Julie & Julia

Ponavljaj za mnom

Francuska 1949..

DЋULI I DЋULIJA...

Bazirano Po Istinitoj Prici...

Prijatno! -Prijatno!

Puter...

O Boћe... moraљ ovo da probaљ.

Evo...

Ja... znam... znam...

O Pole, koliki grad!

Usporice... -Ne1

Evo nas. -Ne mogu da verujem!

Ћivecemo ovde! Pole...

Dobar dan, gрo. - Dobar dan.

Zovem se Dћulija cajld. -Drago mi je.

KUVARI

Da nije neka greљka? Zar nismo trebali da idemo u Bruklin? -Svidece ti se Kvins

Kamion za selidbe je stigao!

O ne! -Jesi li dobro? - Sve je palo!

Љta mi ovde radimo? -Ponavljaj za mnom: 100 kvadratnih metara.

"100 kvadratnih metara... "

I blizu je tvoje kancelarije. -I to, ali i ne moramo da se preselimo

moћemo da se spakujemo i da ћivimo na ulici. -U pravu si..

Kakva je to buka, Erik? -Kakva buka? - Hoce li ovako biti svake noci?

MOћda.

Dћul? -Ovo je Versaj!

Drago mi je da ti se sviрa.

Dobro jutro, osiguravajuca kompanija.

Osiguravajuca kompanija, ovde Dћuli Pauel.

Moj sin je poginuo u drugoj kuli...

Ћao mi je... tako mi je ћao.

Da li ste vi osoba s kojom mogu da pricam u vezi memorijalne sluћbe

u jutroљnjem Tajmsu? -Da, moћete sa mnom popricati.

Jeste li vi neka velika riba tamo? - Ne. -E pa hocu nekog takvog

Ne sviрa mi se plan. -Ni meni.

Vi ste bezosecajne birokrate! -Nisam ja takva, ja radim u 3 kvadrata

i najbolje љto mogu. -Љesti put zovem i niko mi nije rekao da popunim

obrazac za osiguranje. - Da, treba da ga popunite.

Ali ako vi ne ћelite, mogu ga ja ispuniti za vas, vi doрite da poptiљete.

Radite u kancelariji od 3 kvadratna metra? -Da.

Uћasno se osecam zbog vas... -Nemate vi pojma... -MOlim vas, ne vicite.

Molim vas prekinite da vicete na mene, ja sam vam prijatelj.

Doktor mu je rekao da ima pleksiglas u plucima, i onda...

Ima svaљta u plucima i zdravstveno mu ne da lek koji bi mu pomogao.

Pa љt njih ne zove? -Javlja im se telefonska sekretarica.

Zovi Andreu Gomez, radi kod gradonacelnika. -Hvala, hvala...

Plta sa cokoladnim kremom...

Znaљ љta volim kod kuvanja? -Љta? - Kad ti niљta ne poрe za rukom tog dana,

doрeљ kuci i znaљ da ako dodaљ ћumanca u cokoladu, љecer i mleko

zgusnuce se.

To je takva uteha. -Loљ dan? - Ahm. -Kad ce pita biti gotova?

Uskoro, ali krem mora da odstoji. - Ovo je remek delo.

Imam ritualni rucak sutra sa druљtvom uz garden salatu, uћas blagi.

IZvinite љto kasnim. -Zdravo!

Љta cete, dame? -Garden salatu.

I meni, bez rotkvice. -I meni ali bez slanine. -Meni isto, ali bez jaja.

Sluљaљ li mene, Trejsi? Idi do 185, 1-8-5.

I pozovi me odmah kad se jave. Moja asistentkinja, pojma nema. -Znam...

juce sam rekla Alison da mi kupi crne najlonke, vratila se, a da ih nije kupila.

Pitala sam je: Jesi li probala na nekom drugom mestu?", Blumngdejls

Љto tamo nije probala? Kad bih mogla sama sebi da budem asistent. -Pa moћeљ.

Otpusti je i nemoj zaposliti drugu. - Nisam tako mislila, Dћuli, izvinite.

Lepo je. -Trejsi, reci im, 190

1-9-0. -190? Љta si to naumila?

190 miliona $ graрevinskog materijala za gradnju u centru. -Sjajno.

Kakvog materijala? -Za nove zgrade, stare cemo sruљiti.

Za novogradnju! -Ћiveli.

A sad zdravica za mene, od juce sam stariji menadћer za odnose sa javnoљcu

Љto znaci da sam dobila poviљicu, i mogu pozajmiti pola miliona $

sa kamatom od 2 % ako to ћelim. - Sjajno...

