Gladiator

NA VRHUNCU SVOJE MOcI RIMSKO JE CARSTVO BILO OGROMNO,

PROTEЋUcI SE OD PUSTINJA AFRIKE, DO GRANICA SEVERNE ENGLESKE.

VIЉE OD cETVRTINE SVETSKOG STANOVNIЉTVA ЋIVELO JE I UMIRALO...

POD VLAЉCU CEZARA.

U ZIMU, LETA GOSPODNJEG 180. 12-GODIЉNJI POHOD...

MARKA AURELIJA NA BARBARSKA PLEMENA U GERMANIJI...

BLIЋIO SE KRAJU.

SAMO JEDNO, POSLEDNJE UPORIЉTE STOJI NA PUTU RIMSKOJ POBEDI...

I OCEKIVANOM MIRU ЉIROM CARSTVA.

- Gospodine. - Generale.

Mrљavi su i gladni.

-Joљ niљta? -Ni znaka.

-Koliko ima kako je otiљao? -Skoro dva sata.

- Hoce li poci u bitku, gospodine? - Uskoro cemo saznati..

Vojnice, naredio sam da katapulte pomakneљ napred.

-Van domaљaja su. -Domaљaj je dobar.

-Opasnost po konjicu... -Je prihvatljiva. Slaћeљ se?

Kaћu ne.

Ljudi trebaju shvatiti kada su pokoreni.

Bi li ti, Kvintuse?

Bih li ja?

- Snaga i cast. - Snaga i cast.

Na moj znak, zapocnite s napadom.

Napuni katapulte.

Peљadija, postavi se za napad.

-Strelci spremni. -Strelci!

- Zategni! - Zategni!

Fratres (braco)!

Maksimus!

Za tri nedelje, cu ubirati svoju letinu.

Zamiљljajte gde cete biti i ostvarice vam se.

Drћite liniju! Budite uz mene!

Ako se zateknete sami...

kako jaљete kroz zelene poljane sa suncem na licu...

nemojte se brinuti.

Jer u Elisejskim ste poljima, i vec ste mrtvi!

Braco...

ono љto cinimo za ћivota...

odjekuje u vecnosti.

Vuci!

Katapulti su spremni, gospodine!

Strelci, zapalite!

- Zapali! - Zapali!

Strelci, nategnite!

Odapni!

Drћite liniju!

Drћite liniju!

Drћite se uz mene!

Rim pobeрuje!

Misliљ li da zaista umire?

Umire vec deset godina.

Da ne umire, ne bi poslao po nas.

Moћda mu samo nedostajemo.

A senatori? Ne bi ih sazvao da...

Mir, Komoduse.

Nakon dve nedelje na putu, od tvog neprekidnog spletkarenja boli me glava.

Doneo je odluku.

Objavice je.

Imenovace mene.

Prvo љto cu uciniti..

bice da mu iskaћem pocast igrama dostojnim Njegovog velicanstva.

Za sada, prvo љto cu ja uciniti, jeste otici u toplu kupku.

Vaљa visosti?

Izgleda da smo skoro stigli, gospodine.

-Gospodaru. -Gde je car?

Na frontu je, gospodaru. Tamo su vec 19 dana.

Ranjenici joљ pristiћu.

Mog konja.

Gospodaru.

Poljubac?

Joљ jednom si dokazao svoju vrednost, Maksimuse.

Nadajmo se poslednji put.

Nemamo se viљe protiv koga boriti, velicanstvo.

Uvek ostane neko protiv koga se moћe boriti.

Kako da nagradim najveceg rimskog generala?

Pustite me kuci?

Dom.

Slave vas, Cezare.

To je za tebe, Maksimuse. Tebe slave.

Jesam li je propustio? Jesam li propustio bitku?

Propustio si rat.

cestitam, oce.

Ћrtvovacu stotinu bikova u cast tvog trijumfa.

Poљtedi bikove.

Odaj pocast Maksimusu. On je dobio bitku.

-Generale. -Visosti.

Rim te pozdravlja, a ja te grlim kao brata.

Previљe je vremena proљlo, prijatelju.

- Visosti. - Evo, oce.

Nasloni se na moju ruku.

Mislim da je vreme da odem.

I to mi je ponos Rima.

Generale. Joљ si ћiv?

-Joљ uvek. -Bogovi sigurno imaju smisla za humor.

-Bogovi te sigurno vole. -Valerjuse.

Vracate se u kasarnu, generale? Ili u Rim?

Domu. Mojoj ћeni, sinu i ћetvi.

Maksimus zemljoradnik. Joљ mi je teљko to zamisliti.

Znaљ, Kvintuse, zemlja se spere mnogo lakљe od krvi.

-Evo ga. -Visosti.

