Neighbors

LOŠE KOMŠIJE

Dobro.

Događa se.

Spontano.

Ko je znao da će se desiti?

Ja to nisam znao.

Dobro, dobro.

Hajde da se tucamo.

Ok. Neka se desi.

Do kraja.

Smotaću te.

O, da.

Došlo je samo od sebe.

Imamo samo 61 minut.

Ko je znao da će se desiti?

Ko zna šta će biti sledećih desetak minuta?

Ludilo!

Radimo to u trpezariji. Mogao bih to da radim do kraja života.

Ovo je neverovatno!

Vodim te u šetnju, kučko!

Ne zovi me kučkom!

Oprosti, dušo! Vodim te na trke, ljubavi.

Dobro je.

Dušo!?

Dušo?

- Samo gleda u nas. - Hej, zlato.

Ona zna šta se dešava.

Potpuno je svesna toga šta se događa.

Ne vidi ona ništa. Vidi samo obrise.

Vidi obrise nas kako se jebemo, to vidi.

Samo obrise. Kao loptice koje skakuću.

Ona vidi moja jaja kako skakuću!

Ona je dobro.

Pusti da je okrenem. Pusti me.

OK.

Ćao, bebo.

Hej, malena.

Moram malo da te okrenem.

Okreni se malo ka zidu.

OK. Volim te, malena. OK.

OK!

Uradimo to. Eto nas nazad.

Nazad na posao.

Na staro mesto.

Događa se.

Oh, Bože!

Nastavlja da... Okreni se, okreni!

Gledaj tamo. Samo se okreni.

Zašto je tako radoznala?

Mislim da ovo neće ići.

Još uvek gleda. Žao mi je.

OK.

Još uvek to možemo.

Šta ti to radiš?

Ovo se nikada nije desilo.

Završićemo to.

Da. Trebali bi završiti. U svakoj sobi.

I, ovog puta, ima da svršim.

To što imamo kuću i dete, ne znači da smo sredovečni!

Ne. Jebeš sredovečne ljude!

Stari ljudi se ne jebu kao mi!

I skoro da sam svršila!

Kao da sija!

Znam.

Ono što mi se sviđa je da kao da je unutra sve što imamo.

Tako izgleda.

Baš tako!

Ćao, Brus. Hej!

Homoseksualni par!

Homoseksualni par!

- Fin neki par. - Izgledaju srećno.

- Sjajno! - Kao san!

Da... Pa, to je drugi deo. Prvi deo je da razgovaramo sa novim komšijama.

To bi bilo fino.

- Ćao. - Ćao.

Hej. Ovde je komšiluk sjajan.

Oh! Probudila se.

Budna je.

- Ok. - Sve je u redu.

- Vidimo se. - Dobro.

- Ćao. - Lepo se provedi.

Mogu li i ja s tobom?

Šalim se. Biću kući.

OK. Ćao.

Volim te.

O-o. Mek je tu.

- Vozdra. - Hej, tu si.

Treba mi onaj memorandum do 4 popodne.

U redu.

To ne govori tvoj burazer. Obraća ti se tvoj šef.

Biće gotov do pola četiri. Odgovara ti?

- Hej! - Dobro.

Mek!

Šta je?

Sačekaj.

OK.

Oh, Isuse. Tako ste daleko.

Moramo da radimo na onoj... stvari.

O kojoj smo pričali.

- Kojoj stvari? - O čemu se radi?

Moramo da radimo na dokumentu o merdžovanju.

Naravno. O merdžovanju firmi.

Radite na spajanju firmi?

- Da, na merdžovanju. - A-ha.

Duboko smo zagazili u to.

Rokovi su veoma kratki.

Prilično opširan dokument.

Trebali bismo ga revidirati.

Da, to je za TAC kompaniju.

Dobro.

Došaptavamo se.

Kako je Stela?

Ona je vrlo slatka beba.

Fino je.

Prvih šest meseci mislio sam da se sve raspada.

Sve se menja iz temelja.

Moj život je završen. Sve se menja.

Sve što sam mogao, sad više ne mogu.

Ali sad, shvatam da će se sve vratiti na normalu.

Jesi li siguran u to?

Ona još uvek može da pije. Ako nosi one male pruge na sisama.

- One, koje mere postotak alkohola? - Stavlja ih na sise?

Da, na sise. I sise su joj sada ogromne

- Stvarno? - Da, ali ne smem da ih diram.

Toliko je zajebano da mi ne da ni da ih vidim.

- Šta!? - Kad se krešemo ona nosi

nekakav beli negliže.

Kao da je poslednja linija odbrane.

- Ti si u gadnoj situaciji. - Jesam.

Jebeno je.

Ti si jedini od nas koji ima kuću i dete.

Jeste.

Kao da si 10 godina stariji od svih nas, znaš?

Ti si razveden.

Stvar je u tome, što je ovo moje vreme. Znaš li na šta mislim?

A devojke s kojima se viđam...

- Da? - Bog te jebo!

Nema tu više onog zajebavanja, znaš.