Tale of Tales (Il racconto dei racconti)

Молим те, љубави моја. Молим те, најдража моја. Немој узрујана бит'.

То грешка бијаше. Не знадох за њено стање. Молим те, љубави моја.

Љубави моја, преклињем те...

Опрости ми, љубави моја.

Срећном ћу те учинит'.

Представи се?

Ваша Величанства, не бих вам сметао... Да нисам уверен

у важност речи, које вам зборит' желим.

Већ се наслушах обећања од таквих чаробњака.

И многе у металну флауту стависте. Срећом, то ме не мори.

Делујеш самоуверено. Шта иштеш за то?

Мали чин јунаштва и пожртвовања. -Шта мислиш под тим?

Свако рођење, смрћу је укаљано.

А смрт је заузврат, један елемент рођења...

Који чак и није најтрагичнији.

Не збори загонетно, већ разумно.

Краљице, желите зачети бит'?

Сваки нови живот, изискује један изгубљен.

Равнотежа у свету се мора одржават'. Разумете ли моје речи?

Спремна сам умрет', зарад живота који ће у мени расти.

Зборимо о могућностима, а не о уверењима.

Спремни сте ризик прихватити? -Шта нам је чинити?

Морате морску неман убити.

Срце му извадити, а дева га мора скуват'.

Ал' то сама мора учинит'.

Краљице, кад' срце поједете...

Истог часа ћете зачети остат'.

Где је та дева?

Ти, приђи ближе.

И даље си дева, зар не? Пођи са мном, краљици си потребна.

Пуст' корак!

Излази полако, Ваше Величанство. Излази полако.

Шта се збило? Шта се збило?

ШЕСНАЕСТ ЛЕТА КАСНИЈЕ

Елијасе!

Елијасе! Где си, дечаче мој?

Стани! Елијасе!

Елијасе!

Елијасе! Елијасе!

Ваше Величанство!

Ваше Величанство!

Ваше Величанство!

Ваше Величанство!

Ваше Величанство! -Ваше Величанство!

Колико ћу још твоју непослушност трпет'?

Колико ти пута морам рећ'? Њих двојица се не смеју виђат'!

Кад' следећи пут твоје копиле науми прићи моме чеду.

На улицу ћу вас избацит'. Разумеш ли моје речи?

Не гледај ме! Сад' можеш ићи.

Шта она има с овим? Шта она лоше учини?

Искали на мени тај бес мати, ал' њу немој дират'.

Одакле ти смелост тако ми се обраћати? Нит' ме слушаш, нит' ме штујеш.

Знаш ти сине, да виђање с њим забраних ти. Приђи ми ближе.

Сине, сада си принц. Не може ти слуга пријатељ бит'.

Његово друштво ми прија мати.

Попут брата ми је, виђаћу га кад' ми душа иште. -Брата, велиш?

Једино си са мном, крвљу везан. С твојом мати!

Због тога ми послушност и поштовање мораш указат'.

Краљица сам ти, не заборави.

Дугујеш ми извињење.

Опрости ми, мати. -Дођи к мени.

Сине мој...

Виде ли вас моје очи опет заједно, последице ћете сносити.

Ко певуши, тако умиљатим гласом?

Испод ког камичка се скрива до сад'?

Како је могуће, да те до сад' не упознах? Да те никад не угледах?

Колико ти је лета? Седамнаест? Осамнаест?

Немој ић', не иди! Не скривај се! Остан' на сунчевој светлости.

Преклињем те, напољу остани, да краљеву постељу угрејеш.

Сад разборито видим! Желиш краља намучити.

Па, нек' тако и буде! Некад, у многим ратовима се борих!

Чак и неосвојиве тврђаве, на крају моје постадоше!

Ко то лупа? -Дар вам доносим, од вашега краља.

Шта је то?

Прелепа је! Дозволи да је око врата ставим, Дора. -Чекај.

Чекај! -Дора, молим те... -Огледало ми донеси.

Руке к себи! -Можда је вратити требамо?

Мислиш краљу? Ни случајно.

Од какве нам је користи? -Убавије ћемо бит'. Грешим ли?

А ко ће то нас видети? Кад закључане овде чамимо.

Да видимо тебе, блесаво моје.

Погледај... ја ћу је задржати.

Боже, на починак кренусмо. -Мотри на нас док спавамо.

Чувај нас и утопли у срцу своме.

Ко то лупа?

То сам ја... ваш краљ.

Свиђа ли вам се мој дар? Стависте га око врата?

Великодушно је срце краљевско.

Још од ранога јутра, кад ти чух глас...

Чезнем од жеље за тобом! Пусти ме!

Отвори ми врата, да те могу видети.

Има ли кога унутра? -Величанство, до забуне дође...

Разумем... желиш ме још већом чежњом испунити, зар не?

Тако вам Бога, пустите ме да вас видим!

Волите с краљем шале збијати? -Шале с вама збијати?

Нипошто!

Ја сам сирома девојка, нисам достојна части коју ми указасте.

Части! Које части! Ја сам пасијом вођен.

Отворите да могу ући. Да вас угледам, за Бога милога!

Дора, шта нам је чинити? -Размислит' морам.

Овакву прилику не смемо пропустит'. Ваше Величанство... -Реците?

Ни замислит' не можете, на какве муке с понудом младу деву стависте.

Моје... срце узбуркасте.

Већ ме несвест хвата.

