stvorena tokom Velikog praska.

Koristite energiju samog univerzuma.

Prošlo je samo nekoliko minuta u našem dvosatnom putovanju,...

a već je prošlo 380.000 godina.

Bićete svedoci rađanja originalnih predaka,...

prvih atoma.

Ovo je vodonik.

Univerzum će ga koristiti za sve što postoji u svetu oko nas.

Vodonik je kao bejzbol tim.

Vi biste rekli, "Koji igrač je dobar za startnu postavu?"

Ako želim da napravim univerzum, počeću sa vodonikom.

Jer se od njega, uz mnogo toplote, ogroman pritisak,...

mogu napraviti više vrsta atoma.

Prvi atomi su eksplodirali u ranom univerzumu.

Srećom po nas, ne šire se ravnomerno,...

tako da je zbog tih džepova sa više atoma,...

gravitacija, glavni dizajner ranog univerzuma,...

je započela sa svojom magijom.

Počele su da se formiraju prve galaksije...

i time otkrile večitu tajnu univerzuma.

Kroz istoriju znamo...

da što se više materije i energije skupi na jednom mestu,...

stvari su sve kompleksnije.

Na planeti Imamo toliko urbanih centara...

sa toliko kreativnosti, toliko umetnosti, toliko nauke...

i toliko kultura,...

zbog nebrojenih mogućnosti koje možemo da razmenjuju između sebe.

Ima smisla. Gde nešto postoji, nešto novo se može i stvoriti.

Gde ne postoji ništa, ništa i ne može da se razvije.

13,4 MILIJARDI GODINA PRE NAS

300 miliona godina posle Velikog praska,...

dok se galaksije formiraju,...

gravitacija nastavlja da stiska oblake gasa i prašine,...

time uzrokujući ogromno povećanje pritiska i temperature.

Kada je temperatura dostigla 10 miliona stepena Celzijusa,...

atomi vodonika su počeli da se spajaju, stvarajući novi element, helijum...

uz zračenje velike količine energije.

Prve zvezde su rođene.

Iznenada, tu su bili ovi novi svetionici...

koji obasjavaju kosmos i izbacuju energiju u univerzum.

Neka bude svetlo.

Ali nešto je nedostajalo u ovom ranom univerzumu.

Bilo je na milijarde zvezda, ali niti jedna planeta.

Da bi se formirale planete i eventualno, ljudska vrsta,...

da bi se načinio sledeći korak koji bi učinio istoriju mogućom,...

univerzumu je bilo potrebno nešto više od vodonika i helijuma.

Komplikovani elementi,...

odnosno, teži elementi od kojih izrađujemo stvari,...

kao, na primer, gvožđe ili element od kojeg je napravljen život, ugljenik,...

su u stvari stvoreni u zvezdama.

Mi na zvezde, poput našeg Sunca, gledamo kao izvore svetlosti,...

ali unutar njih se dešava nešto mnogo veće.

Zvezde su fabrike elemenata.

U njima se vodonik spaja u helijum, helijum u litijum,...

i tako redom, stvarajući 25 najvažnijih elemenata, koji su nam potrebni za život,...

uključujući ugljenik, kiseonik, azot i gvožđe.

Dakle, pre više od 12 milijardi godina,...

zvezde su već stvorile elemente koje će učiniti mogućim Gvozdeno doba,...

omogućiti izgradnju gradova...

i stvaranje nekih najpoznatijih spomenika čovečanstva.

Ali ako pogledamo Kip slobode...

vidimo sledeći izazov pred kojim je bio rani univerzum.

Dok je osnova statue od gvožđa,...

njen omotač zahteva element koji je suviše težak da bi se napravio u zvezdama.

Za ovaj spomenik bio je potreban materijal za njen omotač,...

nekom je potrebno zlato za venčano prstenje...

ili uranijum za nuklearne reaktore, ...

a ti elementi se moraju stvoriti na drugi način.

Zvezde nemaju dovoljno energije da obave posao,...

ali ako fabrika elemenata nije dovoljno snažna,...

kako bi bilo da ta fabrika eksplodira?

Samo nekoliko miliona godina nakon što su formirane prve zvezde,...

neke od njih su eksplodirale.

Ove eksplozije, poznate kao supernove,...

najveće su eksplozije u univerzumu još od Velikog praska...

i omogućile su dodatnu količinu energije neophodnu za formiranje težih elemenata.

Prilikom te ogromne eksplozije u kojoj su i same bile uništene,...

zvezde su stvorile uranijum, zlato ...

i sve ostale elemente koji se koriste u našem svetu, uključujući bakar.

Periodični sistem elemenata je...

neka vrsta biblioteke materije u univerzumu.

To su vaši graditeljski blokovi...

i sve ono što postoji se sastoji iz ovih hemijskih elemenata.

