Goodbye, 20th Century (Збогум на дваесеттиот век!)

I rasrdi se Bog i reče: Istrebiču sva srca zla,

i čoveka, i životinje, i zveri, i ptice nebeske,

jer se kajem što sam ih stvorio.

Prva knjiga Mojsijeva

Zona zabranjena za strane državljane

MAKEDONIJA, BALKAN,

... PREŽIVELE SU SAMO ŽIVOTINJE!

Film DARKA & ALEKSANDRA

GOODBYE 20. VEK

U glavnim ulogama:

Toplo je. -Veoma.

Zar prošle godine ovde nije stajalo jedno drvo?

Šta smo se mi dogovorili kada se radi o drveću?

Misliš da si samo ti zainteresovan za drveće?

I ja volim drveče, ali ga nema! - Dobro.

Ako ga nema, onda ga nema!

Strašću pretvorenoj u vatru, palim sveti...

Burdelj!

Ceo svet stoji zbunjen preda mnom, k'o gola kurva.

A u meni nagon Boga, nagon samoubice.

U meni kaurin, u meni nož!

Moje seme stvara planete.

Eto, takav sam. Blagosloven od večnosti.

Ostavljam vas u prašini i zaboravu.

Topao dan za umiranje. Ali...

Krv za krv!

Kuku sinko, mili sinko, Što da umreš tako mlad.

Kao sveća si se ugasio, kao ptić si odleteo...

Doji!

Ti si proklet čovek, Kuzmane. Tebe ni zemlja ne prima!

Ako nas sretneš, beži od nas.

Ako se vratiš, nanečemo ti zlo. Zapaličemo ti kuču i

pobičemo sve tvoje. Ako hočeš da odeš kod nje -

možeš, ali samo kao mrtav čovek!

Od nas toliko, a ti se sada snalazi kako znaš.

Što me tako gledaš? - Ne gledam te.

Znači, ja lažem!? Dobro.

Hoćeš li da te obrijem? Džabe!

Dačeš mi jednu banku i celog ću da te obrijem.

Daću ti.

Ako mi daš dve banke, obrijaću te i potšišati.

Jel' važi?

A da te uopšte ne brijem? Da ja tebi dam dve banke

i da ti proričem? - A da te ja zveknem?

Da me zvekneš i da te kurac ne zaboli zbog toga?

Opasni ste!

Znači, zaista ste opasni!

Svi hoćete da se brijete a niko neće da zna šta ga čeka!

Dobro, bre, kakav ste vi to narod?

Meni nešto nije jasno. Zar vas ne interesuje

šta če biti sa vama. Da li će biti rata?

Da li će biti zemljotres? Ko će doći na vlast?

Kada čete umreti? Koliko čete dece imati?

Znaš li ti koliko ja toga imam da vam kažem?

Mnogo toga imam da vam kažem a niko ništa neče

da me pita. Ajde pitaj me ti nešto! Ajde, slobodno!

Pitaj, bre, jebem mu mater!

Kako se zvala moja majka? - Nadežda.

Nema veze! - Pa naravno da nema veze.

Ja sam prorok. Ne pričam o onome što se desilo

nego o tome šta će biti. Evo, na primer, ti.

Ne možeš da umreš, jel' tako? E, pa, ne možeš! Ti misliš

da je to tek tako, da možeš da umreš kad ti se prohte?!

Da li si ti, bre, pitao nekoga? Jesi li pitao nekoga?

Evo, na primer, mene?

Ko si, bre, ti? - Šta, ko sam ja! Rekao sam ti

ko sam ja. Ja sam prorok, maskiran u berberina.

Ali, da mi vidimo ko si ti!

Ti si Kuzman, jel' tako?

čovek koji ne može da umre.

Tebe ni zemlja ne prima.

Da li ti je sada jasno?

Nije to zbog mene. - Ne, nego je zbog mene!

I, što si, bre, toliko zapeo da umreš? - Nisam zapeo.

U stvari, ja sam već umro.

