The Rite of Passage (Mała matura 1947)

PLAVA PLANETA 2

Antarktik.

Najhladniji, najstraљniji i najudaljeniji kontinent na Zemlji.

Nijedan иovek nije se spustio u dubine koje ga okruћuju.

Sve do sada.

Dubine okeana su za istraћivaиe jednako velik izazov kao svemir.

Znamo viљe o povrљini Marsa nego o najdubljim delovima naљeg mora.

Sada moћemo zaroniti u ove nepoznate dubine

i otkriti tajne koje leћe ispod nas.

Kada se spustimo niz zid ledenog brega,

ulazimo u nemilosrdni svet.

Ovo su najhladnije vode na svetu.

Kako se spuљtamo u dubine, raste i pritisak.

Svetlost s povrљine skoro je nestala.

Iznenaрujuжe,

ovde ima ћivota.

Oиekivali smo da je u dubinama polarnog mora

voda pusta, bez ћivota.

A zatekli smo obilje ћivog sveta.

To izobilje nije ograniиeno na antarktiиke vode.

Struje nose ovo bogatstvo u dubine skoro svih okeana na svetu.

Zaиuрujuжe, u dubinama okeana ima viљe ћivota nego bilo gde na planeti.

U dubini

.:: P r i j e v o d i — O n l i n e ::.

Sunиeva svetlost bledi,

u vodi je tmina.

U Pacifiku, na dubini od 200 m, ulazimo u nepoznat svet.

Zona sumraka.

More veиne tame.

Ovde ћive neobiиna stvorenja.

Plaљtat Pyrosoma .

Ћelatinasta cev dugaиka dva metra zasenila je posetioce s povrљine,

okeansku beloperku.

Do ove dubine doseћe samo malo svetla.

Ova stvorenja moraju iskoristiti svaki zrak kako bi preћivela.

Sabljarka.

Njene oиi su veliиine teniske loptice.

Pomoжu njih vidi u veиnom mraku.

Lignja. Ova lignja ћivi samo na ovom mestu.

Njeno desno oko uvek gleda nadole.

Levo oko je veжe i gleda nagore

i njime uoиava siluetu plena koji pliva bliћe povrљini.

Lignje iz roda Histioteuthis zato se nazivaju љkiljavim lignjama .

Joљ je иudnija

baиvastooka riba.

To je riba s providnom glavom.

Ispunjena je ћelatinom kako bi mogla da gleda kroz lobanju.

Sada znamo da je ova zona sumraka utoиiљte

za neverovatnih 90 posto riba u okeanu.

Ogromna jata fenjer-riba samo noжu izlaze na povrљinu

da bi se hranila malim planktonima.

Danju se povlaиe u dubine.

Humboltova lignja.

Dugaиka je dva metra i ima 50 kg.

Nemilosrdni su lovci, poput veжine lignji.

Ima ih na stotine.

Naљle su jato fenjer-riba

koje se skriva na dubini od 800 m na obalama Juћne Amerike.

Njihovi pipci naoruћani su moжnim sisaljkama

pomoжu kojih mogu da zgrabe plen.

Kada ponestane fenjer-riba,

lignje se okrenu jedna protiv druge.

Ova lignja je ulovila manju lignju.

Kako bi sakrila plen od ostalih,

ispustiжe dimnu zavesu od crnog mastila.

Ali onda жe je izazvati joљ veжa lignja.

Ukraљжe joj plen.

Zona sumraka omiljeno je loviљte Humboltove lignje.

Retko idu u veжe dubine,

u svet veиne tame.

Ponoжna zona.

Kilometar ispod povrљine.

Van dometa sunca.

Prostrana crna praznina veжa od svih svetskih staniљta zajedno.

Ovde ima ћivota.

Ali ne onakvog kakav poznajemo.

Ova neobiиna stvorenja prireрuju neverovatne svetlosne predstave.

Skoro svaka ћivotinja treba da privuиe partnera i odbije grabljivce.

Jezik svetlosti ovde je rasprostranjen

i ti signali su najиeљжi oblik komunikacije

na celoj planeti.

Ipak, malo znamo o tome.

Grabljivci svetle u tami i tako privlaиe radoznali plen.

Ovo je zmijozub.

Ima najveжe zube meрu svim ribama njegove veliиine.

Po glavi i telu ima senzore za pritisak koji detektuju svaki pokret u okolini.

To je najkrvoloиnija riba u ponoжnoj zoni.

Plen pomoжu svetlosti odvlaиi paћnju.