Supernove su bile neophodne da bi mi bili ovde.

Znate, mi u našoj krvi imamo gvožđe.

U nama se nalaze delovi stare supernove,...

tako da ona struji kroz nas.

Svi mi smo zvedana prašina.

Bakar i kalaj, Bronzano doba.

Bez supernova, ne bi bilo ni Bronzanog doba.

U svakom supermarketu možete kupiti multivitamine...

i videti od čega se sastoje.

Naći ćete bakar, cink, selen.

Naći ćete sve vrste elemenata koji su mogli da nastanu jedino u supernovi.

Elementi nastali u zvezdama postaće seme života na Zemlji...

i oblikovaće ljudsku istoriju.

Međutim, putovanje je tek počelo.

Pre nego što je nastao život, univerzum je morao da izgradi odgovarajući dom.

A da bi izgradili odgovarajući dom, morate ga napraviti od pravih materijala...

koji moraju biti na odgovarajućem mestu.

Sada kada planete počinju da se formiraju,...

u zavisnosti od materijala koje imate na raspolaganju,...

zavisiće kakva će vaša planeta biti.

Da biste dobili dovoljno materijala na jednom mestu u određenom trenutku...

potrebno je mnogo vremena.

U sledećih 8 milijardi godina,...

odnosno više od polovine istorije koju poznajemo,...

fabrike elemenata nastavljaju sa svojim radom.

Zvezde eksplodiraju i ponovo se rađaju,...

a svaka sledeća generacija je sa sve težim elementima od predhodne.

Tako je bilo do pre 4,6 milijardi godina.

Konačno je bilo skupljeno dovoljno materijala...

za sledeći korak na našem putu.

Nova zvezda je rođena.

Ovo je naše Sunce.

Toliko je masivna da se u njoj nalazi...

99,9% gasova i prašine u Solarnom sistemu,...

ali je još uvek ostalo dovoljno materijala...

da gravitacija stvori i neke druge stvari,...

kao što su planete.

Treće parče po udaljenosti od ove zvezde postaće naš dom.

Trenutak kada se Zemlja pojavljuje desio se pre oko 4,5 milijardi godina,...

kada je prošlo već dve trećine istorije univerzuma.

Pojavljuju se prvi izlasci Sunca na ovoj tuđinskoj planeti,...

a ona se okreće tako brzo da dan traje samo šest sati.

Kada pogledamo period ranog razvoja Zemlje, odnosno, kada se planeta formirala,...

moramo da primetimo da Zemlja liči na druge planete.

Sunce je sijalo nad paklenim pejsažom...

od istopljene lave.

Na nekim mestima mogu se videti splavovi od crnih vulkanskih stena.

Dok su se nalazili u tečnim stenama elementi su bili u haosu.

Nešto je moralo da uvede red u ovaj haos.

Još jedanput to nešto je gravitacija.

Lakši materijali su isplivali na površinu...

i formirali čvrstu koru,...

dok su teži materijali tonuli ka centru,...

formiravši jezgro od rastopljene mešavine gvožđa i nikla.

Ovi tečni metali...

stvaraju magnetno polje koje doseže do svemira.

Kao zaštitno polje, ono čuva naš budući dom...

od smrtonosnih naelektrisanih čestica sa Sunca.

Uskoro će ovo polje omogućiti razvoj života,...

a kasnije će usmeravati istraživače koji povezuju obe polovine sveta.

Ali da bi se ovo desilo, Zemlji je bio potreban poseban partner.

Pre 4,5 milijardi godina,...

objekat veličine Marsa udario je u našu planetu...

brzinom od 40.000 Km/h.

Zemlja je progutala taj objekat.

Ali mlaz istopljenih otpadaka je ispario u svemir.

Za manje od godinu dana, gravitacija je sakupila te ostatke...

u neku vrstu sfere u orbiti oko Zemlje,...

gde se i danas nalazi.

Formiranje Meseca je veoma važan trenutak u istoriji Zemlje.

U stvari, nastanak Meseca, pre više od 4 milijardi godina...

je vrlo važan za klimu Zemlje danas.

Mesec drži Zemlju u ravnoteži.

Njegova gravitaciona sila čuva planetu od naglih promena,...

spasavajući nas od klimatske ljuljaške.

Sudar koji je formirao Mesec nagnuo je osu Zemlje,...

time dajući planeti ključni sastojak života,...

godišnja doba.

To što postoje godišnja doba veoma je važno...

za evoluciju života na Zemlji.

I održavanje stabilnosti nagiba Zemljine ose,...

je važan uslov za održavanje života na Zemlji.

Gravitacija Meseca počinje da usporava i rotaciju Zemlje...

i ona će, na kraju, produžiti dan sa 6 na 24 sata.

Pre 4,4 milijardi godina...