Kako tvoj posao, Dћuli? -Mogu da zamislim sve te tuћne price...

bolno. -Ali ne na loљ nacin! - Izvinite, o Boћe...

Izvinite, halo? -Halo? - Hej, Dћuls?

Moram da uradim s tobom intervju. - Naravno, Anabel, bila bi mi cast.

Zovi Dћuli za intervju...

Ne.

O cemu se radi? -O naљoj generaciji.

Kad Ijudi pune tridesetu. O Boћe, kako sam zazuzeta.

Ne znam kad bih mogla da te ubacim... - Da te podsetim,

ne trebaљ ti meni, nego ja tebi. - Da, moћe li za vreme dorucka?

"Portret izgubljene generacije" od Anabel Smit

Koji sam ja idiot, verovala sam joj, rekla je da je o naљoj generaciji!

Љta si ocekivala?

Ona je oduvek laћov. -"Dћuli Pauel, nekada editor knjiћevnog casopisa,

"nekada je bila br. 1"

"pokuљava da napiљe roman vec 8 godina i radi u kancelariji od 3 m!"

"Kao osrednji birokrata, pokuљava da ublaћi posledice 11.septembra. " -Boћe!

Zapamtila si to? Kako jadno. -Toliko je izostavila... -Slika ti je dobra.

Izgledam debelo. -Samo ti je lice debelo.

Znaљ љta sada Anabel radi? Piљe blog! -O cemu?

Kako to misliљ? Blog o Anabel, o svakoj misli koja joj padne na pamet

gluposti... -Ja mogu da piљem blog! I ja imam misli!

Ti si pisac, љto ne mogu reci za Anabel. - Da je bar tacno. -Napisala si roman.

Pola romana i niko nije hteo da ga objavi! Nisi pisac dok te ne objave!

Zato je blog sjajan. Ne mora niko da te objavi...

napiљeљ љta imaљ i stisneљ "enter". - O cemu bih ja blogovala?

Kad si tako pametan, ti mi reci! - Piљi o tome koliko voliљ Kvins.

To bi bio kratak blog.

Piљi o svom poslu. -Ako bi to citao neko sa posla, bilo bi svacega.

Ovo je baљ dobro. -Cela ideja bloga je da piљeљ o onom љto radiљ preko dana,

na primer, o kuvanju. To mene spaљava.

Onda napiљi blog o kuvanju. -Nisam pravi kuvar, kao Dћulija cajld

Emilio Bertoli. -Ni ona nije to postala roрenjem.

Kad bi ћelela da naucim stvarno da kuvam, kuvala bih po njenom kuvaru.

O tome bih mogla da piљem, imam kopiju, ukrala sam je od majke.

Kad sam imala 8 g., љef moga oca je trebao da doрe na veceru,

a to je bila velika stvar,

i mama je pravila "Buf Borginjon", i to ne obican, vec po Dћulijinom receptu.

Kao da je Dћulija bila tu, u sobi, kao neka velika, dobra vila.

I sve ce biti u redu. -"Pokuљacu ovo sada da okrenem... "

"Љto je poprilicno pipavo. "

Sve je promenila, pre nje, sve je bilo smrznuta hrana i konzerve.

"Kada neљto okrecete, morate imati

hrabrosti i ubeрenje... "

"Oh, ovo nije dobro proљlo, okrenula sam ga ali nisam imala hrabrosti.. "

"Koje mi je trebalo. Ali ga uvek moћete ponovo sastaviti... "

"Sami ste u kuhinji, ko bi ovo inace i video?"

Ћena nosi bisere u kuhinji! - "Morate ovo veћbati, kao klavir... "

"Ja sam Dћulija cajld. Prijatno!"

Prijatno. -Prijatno!

Dћulija cajld je ko-autor knjige "Ovladati umetnoљcu francuskog kuvanja"

"za americke kuvarice bez sluћavki", e ta sam.

Imam problem, nikad nisam pojela jaje. - A ja imam gastrisits, jaka stvar.

Znaci, kuvacu po receptima iz kuvara Dћulije cajld

i pisacu blog o tome. Ali trebace mi rok. -Zaљto? -Jer ce biti kao i uvek.

Nikad niљta ne zavrљim. -Ma daj! - Istina je, znaљ zaљto je tako?

Imam poremecaj ponaљanja. -Ti? - Da. Zaot sam tako loљa domacica.

Ma je li? -Rok ce mi odgovarati. - Pa dobro, radi na rok.