Ovo svetleжe mastilo je mamac.

U ovoj tmini,

biжa ћive izvan klasiиnih pravila vremena.

Sifonofore su praktiиno veиne.

Neprekidno se kloniraju.

Neke su duћe od plavog kita.

Ovde pada sneg.

Stalni oblaci organskih ostataka polako se spuљtaju s povrљine.

Ovo je hrana.

Od nje zavisi velik broj filtratora.

Meduze

i neћni morski krastavci.

Jedan procenat morskog snega koji propuste

zavrљi na morskom dnu.

Tako se veж milionima godina formira sloj blata

debljine do kilometar i po.

Ta prazna povrљina prekriva polovinu naљe planete.

Na dubokom morskom dnu, na prvi pogled, nema ћivota.

Ali tu ћive jedinstveni stanovnici mulja.

Riba morska ћaba.

To je grabljivac iz zasede, ogromnih usta

i neizmernog strpljenja.

Ova riba dugo ћivi ovde

i njena peraja su se promenila u neљto korisnije.

U noge.

Pomoжu njih se kreжe po morskom dnu.

Hobotnica Opisthoteuthis califomiana .

Lebdi tik iznad blata.

Pretraћuje ga u potrazi za crvima.

Beћi na prvi znak opasnosti.

Glavonja љestoљkrgaљ velik je kao velika bela ajkula.

Sasvim je moguжe da nije jeo godinu dana.

Patrolira po blatu koristeжi minimalnu energiju.

Visoko iznad njega lagano truli leљ uljeљure.

To жe biti prava gozba za biжa iz dubina.

Hrana. I to 30 tona hrane.

Konaиne se spuљta na dno okeana.

Ubrzo su ga spazili.

Glavonja љestoљkrgaљ ima vrlo oљtro иulo mirisa.

Samo 25 minuta nakon spuљtanja leљine kita,

glavonja љestoљkrgaљ ga je naљao.

Svaki ugriz u vodu ispuљta krv.

Vest o hrani brzo se љiri.

Pristigla su joљ dva halapljiva љestoљkrgaљa.

U roku od 12 sati pojavilo se sedam ogromnih ajkula

koje se meрusobno gurkaju i bore za zalogaj.

Nijedna nije spremna da odstupi.

Za samo 24 sata nestala je treжina leљine.

Ajkula koja je doљla prva, jela je dok se nije potpuno zasitila.

Ovaj obrok moћe biti dovoljan za celu godinu.

Sada je doљla ekipa иistaиa.

Pauk-kraba nosi korale na zadnjim nogama.

Najverovatnije kao improvizovani telesni oklop.

Tu su i velike krabe.

Verovatno su detektovale leљinu kad i ajkule,

ali se ne kreжu tako brzo.

Proљlo je mesec dana i preko 30 vrsta strvoћdera

odstranjuje poslednje jestive ostatke.

A strvoћderi sada privlaиe nove grabljivce.

Morski maиevi, koji obiиno plivaju uspravno, jedu ih jednog za drugim.

Nekoliko zuba je otpalo.

Skelet je poиeo da se raspada.

Nakon иetiri meseca ostale su samo kosti.

A иak je i to hrana

za nekoga.

Zombi-crvi.

Buљe kosti ubrizgavajuжi kiselinu.

Tako dolaze do male koliиine preostale masti.

Moћe potrajati decenijama, ali kosti жe se na kraju raspasti

i leљina od 30 tona biжe razloћena.

Ostaci kita su privremena oaza u pustinji morskog dna.

Ali ovde ima i stalnih oaza.

Kamenje koje se pomalja iz blata sidriљte je dubokomorskih korala.

Na dubini od љest kilometara

ima viљe vrsta korala nego u plitkim tropskim grebenima.

Ovde nema sunca i oni zavise od hrane koja dolazi sa strujama.

Godiљnje porastu za jednu dlaku.

Neki od njih mogu da ћive иak 4000 godina.

Poput svojih srodnika u plitkim vodama

i ovi korali obezbeрuju utoиiљte za druga biжa.

Meрu koralima raste jedan od najlepљih sunрera.

Venerin cvetni kovиeg.

Ovi sunрeri imaju svoje stanare,

morske raиiжe.

Na grebenu ima mnogo grabljivaca,

zato raиiжi imaju sreжe.

Muћjak i ћenka nalaze se u ovom sunрeru otkad su bili male larve.

Zajedno s malim иesticama hrane kojom se sunрer hrani.

Naљli su jedno drugo i od tada su zajedno.