Harka

Ali mi je rekao za mesto

blizu kraja u kojem smo odrasli.

Duboko u pustinji,

jezero se pojavilo niotkuda. Preko noći.

Bistra voda je počela da izvire iz stene i peska.

Bilo je savršeno.

Jednog jutra su ga pronašla dva stara farmera.

Ljudi bi izdaleka dolazili da plivaju u njemu, da ga vide.

Niko nije znao kako je dospelo tamo.

Niko nije ni pitao.

Bilo je to čudo.

Ljudi u mom kraju veruju u čaroliju i takve stvari.

Nekoliko meseci kasnije, neko je saznao istinu.

Bila je to vrtača puna otpadne vode

iz obližnjeg rudnika fosforita.

Ali niko nije mario.

I dalje su dolazili odasvud u velikim brojevima.

Potom je voda počela da se menja.

Valjda je to bio otrov.

Voda je pocrnela.

I samo tako, plivanje je prestalo.

HARKA

Ali!

Moram nešto da ti pokažem.

Izađi!

Šta je? -Izađi samo!

Šta je to?

Prodaću ga, imam kupca.

To je samo bokal.

Drevna rimska posuda! Mnogo vredi.

Daj da vidim. -Polako!

Pogledaj gravuru.

Nije kao jeftino sranje s pijace.

Odakle ti? -Od strica. Daje mi pola.

I daću tebi deo jer si mi drugar.

Šta kažeš? Jesi li za?

Idem da radim.

Treba mi to danas poslepodne!

Požurite, dođavola!

Hajde, bićete sve dobro.

Treba mi još dva.

Plati mi do kraja dana, važi?

Idi drugim putem. Pozvaću te.

Imaš pljugu?

I upaljač?

Hej, šefe!

Ne možeš da pušiš ispred zgrade guvernera.

Pa je li zapaljena?

Kako je tamo?

Hladno. -Daj!

Ja se ovde preznojavam.

Imaš li devojku? -Naravno, jebote. Tinu.

Tina nije nemačko ime.

Mnoge Nemice se zovu Tina.

Hej, daj mi pivo. Ovo je toplo.

Ovde je usluga grozna.

Matori, to je Nemačka. Za dve godine sam imao sve.

Lovu, kučke, kuću, auto...

Ovde nema zarade.

Koliko zarađuješ u Nemačkoj?

Mogao bih tebe da kupim! Sve bih mogao da častim pićem.

Koji kurac onda čekaš? -Ne plaćam piće jadnicima.

Kako to misliš?

Provali sam.

Mamu ti jebem, ubiću te!

Marš napolje!

Nemoj više da mi dolaziš! -Ko ih je pustio?

Alisa?

Otvori vrata.

Nemam ključ.

Zašto krvariš?

Otkud ti ovde?

Otkud ti ovde?

Reč je o tati...

Zbog izuzetno visoke stope nezaposlenosti,

širom zemlje se nastavljaju protesti.

Ilegalna migracija takođe beleži stabilan rast

u poslednjim godinama.

Mnogi Tunišani kupuju odlazak u Evropu

na crnom tržištu.

Ove godine je poginulo već 450 Tunišana

prilikom prelaska Sredozemnog mora.

Moje saučešće.

Alisa mi je rekla.

Bio je dugo bolestan.

Šta mu je bilo? -Rak.

Drago mi je što si došao.

Hajde kući sa mnom.

Nedostaješ devojkama.

I?

Videću.

Vozio sam se s Ridhom.

Mačka je prelazila put.

Pošto je đavolski jurio,

gotovo je spljeskao mačku.

Macu, koja je bežala od vrućine!

Ubio ju je i nije ni okom trepnuo.

Pitao sam ga: "Ridha, koji kurac?"

A on: "Pokušao sam da je izbegnem, ali nisam uspeo."

"Ubij čoveka, a ne jadnu mačku!"

Jesi li dobro?

Cele večeri ćutiš.