Vec vidim novi "Vodic kroz autostopersku galaksiju". -Ozbiljna sam!

U redu, godina ili tako... -Godina? Ova knjiga teћi barem kilo!

Imam posao, nekad ne doрem do 8 uvece, ovo je ludo...

Je li ludo? -Da, da. -Hoceљ ovakav blog? -Da.

Onda je tako.

"Samo za americke kuvarice bez sluћavki"- Neka bude tako.

Kako ti se cini? - Sviрa mi se.

Pocinjeљ sa blogovanjem.

Dћuli/Dћulija projekat, knjiga "Ovladati veљtinom francuskog kuvanja", I izdanje

1961-e g., od Simon Bat,

Luize Berton i naravno, Dћulije cajld. Ћene koja je naucila Ameriku

da kuva a i da jede.

40 godina je proљlo i niko nije bolji od nje. Izazov: 365 dana

i 520 racepata za napraviti. Takmicar: Dћuli Pauel.

Drћavni sluћbenik danju, nocu kuvarica- odmetnik, rizikuje brak

posao i dobrobit macke, prijavljuje se za otkaceni zadatak.

Dokle ce stici? Niko ne zna.

365 dana, 524 recepata.

"Dragi carlse, lepo smo se smestili Dћuliji se ovde mnogo sviрa...

"Ћeli da ostane zauvek, znaљ kako Francuzi umeju da budu nadrndani...

Tako divno. -Znam.

"Dћulija kod svih izvuce ono najbolje pa misli da su najbolji narod na svetu..

Osecam da jesam Francuskinja!

Mora biti tako! -Pa...

moћda i jesi!

"Ћeli ovde da ostane zauvek, priznajem da ni meni ne bi smetalo...

Pole, cestitam, odlicna izloћba. - Hvala ti, Dћek.

Ovo je moja supruga Dћulija. -Bila je tako lepa izloћba. -Hvala ti.

Nema na cemu. -Francuski graљak.

Jedimo francusku hranu, svi bi to trebali da jedu!

Volim te toliko da cu te pustiti da uzmeљ prvi zalogaj. -Odlicno je!

A љta ja da radim? -Oko cega?

Ne ћelim opet da radim za drћavu, zar ne bih trebala neљto da radim?

Ћene ovde niљta ne rade, to nisam ja...

Primetila sam na oglasnoj tabli ambasade, daju casove pravljenja љeљira

Voliљ љeљire? -Da, da...

Љta bi stvarno ћelela da radiљ? - Da jedem.

Pitao si! -Znam, tako im je dobra hrana.

Gojim se. -Ne, ne. -Ma rastem pred tobom.

Moћda bih trebala da uzmem casove bridћa. -Voliљ bridћ? -Da, ideja je fina

4 poena za keca, 3 za kralja, 2 za damu, jedan za ћandara...

i uvek drћite karte uz sebe!

Imate li francuske kuvare na engleskom? -Bojim se da ne.

O Boћe... Ћelim da nabavim

Traћim... Znate nema francuskih kuvara na engleskom jeziku

Imam "Radost kuvanja", odlicna je ali nije francuska

Zamolila sam moju prijateljicu Ejvis... - Madam, na francuskom...

Dobro... mislila sam da sam pricala na francuskom!

Ne. -Љteta!

Љta je ovo?

Moji memoari. -O gle!

Pole... fantasticno je ali je na francuskom!

Doрi ovamo, dragi. Ucim stvarno.

Za mene. -Srecan roрendan!

Љta li ovo znaci? -Љta?

"Okupajte... kada?"

"Okupajte"... butine? -Ne, kupajte butine... -Ali pogledaj.

Znam da je ovo puter.

Okupajte butine u puteru i onda napunite...

kokoљku, dok ne bude...

vuiљe mogla da primi.

Ne kaћe to! -Pogledacemo u recnik

Doрi ovamo. -Љto ne bih iљla na casove kuvanja?

Zaљto da ne? -Ozbiljna sam. - I ja sam.

Љta bih da se nisi zaljubio u mene? - Ali jesam.

"Juce je bio cetvrtak, 13. avgust 2002. Dan prvi.

Joљ 364 dana.

Kuvacu articoke sa holandez sosom, љto je ustvari umucen puter sa ћumancima

i onda postaje savrљenstvo. Ima li neљto bolje od putera?

Razmislite. Svaki put kad probate neљto predivno

i zapitate se љta je to, odgovor je uvek: puter. -Predivno je.

Dobro sam ga umutila. "Dana kada meteor krene prema Zemlji...