The Sea Inside (Mar adentro)

Smireno...

Opuљtaљ se sve viљe i viљe...

Sad zamisli platno...

Filmsko platno koje se stvara pred tobom.

Zamisli na njemu bilo koje mesto koje voliљ.

Koncentriљi se na svoje disanje.

Pomozi svom telu da se opusti... Oseti kako je smireno.

Ne moraљ to da menjaљ. Samo ga pusti da dolazi i odlazi.

Dolazi i odlazi...

Sad...

Tu si...

Obrati paћnju na detalje...

Boje...

Teksture...

Svetlost...

Toplina. Oseti toplinu...

Dozvoli tom tihom obzoru da se razvije pred tobom.

Oseжaj mira je beskrajan...

Pljuљti kiљa

Da li si siguran da je ovo zatvoreno?

Da li si sad smireniji?

Pa, nije to lako. Sa tim pogledom koji imam ispred sebe.

Kojim pogledom?

Mogu da vidim kroz tvoju suknju.

Pravi si kreten! Da znaљ, neжu viљe da ti иitam.

Osim toga, skoro da je vreme. Idem da je pokupim.

Dobro, ustaжu, i napraviti kafu.

Da li ћeliљ da pustim neku muziku?

Moћe, bilo љta.

Ok, ostaviжu te sa tvojim Vagnerom.

Vidimo se uskoro.

MORE U NAMA

Julija, uрi u auto. Smrznuжeљ se.

Ti si Gene, je li? Ja sam Mark, жao.

A Julia?

Izgleda da se Galiciji ne sviрamo.

Da, pa, februar je.

Kako je proљao let?

Dobro. Konaиno se upoznajemo.

Da li bi ti smetalo da poрeљ sa mnom, automobilom?

Dogovorili smo se da жe samo jedna osoba doжi.

Da, naravno.

- I..? - O, Mark? Ovde je samo da uzme zapise.

- Ok. Da li mu verujeљ? - Da. Pa...on radi u firmi.

Vidi, nisam sigurna da paziљ na ono љto Ramon treba da napravi.

Naravno da znam љta Ramon treba da napravi. Priиali smo o tome.

Danas, to si ti, zatim novine, pa posle televizija.

Ramon se boji da bi nas ovo moglo odvesti u krivom smeru.

Sve љto ti mogu reжi je da sam tu da uradim sve kako najbolje znam.

Nadam se...

I da te podsetim, ovo je meni jako vaћno.

Nije samo posao...

Veruj mi. Razumem Ramona jako dobro.

Zdravo. - Zdravo.

Zovem se Julia.

Ti si advokat?

Ovo je Manuela. Ramonova svastika.

- Da li ti treba pomoж? - Ne, ne. U redu je.

Stigli su.

Zdravo. - Zdravo.

Oprostite љto vam ne pruћam ruku.

Kako je?

Rekli su mi da si malo nervozan.

- Pa, da vidimo. Prva stvar je doruиak. - Kada?

9:30. Nemoj misliti da volim rano da ustajem.

- Posle toga, sluљam malo radio. - Љta voliљ da sluљaљ?

- Od svega po malo. Uglavnom rasprave. - Voliљ rasprave?

Da, da. Volim zabave.

Vidi. Ovo je moj raиunar.

Da li si ga ti napravio? - Da, volim praviti izume.

Moj otac i neжak ih takoрer prave.

Odjednom si tako ozbiljan.

Zaљto umreti?

Pa, da vidimo. Ћelim umreti zato љto za mene ћiveti ovako... nema smisla.

Mogu da razumem kad se drugi paraplegiиar oseti uvreрenim kad kaћem da ћiveti ovako nema smisla.

Ali ne sudim nikome.

Ko sam ja da sudim drugima koji ћele da ћive?

Zato traћim da ne budem osuрivan od osoba koje mi pomaћu da umrem.

I misliљ da жe neko da ti pomogne?

Pa, to zavisi od onih koji se na to odluиe. Ako mogu da pobede svoje strahove.

To i nije neљto posebno. Smrt je uvek bila tu i uvek жe biti.

Na kraju svi stignemo tamo. Svako od nas. To je deo nas.

Zaљto su tako iznenaрeni time љto kaћem da ћelim da umrem?

Kao da je zarazno.

Ako budemo iљli na suрenje, pitaжe te zaљto ne potraћiљ druga reљenja za tvoj invaliditet.

Zaљto odbijaљ invalidska kolica?

Da prihvatim kolica bilo bi kao da prihvatam mrvice onoga љto je nekad bila sloboda.

Vidi, ti tu sediљ na manje od dva metra od mene.

Љta su dva metra?

Beznaиajna razdaljina za svako ljudsko biжe.

A za mene, ta dva metra, potrebna da stignem do tebe i dodirnem te, nemoguжa su putanja...

...fantazija, san...

Zato ћelim da umrem.

Tri sata su proљla, Ramon.

Ona me mora okrenuti.

Da li bi ti smetalo da priиekaљ dole?

Zvao nas je pre godinu dana. Hteo je, doslovno, da mu pomognemo da umre.

Rekao sam mu da mu moћemo pruћiti legalnu psihijatrijsku pomoж. Ali nismo hteli da mu stavimo cijanid u usta.

Bio je jako ljut. Nazvao nas je laћovima. Morala sam da spustim sluљalicu.

Nekoliko dana kasnije zvao je ponovo, smireniji. Bila sam iznendaрena koliko je bio odluиan.

Da li je ikada oklevao? - Nikad.

To je vrlo vaћno.

I koliko dugo je veж takav? - 26 godina.

