7 Prisoners (7 Prisioneiros)

Ја ћу, мама. -Могу ја.

Седи.

Хајде, седи.

Рекла сам ти да се не мучиш толико. Увек те боли.

Морам да радим.

Додај ми кесу.

Изволи. Мислим да ће да ти се свиди.

Види.

Нова мајица за путовање.

Не мораш да бацаш паре за ово.

Бацам паре?

Хоћеш да путујеш у крпама? Не!

Кошта као храна за месец дана. -Изгледаћеш предивно.

Пробај.

Зар није лепа?

Јесте. -Стварно је лепа.

Јесте.

Види, има још.

Мајко...

Зар не?

Да читаш током пута.

Ти си изабрала?

Јесам. -Шта пише овде?

„Летење“... Немој!

Дај, склонићу.

Хвала, мама.

Хоћемо да једемо? -Да.

Помоли се.

Хвала ти, Боже, на храни коју данас једемо.

Нека Матеус има безбедан пут.

Заштити га и упути на праву пут.

Слава Господу.

Амин. -Амин.

Хеј! Отерајте мачку! -Пис!

Пустите је. Дођи!

Жели нашу храну. -Да.

Не, ти прва.

Седи. -Једи први, сине. Напорно си радио.

Боже. Јешћу, али...

Једи још. Ево.

Доста. -Не, још мало.

Нисам гладна.

Побегле су.

Беже од тебе.

Здраво!

Здраво, Матеусе. -Жилсоне.

Спреман? -Спреман сам.

Сјајно!

Упознај моју мајку и сестре.

Гђо Ана, драго ми је.

Матеус вас пуно хвали. -Добар дан.

Доћи ћу једном на кафу.

Добро. -Видећете промене.

Даће Бог да твоја мајка више никада не пипне мотику.

Ово је за вас, госпођо Ана.

Спремају се велике промене.

Ово је само почетак.

Инсистирам, госпођо Ана.

Бићете поносни на вашег сина.

Идемо, Матеусе. Каснимо. -Идемо.

Сао Пауло не чека никога!

Шта има? -Здраво, Матеусе.

Здраво.

Како је Јулија? Сигурно јој већ недостајеш.

Већ ми шаље поруке.

Али нећу дуго да останем.

Довољно да зарадим да овде изградим кућу.

Ти си луд. Допушташ да те жена спутава.

Ја се никад не бих вратио.

Породица ми је све. Овде су. Мој новац је њихов.

Не можеш да пропустиш прилику да одеш одавде.

Да би зарадио, обогатио се. -Да.

Сваке недеље идем у берберницу.

Лепо. -Имам лепу колоњску...

Ако сам ружан, ако се не средим, ко ће ме хтети?

Држите се, момци. Стижемо за пет сати у Сао Паоло.

Самјуеле.

Добро дошли у велики град, момци.

Буђење!

Нисам никада видео оволико аутомобила.

Сао Пауло је баш страва, зар не?

Гледај!

Погледај. Нема му краја.

Поздрав, г. Лука!

Како сте?

Не могу да се жалим.

Довео сам момке. Једва чекају да почну.

Како сте прошли у путу?

То је Самујел.

Езекијел.

Исак и Матеус. -Драго ми је.

Одакле сте? -Из катандувске области.

Радили сте на пољима?

Радимо помало све. -Нису забушанти.

Лепо.

Да ли је то све, г. Лука?

Да, Жилсоне. Хвала.

Морам да идем. Будите добри, момци. -Хвала.

Ћао, Жилсоне. -Хајде.

Ово је сала за ручак.

Радионица је ту.

Ово све је отпад.

Ставите ствари на кревете.

Требају ми ваша документа. Да ли сте понели личне карте?

Зашто, г. Лука?

За папирологију.

Ево, г. Лука.

Хвала. -Ево, г. Лука.

Г. Лука, а наши уговори?

Завршићемо то ове недеље.

Уз дужно поштовање, дошли смо овде на поштен рад и прави уговор.

Рећи ћу кадровској.

Сутра имамо седам достава.

Почињемо у пет.

Шта је са вечером?

Жилсон је рекао да су сви оброци плаћени.

На углу је бар.

Ево, четири долара.

Почињемо сутра, рано. -У реду.

У зору.

Погледајте ове зграде!

Купићу стан овде.

Онај је мој. Купио сам га.

Високо је, одатле видим мале људе доле.

Мени се свиђа онај.

Да. -Леп је.

Да ли сте одлучили шта ћете да наручите?

Не још. -Хвала.

Позовите ме кад одлучите.

Желим бифтек.

То је овај.

Нема прилога? -Овде пише.

Ту, видиш?

Може бифтек. Да наручимо два и да поделимо?

Не желим да читам, желим да једем. Исусе!

Госпођо, два бифтека.

Два бифтека за четири особе.

Да ли сте видели да наша школа прима нове ученике?

Можда кад се вратим. -Да ли си ти завршио школу?

Завршио сам осми разред. -Опа! Не можеш да нађеш бољи посао?

Била су само поља.

Упознали смо се тамо. -Пуно смо радили.

Јесмо ли?

Посао од три сата смо радили шест јер је само тртљао.

Ја сам тртљао?

Да. -Ти си стално причаш.

Какав вам је душек, принцезе?

Бољи него код куће. -Никад нисам спавао у кревету.

Где си спавао? -У лежаљци.

Мрзим лежаљке. -Ни ја их баш не волим.

Кревети су бољи.

Живиш са родитељима? -С баком.

И г. Режиналдом. Радим за њега.

Одакле си? -Из далека.

Колико имаш година?

Не знаш?

Какав си ти лик.

О чему је часопис?

О ваздухопловству. -Сигурно је добро кад знаш да читаш.

Планираш да идеш на факултет?

Факултет...

Што? Треба да умрем на овом отпаду?

Није факултет за нас. -Глупости.

Стигло нам је 550 кг бакарне жице.

Морате да је огулите.

Гледајте.

Чврсто држите...

Гледајте.

Скинете гумену изолацију.

Видите? Чист бакар.

Вреди много новца.

Бакар иде овде, гума тамо.

Неруђајући челик.

Држи.

Узмете магнет.

Не држи? Вреди више.

Ставите ту.

Је л' тешко?

Не. -Идемо да радимо?

Идемо! -Поделите задатке и на посао.

Брзо. Стиже први камион.

Истоварите камион!

Хајде момци.

Нема рада, нема новца.

Здраво, мама.

Здраво, Матеусе. Је л' си добро прошао у путу?

Јесам, хвала Богу.

И? Како ти се свиђа?

Ово је велики отпад, мама. Има пуно посла.

Мислила сам на град.

Нисмо још изашли.

Следеће недеље.

Сигурно си уморан, сине. Недостајеш ми и...

ВАШИ МИНУТИ СУ ИСТЕКЛИ ПРИТИСНИТЕ 1 ЗА ДОПЛАТУ

Свако на једну гомилу отпада.

Раставите ауто.

Радили смо целе недеље без плате.

Ако њему плате, мора и нама. -Радије бих био кући.

Нећу да радим бесплатно.

Ако одрадимо свој посао, платиће нам.