Само вам ово могу обећати.

Кроз седам дана се вратите. И показаћу вам део тела

који илуструје моју лепоту.

Који део тела ми обећавате?

Прст, Ваше Величанство.

Прст, велиш? Прст...

Договорено, јасмине не процвали, мој орлови нокте.

Чекаћу и вратићу се, да се дивим осмом чуду светскоме

твом ружичастом прсту девојачком.

Дора, шта нам је чинит'? -План ћемо сковат'.

Следећу песму оцу компоновах.

И коју му целим срцем посвећујем.

"Зграби челичне решетке, које од силине подрхтаваше,

метал се савијат' поче', а окови из зида одваљиват'."

Можеш ли прећи на део кад се пољубише?

"Онда краљица рашири руке, на своје груди главу му спусти,

на кревету у наручју топлом, показа му блиставо лице."

И Ланселот доби оно што желе, у наручју јој се истопи,

у умиљатој игри кад се грли и љуби.

Овако задовољство, истини за вољу,

још нико осетио није, толику срећу у љубави њиховој."

Време нам је ићи. -Бисте ли ми опет прочитали?

Ваше Величанство. -Говори?

Морате на списе потпис ставит'. -Касније море.

Жалим, ал' чекат' се не може, људи желе исплаћени бит'.

Сви некуд журе.

Господару и оче, у мојему добу требала бих знат'

мушко удварање разазнат'.

Спозат' разлику између срца варљивог и заљубљеног.

Останем ли у двору твоме, мори ме да ми срце и мисли сами не обитавају.

Ускоро, за удају ћеш таман лета имати.

И зидинама овим леђа окренути. -Па...

Ако ми оче истину збориш, онда ми мужа пронађи.

Мужа велиш? За каквим јунаком чезнеш кћери?

Па... желела бих мужа јуначког и снажног.

И убавог. -Уверен сам да такав јунак постоји, ал' стрпљива буди.

Молим те, немој због судбе узнемирена бит', коју не можемо предвидет'.

'Ајмо кћери гозбу завршит'.

Шта те мори чедо моје? -Слабо ми се месо жара нагледало. -Тако велиш?

Дођи, дођи, дођи...

Ту ли си? Где ли си?

Шапу дигни. Тапши, тапши.

Трубу држи, 'ајде. Оплети.

Мо'ш и боље, 'ајде, дуни.

На ноге дигни се. Играј, играј.

Играј, играј, дођи к мени. Дај трубу.

'Ајде, врти колут, врти. Мешај, 'ајде, 'ајде.

Колут спусти, 'ајде. Само врти, 'ајде врти.

Мешај, врти, мешај. 'Ајде, 'ајде. Доста је јуначе.

Окрени се, устани и загрли ме. Публику поздрави.

Елијасе! Елијасе!

Дођи, дечаче мој. Приђи к мени.

Одлучит' се не могу, које минђуше за ноћас ставит'.

Желиш ли мајци помоћи? Које ти лепше изгледају.

Би ли ми их на уши ставио?

Код учењака бијаше? -Раније бијаху.

Могу ли ићи? -Слободан си.

Лаку ноћ мати.

Елијасе, у ово ћеш тешко повероват'. -Шта се збило?

Тек што ти из мајчиних одаја изађох.

Шта велиш? -Немој бринут', у одаји јој бијах. Замени ме с тобом.

Не, то није могуће. Збијаш шале са мном. -Мислила је да сам ти.

Ја јој у одајама бијах! -Не збориш ми лажно? -Очију ми, истину зборим.

Твојим именом ме дозва. -Знаш ли шта то значи?

Говори? -Ако можемо мојој мати очи замазат'...

Можемо радит' шта нам душа иште. -Објасни море? -Ускоро ми је 18 лета.

И тад' право на престо полажем, владат' на смену можемо.

Тако велиш, мењати се? -Да. Сваког другог дана се мењамо? Пристајеш?

Мене, за краља? -Да. -Замисли тек радост моје мајке.

Можеш радит' шта ти душа иште.

Племкињом је учинит, ил' неке мање дворе уделит'.

Као краљеви никог слушат' не морамо. -Можемо јој дат' шта јој душа иште.

Све. -Боље не може бит'! -Ал' ово мора тајна остат'.

Него како! -Осим нас, нико више не сме знат'.

Ко то лупа? -Твоја мати. -Моменат!

Ту се сакриј. Џона, орнат мој скини!

Помози ми. -Долазим мати.

Шта си хтела?

Ништа... желех те само видет'.

Имаш руке на ме.

У утроби ми само једну ноћ обитава, ал' доста мога наследи сине.

Ни замислит' не можеш, колико те желех имати.

Колико се жртвовах за те. -Већ ми казива те речи.

Нико те ко мати волет' неће.

Видимо се кад сване? -Да.

Ваше Величанство, мирни будите.

Ваше Величанство!

Шта то чиниш? Где то идеш? Џона!

Шта то чиниш?

Џона! Зашто одлазиш? -Наређено ми. -Зашто, због чега?

Морам, не запиткуј превише. -Не можеш тек тако отић'.

Одлуку донесох, избора немах. У здрављу остај, не заборави ме.

Забрањујем ти! Краљ сам ти, наређујем ти.

Дођи нешто видет'.

Погледај.

Сваког пролећног дана, на извор овај дођи, животни ток ми гледај.