Njegova majka je brinula o njemu, a kad je ona umrla, njegova svastika je nastavila.

Kako se oseжaљ?

Dobro, ova ruka... malo viљe...

Promeniжu kateter.

Ne sad, Manuela. - Sad je baљ vreme. Pusti neka иekaju.

Udata je za Hozea, Ramononovog brata.

Ћive od njihove farme i voжnjaka.

I љta ti misliљ o tome?

Ideje su slobodoumne.

Ali mislim da to nije u redu.

Zaљto ne?

Ћelim ono љto je najbolje za njega. Svi u ovoj kuжi to ћele.

Zaљto bi on onda ћeleo da umre?

To ne razumem.

To nije razumno, kao љto on kaћe.

Ne mogu to da dozvolim i ne mogu mu dati da to uradi u ovoj kuжi.

Zdravo.

Ne ostavljaj to tako, Havi! - Ma daj, mama!

Nosi to u svoju sobu.

Tvoj ujak ћeli da mu proveriљ napravu.

- Torbu... - Da!

- Љta nije u redu? - Kotaи se malo zaglavio.

- Zar nisi danas imao ispit? - Ne. A advokat?

Ona je sa Gene i dedom. Odveo ih je na plaћu.

Mogli bi zavrљiti u Korunji. Sa tom njegovom glavom...

Ne priиaj tako o svom dedi.

Skroz je posenilio.

Naravno, star je, љta bi ti?

Pa, da se skloni negde.

Ceo dan je u kuжi.

Kao da nam je potreban.

Љta?

Vidi, jednog dana... Ne znam kad, moћda za mnogo godina...

Jednog dana жeљ jako ћaliti zbog toga љto si sad rekao. Toliko da жeљ ћeleti da te zemlja proguta.

Ali zaљto? - Jednoga dana, videжeљ. Jednoga dana...

Ovde je okean vrlo prevrtljiv. Oni koji se usude da se kupaju u njemu moraju biti vrlo oprezni.

Moj sin je skoиio odavde.

Ne znam na љta je mislio.

Skoиio je u vreme oseke i udario u dno i slomio vrat.

To je vrlo tuћno.

Bog ћeli da ga saиuva ћivog.

Ali vi znate da on ne ћeli viљe da ћivi.

Ali, on meni nikada niљta ne govori, on mi nikad ne govori...

Vidite, svi жemo iжi u Raj, jer ceo naљ ћivot ћivimo u Paklu.

Slikao sam ga, da bi suci ili politiиari ili bilo ko, mogli odluиiti,

bolje razumeti...

Oиito oni ne razumeu psihiиku bol osobe, moћda жe ovako shvatiti da ovo nije ћivot.

Zaљto se tako smejeљ, Ramone?

Kad ne moћete pobeжi i stalno zavisite od drugih,

nauиite da plaиete dok se smejete.

Dobro jutro.

Da li Ramon Sampedro ћivi ovde? - Da, ko ћeli da zna?

Vozila sam se i pomislila da bih mogla da ga posetim.

Иujem da ga puno ljudi poseжuje.

U redu.

Samo kratko.

Zovem se Rosa.

Priрi bliћe.

Odakle si?

Iz Boira. Doљla sam biciklom.

O Boћe, oseжam se kao prava budala.

Zaљto? - Pa, zato љto ne znam љta da kaћem. Ne poznajem te.

Ne brini o tome. Ne mogu raditi niљta drugo. Molim te, sedi.

Zaљto si doљla?

Ne olakљavaљ mi. Љta radiљ?

Radim u fabrici konzervi.

A takoрe sam voditelj na Radiu Boiro, sredom i petkom.

Dakle, moћda sam te иuo nekad - Da?

Ali to je samo amaterski... - Ne, stvarno si dobra - Da, oиigledno, eh?

Razgovor mora da krene, posle toga niko me ne moћe zaustaviti.

- Imam 2 sinиiжa - Tvoj suprug?

Ne, pa, imala sam ga ali smo se rastali. - Ne smeta ti da budeљ sama?

Da vidimo. Imam deиka, oca mog mlaрeg sina...

Ali on me je napustio... i prekinuli smo. Sad sam sama, ali sretna.

Pitao sam u sluиaju da imam ikakve љanse...

Zaљto se smejeљ?

Oprosti...

U redu je, љalio sam se.

Osim toga, ne mislim da bih ћeleo da se brinem o dvoje dece, dosta mi je moj neжak.

Videla sam te na TV pre nekoliko dana.

Vidiљ, sad se pribliћavamo...

Pribliћavamo иemu?

Razlogu zaљto si doљla.

Иula sam љta si rekao i onda sam videla tvoje oиi, stvarno su lepe.

Hvala.

I pomislila sam, ove oиi su pune ћivota! Zaљto bi neko sa takvim oиima ћeleo da umre?

Vidi, svi povremeno imamo probleme i ne moramo beћati od njih, znaљ?

Ne, ne beћim od svojih problema... - Da, naravno da beћiљ. Zato sam htela da doрem.

Zbog иega?

Da ti dam razlog za ћivot.

- Da ti kaћem da je ћivot... - Koji ћivot?

Vredan je toga...

Da vidimo, da li si doљla da me vidiљ ili da me uveravaљ?

Ne, doљla sam jer sam ћelela biti tvoj prijatelj, Ramone.

Ako ћeliљ da mi budeљ prijatelj, Rosa, trebalo bi da poљtujeљ moju ћelju.

Kako moћeљ biti tako zatvoren?

Ne osuрuj me. Ne osuрuj me, Rosa. Ne u mojoj kuжi.