Otići ću iz države.

Ilegalno? -Da, ilegalno.

O čemu ti?

Misliš li da je lako? Dobićeš papire

i vratićeš se s autom i lovom, samo tako?

I dočekaće te muzika... -Odjebi, ne ostajem ovde.

Neću umreti ovde kao tata.

U redu, recimo da se iseliš. Šta ćeš da radiš?

Lutaćeš godinu-dve dok ne dobiješ papire.

I ljudi tamo su isto jadni.

Matori, Tunis je tvoja država.

Svi su kao ti.

Svi mrze da budu ovde.

Jednostavno živiš s tim.

Ali se iz naše kuće iselio pre tri godine.

Rekao mi je da zauvek odlazi.

Dozlogrdilo mu je tamo.

Rekao je da je ova zemlja puna lopova.

Da svako mari samo za sebe.

Da ljudi svaki dan uzimaju delić tebe.

Delić po delić.

I, ako bi ostao,

da bi naposletku nestao jer bi ga celoga kad-tad uzeli.

Štedeo je novac.

Hteo je da pređe more čamcem kako ne bi pregoreo ovde.

Zamišljala sam da se davi.

I da nikad nećemo čuti za to. Samo bi iščeznuo.

Onda bi zaista nestao.

Bože, porasla si!

Kako si? -Dobro, a ti?

Šta je sve ovo? -Tatine stvari.

Prodaću ih kada budem išla na posao.

Radiš? -Da.

Šta radiš?

Čistim kuće s koleginicom.

A škola? -Odustala sam.

Treba nam novac.

Švorc smo.

Gde ti je žena?

Kod porodice u Hamametu.

Porazgovarajmo napolju.

Šta je?

Imam posao.

Bravo. Šta radiš?

Perem sudove i konobarišem.

Gde?

U Hamametu. Na turističkoj destinaciji, kod plaže.

Ko će čuvati devojke?

Nemamo izbora.

Dosta nam je gladi! Dosta nam je siromaštva!

Dosta nam je tlačenja! Hajdemo svi!

Nema više straha! Vlast pripada narodu!

Nema više straha! Vlast pripada narodu!

Vi ste banda lopova! Posao je ljudsko pravo!

Vi ste banda lopova! Posao je ljudsko pravo!

Zaslužujemo poslove!

Skander.

Neću ostati ovde. Idućeg meseca napuštam državu.

Ne mogu da se brinem o njima.

Čim nešto zaradim, poslaću im.

Moram na autobus.

Ne podnosim miris cigareta.

U redu, idem napolje.

Jesi li nekad pomislio na to da prodaješ grickalice s gorivom?

Ne.

Ozbiljno, zamisli sebe kao benzinsku pumpu.

Tako bi mnogo više zaradio.

Moram nešto da pojedem.

Je li ovo tvoj auto? -Zašto pitaš?

Samo pitam.

Je li na prodaju?

Ne znam. Tatin je.

Želim da kupim auto.

Koliko košta? -Ne znam, kažem. Nije moj.

Imaš li dozvolu? -Zašto pitaš?

Samo pitam. Zašto se bojiš?

Šta radiš, mali?

Piše da je auto na prodaju. -Zašto razgovaraš s njom?

Šta želiš? -Da kupim auto.

Uđi.

Koliko košta?

Želiš da kupiš auto? -Da, želim.

Kupi magarca. Možeš da ga jašeš i da razgovaraš s njim.

Šta je tebi, seronjo? -Nabijem te!

Znam kakvi ste!

Propaliteti!

Divan si. -Dobićete vi svoje.

Vidimo se večeras.

Ali.

Zašto spavaš napolju?

Koliko je sati?

Idem na posao.

Zašto si spavao napolju?

Živiš li tamo gde sam te našla?

Da.

Ali to je gradilište! -Jeste.

Tvoje? -Ne, vlasnik živi u inostranstvu.

Šta učiš?