Unsubmissives (Le Gang des Amazones)

Godine 1991. pet mladih žena mediji su prozvali Bandom Amazonki.

Ovaj film iznosi njihovu priču.

NEPOKORNE

Tata? -Da?

Dobro si? -Da. Ti?

Mama radi dokasno?

Da.

Pripremila ti je jelo.

Nisam gladna.

Moram da idem.

Vraćaš se kasno? -Ne.

Vidimo se. -Da.

Ideš kod sestre? -Ne.

Danas ne.

Ako je vidiš, reci joj da dođe.

Dobro.

Zdravo, Kati. -Zdravo, kako si?

Dobro, hvala.

Još uvek ste ovde!

Da, gde bismo drugde bili?

Ne zaboravi šta sam ti rekla. -Bez brige.

Ozbiljno. -U redu.

Zdravo. -Kako si?

Dobro.

Nema je. -Znam.

Pošao sam kod svog novog šefa.

Popiću vode.

Imaš novi posao?

Da, vozim kamion.

Voziću odavde do Frankfurta.

Dobro. Zadovoljan si?

Nije loše.

Zašto si došla?

Dotakni je opet i mrtav si.

Molim?

O čemu ti?

Dotakni je opet i mrtav si.

Jasno?

Dođite!

Kako si? Bilo je dobro?

Večeraćemo kod mojih? -Ne, izlazim s devojkama.

Da? -Večeraj s decom ako želiš. -Dobro.

Izujmo se. Idemo.

Šta je to?

O dečjem dodatku. -Sve u redu?

Da.

Toma, ostaješ li na večeri?

Ne znam... Možda.

Zdravo.

Zdravo. -Dobro si?

Zdravo, Mari.

Dobro si? -Da, a ti?

Ako ostaneš, imam pelene, ako želiš.

Dobar dan.

Karol?

Karol!

Svi govore da se družiš s tim...

S kim?

Pitaj majku.

Šta kažu u prodavnici?

Da se druži sa...?

Idem ja.

Dosta mi je. Moram da odem odavde.

Kako dobro mirišeš!

Zvučala si sjajno. -Da.

Sve si bolja. -Hvala.

Šta ti je tata govorio? -Samo gluposti.

Zdravo, ljudi. -Zdravo, Kati.

Dosta mi je istih lica. Moram da odem odavde.

Šta radiš ovde? -Igram.

Šta radiš? Daj, briši!

Pusti me da odigram.

Sklanjaj se! -Dobro, odigraj rundu.

Premladi ste da biste bili ovde.

Samo se igramo. -Mene će tata gnjaviti.

Nema veze. -Idi kući.

Poslušaj sestru. -Požuri.

I prestani da uzdišeš. Prevelika si diva sada da se pozdraviš?

Nisam te videla.

Dobro si, Žilbere?

Da, a ti? -Jesam.

Šta ima? -Čiji je ono porše ispred?

Bogatih seronja. -Samo ga tako parkiraju tamo?

Uskoro će ga parkirati u kvartu. -Da mi je da to vidim.

Zdravo, kako si? -Dobro.

Mogu li da ti uzmem cigaretu?

Molim te.

Dosta mi te je.

To je upaljač? -Da.

Kako si? -Nije dobro.

Nimalo.

Nešto žestoko, molim te.

Njena mama to podstiče. -Koga briga za ovo sranje?

Ko je na redu? -Njena mama mari.

Ne bacaj pepeo. Moja mama to čisti.

Mama ti radi ovde? -Da.

Naravno! -Nisam to znao.

Pozajmiš mi auto?

Zašto?

Samo da se provozam.

Samo te automobili zanimaju. Za ostalo te nije briga.

Ne zajebavaj. Samo želim da se provozam.

Onda dobro, provozaj se.

Hvala.

Kako si? -Dobro. Ti?

Kako si? -Dobro. Ti?

Nećeš da pozdraviš moju sestru?

Zdravo. -Zdravo.

Zdravo. -Zdravo.

Želiš nešto da popiješ? -Ne, hvala.

Ne. -Sigurno? -Da.

Kad ideš kod roditelja?

Ako žele da me vide, znaju gde sam.

Nisam daleko.

Znaš da im je centar grada daleko. Dosta.

Izvoli.

Koliko je sati? -Sad će četiri.

Jebem ti, ubiće me.

Samo mu reci da si čuvala decu za Elen.

Celu noć? Neće poverovati.

Neće te dirati, veruj mi.

Čekaj, uzmi ovo.

Novac za čuvanje dece.

Hvala.

Dobro si? -Ti? -Da.

Svi na pod.

Ni makac. Svi na pod.

Ni makac. Svi na pod.

Ovo je pljačka.

Ni makac. Svi na pod. Ovo je pljačka.

Ovo je pljačka. Niko ni makac.

Ti! Glavu dole, glavu dole!

Dobar dan. Ovo je pljačka.

Niko ni makac.

Možeš ti to.

Daj, ozbiljno.

Otvori sef.

Otvori sef, rekla sam.

Šta si rekao?

Šta si rekao?

Otvori sef, jebote, i sve će biti u redu.

Otvori sef.

Hajde, otvori sef.

Šta on radi? Otvori sef!

Tako.

Hvala.

Čekao sam te.

Zašto nisi pozvala?

Nisam htela da te probudim.

Sad si celu noć u izlasku?

Platila mi je 100.

Odakle joj novac?

Ne znam. Ne pitam.

Celu noć je u izlasku i da ti 100 franaka da joj čuvaš decu?

Ne laži.

Elen je umišljena, ali je obična kurva.

Laku noć.

Fatiha! Telefon!

Fatiha! Telefon!

Dolazim.

Dolazim, mama.

Rekla sam ti da prestaneš da me zoveš Fatiha.

Koliko je sati? -Četiri.

Nećeš naći posao spavajući ceo dan.

Neću ni s imenom kao što je Fatiha.

Ko je? -Karol.

Da?

Ti to ozbiljno?

Potpuno sam te zaboravila.

Ma daj! -Zaspala sam.

Gde si bila? -Izvini, stvarno sam spavala.

Ne mogu da verujem. -Možeš da me povezeš?

Kuda? -Kod Karol.

Ako ne, vratim ga za sat vremena. -Davež si. Daj mi ključeve.

Nisam znao da ovde žive.

Desno je, odmah tamo.

Čime joj se roditelji bave?

Drže knjižaru u gradu, na trgu.

Ako se papir isplati, trebalo bi i mi da počnemo da ga prodajemo.

Možda bi trebalo.

Kako si? -Dobro.

Tvoji imaju bazen, a nemaju kofere.

Kako si?

Odjebite.

Samo dok ne nađemo rešenje.

Zašto sam otišla ako ćeš mi i dalje tovariti svoja sranja?

Dobro, shvatila sam. Zdravo.

Ozbiljno? -Karol!

Karol!

Vrati se. Nije tako mislila. -Da, dođi.

Ja ću na kauč.

Vi ste bubašvabe...

Idem u toalet.

Šta se dogodilo? Opet je pobegla?

Izvoli.

Ovo je za tebe i Karol.

Vidimo se, idem. -Vidimo se, Kati.

Ne zaboravi na sastanak u banci. -Neću.

Ne zaboravi. -Neću.

Vidimo se. -Zdravo.