Senator Gajus, Senator Falko.

cuvaj se Gajusa. Sipace ti medeni napitak u uho...

i jednog ceљ se dana probuditi govoreci samo: ''Republika.''

Zaљto ne? Rim je osnovan kao republika.

Da, a u republici senat ima vlast.

Ali na senatora Gajusa to, naravno, ne utice.

Kakav je vaљ stav, generale? Car ili senat?

Vojnik ima tu prednost...

da moћe gledati neprijatelja u oci, senatore.

Uz podrљku vojske, mogli biste biti politicki vrlo jaki.

Upozorio sam te. Sada cu te spasiti. Izvinite nas, senatori.

Trebace mi dobri ljudi poput tebe.

Kako vam mogu biti na usluzi, visosti?

Ti si covek koji zna kako se komanduje.

Izdajeљ nareрenja, nareрenja se izvrљavaju i bitka je dobijena.

Ovi senatori spletkare, prepiru se, laskaju i obmanjuju jedni druge.

Maksimuse, moramo spasiti Rim od politicara.

Mogu li racunati na tebe kad doрe vreme?

Kad me Vaљ otac razreљi duћnosti, nameravam otici kuci.

Kuci? Niko to nije zasluћio viљe od tebe.

Nemoj se preterano opustiti. Mogao bih te ubrzo pozvati.

Lusila je ovde. Jesi li znao?

Nije te zaboravila.

A ti si sada vaћan covek.

Da si se samo rodila kao muљkarac...

kakav bi samo Cezar bila.

Oce.

Bila bi jaka.

Pitam se, bi li bila pravedna?

Bila bih onakva kakvu si me ucio da budem.

Kako si putovala?

Dugo. Neudobno. Zaљto sam doљla?

Treba mi tvoja pomoc. Oko tvog brata.

Naravno.

On te voli. Uvek te voleo.

A sada...

trebace te viљe no ikad.

Dosta politike.

Pretvarajmo se da si ti kci koja me voli...

a da sam ja dobar otac.

Ugodno je maљtati o tome, zar ne?

Poslali ste po mene, Cezare?

-Cezare? -Ponovi mi, Maksimuse.

Zaљto smo ovde?

Za slavu carstva, velicanstvo.

Ah, da.

Da, secam se.

Vidiљ li onu kartu, Maksimuse?

To je svet koji sam ja stvorio.

Dvadeset pet godina...

osvajao sam, prolivao krv i љirio carstvo.

Otkako sam postao Cezar samo sam cetiri godine proveo bez rata.

cetiri godine mira od dvadeset.

A za љta?

Doneo sam mac. Niљta viљe.

Cezare, vaљ ћivot...

Molim te, ne zovi me tako.

Doрi. Molim te.

Doрi, sedi.

Porazgovarajmo...

vrlo jednostavno, kao muљkarci.

Maksimuse, govori.

5000 mojih ljudi je napolju u ledenom blatu.

Od toga je 3000 okrvavljeno. 2000 nikada nece otici odavde.

Ne ћelim verovati da su se borili i umrli nizaљta.

A љta ћeliљ verovati? - Borili su se za vas i za Rim.

A љta je Rim?

Video sam dosta ostatka sveta.

Surov je, okrutan i mracan. Rim je svetlost.

Pa ipak nikad nisi bio tamo.

Nisi vidio u љta se pretvorio.

Ja umirem, Maksimuse.

Kad covek vidi svoj kraj, ћeli znati da je njegov ћivot imao neku svrhu.

Kako ce me svet u buducnosti spominjati?

Hoce li me pamtiti kao filozofa?

Ratnika?

Tiranina?

Ili cu biti car koji je Rimu vratio njegovu pravu prirodu?

Bio je jednom san koji se zvao Rim.

O njemu se moglo samo љaptati.

Sve malo glasnije od љaputanja, i nestao bi...

toliko je bio krhak.

I bojim se da nece preћiveti zimu.

Maksimuse...

љapucimo sada...

zajedno, ti i ja.

Imaљ sina.

Pricaj mi o svom domu.

Moja kuca je u brdima iznad Truhila. Vrlo je jednostavna.

Ruћicasto kamenje koje se ugreje na suncu.

Povrtnjak koji danju miriљe na trave...

a navece na jasmin.

Pred ulazom je divovska topola.

Smokve, jabuke, kruљke.

Zemlja je crna. Crna poput kose moje ћene.

Groћрe na juћnim obroncima, masline na severu.

Divlji poniji se igraju blizu kuce. Draћe mog sina. On ћeli biti poni.

Kada si proљli put bio kod kuce? - Pre dve godine, 264 dana i ovo jutro.

Zavidim ti, Maksimuse.

Imaљ lep dom. Vredi se za njega boriti.