Mene su streljali. -Streljali? Ko te je streljao?

Prvo ti. Šta če sutra da mi se desi?

Sutra? Sutra ćeš se naoružati i krenuti na put.

Ko te je streljao? - Moji. - Zašto su te streljali?

A zašto ja treba da se naoružam?

Zato što treba da se boriš! Zašto su te streljali?

Misle da sam ja kriv za smrt naše dece.

Sa kim treba da se borim? - Kasnije ču ti to reći.

Završi šta se desilo sa decom. - Ništa naročito.

U poslednja 3 meseca umrla su sva deca a sveštenik

je rekao da sam ja kriv. - A šta ti misliš?

Dali su umrla zbog tebe? - Imao sam mnogo lepih žena.

Nije mi se više dizao na njih. - Pa...

Sveštenik mi je rekao da treba da odem u crkvu i

da se molim. Ja sam otišao i molio se. Dok sam se molio

ugledao sam fresku na kojoj je bila svetica.

I? - Sa kim treba da se borim? - Sa jednim koji

s v i ra na pu šci. Jeda in sa koso m. ?

Ko je čovek koji svira na pušci? - Jedan sa zelenom

kosom. I, šta se desilo kada si ugledao sveticu?

Dopala mi se! - Dopala ti se!? - Kaži, ko je taj čovek?

Samo če ti se reći. Dopala ti se. A zatim?

Zatim mi se digao! - Digao ti se!? - Da, digao mi se!

Dobro, bre, digao ti se, to si več rekao! A zatim?

Tada sam se skinuo go.

Jebo je! Znao sam! Jebo je!

Kako ti je, bre, to palo na pamet?! Pa ti si blesav!

Nije mi palo na pamet nego mi se digao!

Zbog pogleda.

Nije skidala pogled s mene.

Pomislio sam da me voli. Da me voli strasno.

Kao žena. Tada sam pomislio da je prirodno da se skinem

pred nekim ko me gleda strasno. Zato sam se skinuo.

Posle nekoliko dana deca počeše da umiru.

Sveštenik je rekao da su na fresci ostale suze.

Rekao je da je svetica počela da se sveti zbog nečega.

Priznao sam.

Bilo mi je žao dece. Zato su me streljali. Moji.

Kada bi umro, da li bi neko zaplakao za tobom?

Ima.

Jedna žena. - Jedna žena?

Pazi ovako, čovek koji svira na pušci je čuvar staklenog

grada. U podrumima grada, na zidovima, ispisane su

sve ljudske sudbine. Tamo ćeš nači i svoju. Pročitaćeš

je i saznati šta treba da uradiš da bi mogao da umreš.

Umalo da zaboravim. Da bi ušao tamo, moraš da ubiješ

čoveka sa zelenom kosom.

Nečeš da mi kažeš šta piše na zidu? - Da sam znao

šta piše, zar bih te slao čak tamo!

E, kakav bi vi narod bili!

Ej, malo sam te lagao. Budućnost je zajebana.

Podjednako je nepredvidljiva kao i prošlost.

Kao tvoja majka Ikonija.

Građani! U pravu je bio Veliki imperator Aleksandar

Vildenbrant kada je po gradovima sagradio geta

za decu i njihove majke, odakle im je bilo dozvoljeno

da izlaze. Tamo su smeštane i trudne žene, da ne bi

svojim odvratnim izgledom uznemiravale građane.

Znao je on da su deca, na kraju krajeva, surovi

starci. Ljubav prema deci, građani, je kao ljubav prema

izmetu. Veliki Imperator Aleksandar Vildenbrant

je žestoko povraćao svaki put kada bi video neko dete.

Miris dece je najodvratniji miris, građani!

Kada si tužan i usamljen, i kada nemaš prijatelja,

nemoj da zaboraviš da smrt nije kraj!

Kada su iznad tebe kameni oblaci i kada...

i kada umesto sunca kiša pada,

nemoj da zaboraviš da smrt nije kraj.