Sharp Objects

Oštri predmeti

Dobro došli u Wind Gap u Misuriju

-Mama neće primjetiti da nas nema? -Nadam se da neće.

N e s t a n a k

Halo?

Preaker. Dobro. Ćao.

-Jesam li u nevolji? -Uvijek. Ali to i sama znaš.

Kakav je Wind Gap?

Na dnu je Misurija.

-Skoro odmah do Tenesija. -Znam gdje je. Pitao sam kakav je.

Malen. Već godinama ima dvije hiljade stanovnika.

Bave se klanjem svinja pa imaš nasljedne bogataše i šljam.

-Koja si ti? -Šljam. Od nasljednih bogataša.

-Šta se prokleto događa? -U Wind Gapu?

-Tvoja mama je još tamo, zar ne? -Mama. Da.

I očuh. Imali su dijete. Imaju ga. Ne znam je.

-Čuješ se s njima? -Izbjegavam. -Onda čitaj telegrame.

Prošlog avgusta je tamo zadavljena jedna djevojčica.

-Nisam znala. -Onda ne znaš ni da je sada jedna nestala.

Možda ima materijala za serijal. Zato idi tamo i donesi mi članak.

-Odmah. -I ovdje ima ubistava, Curry. Zašto moram u Wind Gap?

Jer niko drugi ne piše o njima. Sjećaš se onoga u "Tribuneu"?

Tip je pisao o ubistvima u svom rodnom gradu.

Privuklo je pažnju jer je bilo lično. Kad je tebi stalo i ljudima je.

-Neću zato dobiti "Pulicera". -Nećeš jer nisi dovoljno dobra.

Ovo bi to moglo promjeniti. I šef sam ti.

Zato doviđenja.

Ako ne možeš, ne možeš, ali moglo bi biti dobro.

Izbacićeš neke stvari iz sebe, stati opet na noge.

-A i priča je dobra. -Da.

Mogla bi biti odlična ako je dobro odradiš.

-Ali bez pritiska? -Život je pritisak. Odrasti.

Bježi.

Hajde.

Idemo.

NESTALA NATALIE KEENE

To je bila Natalijina najdraža boja.

Njeni kažu da je bila crna, ali to je previše sumorno.

-Druga najdraža? -Curicama je to prvo ružičasta pa ljubičasta.

Moje cure su do 11. godine izgledale kao zrna grožđa.

Strašno je to. Cijeli grad pretražuje šumu.

-Šaf policije Vickery je to organizovao. Vi imate djece? -Ne.

Trenutno je to pravi blagoslov.

Ja svoje ne puštam ni do poštanskog sandučića. Ne možete ni zamisliti.

Moje kćerke spavaju s nama u krevetu. Moj muž to obično ne dopušta.

Sada niko ne spava kako treba, ali bar znamo da su na sigurnom.

Šef policije Vickery?

-Ne želim da to dođe u javnost pa.. -Shvatam.

Članak će više biti o tome kako to utiče na cijeli grad.

Ako vam je lakše, ja sam odavde. Živjela sam pored Bluebird Circlea.

-Kako se zovete? -Camille Preaker. Mama mi je Adora Crellin.

Udala se prije nekih 30 godina za Alana.

Crellina. Da. Dobro. Ti si..

-Odselila si se. -Jesam.

-Znači, Amma ti je polusestra. -Jeste.

Ovdje je fakat vruće, zar ne?

-Moja djeca su mi to dala. -Izvinite. -Nema veze. Protiv stresa.

Zbog ovog slučaja?

Sazna li se za ovo u St. Louisu, postaćemo poznati samo po tome.

-Već smo poznati kao ubice svinja. -To može dovesti do novih saznanja.

Imam pravo biti ovdje.

Pustiću vas da radite svoj posao ako vi pustite mene da radim svoj.

Dobro.

Nemam komentara.

O Natalie Keene. Dobro. A o drugoj djevojci? Ann Nash.

Mogu pitati mještane, ali i vi možete uticati na sadržaj članka.

Ann je zadavljena štrikom za veš i bačena u Falls Creek.

-Našli su je lovci. -Vickery je samo to rekao? Nema tragova?

Mislim da nema. Nije se ponašao

kao da nešto krije, već više kao da je ljut što ne krije.

-Teorija? -Curry, pa tek sam došla.

Daj mi lokalne priče. Želim činjenice i malo boje.

-Napisaću ti dugu. -Znaš na šta mislim.

-Ako misliš da ovaj grad ima šarma.. -Onda daj i lokalnu sumornost.

Krećem u potragu. Nadamo se da ćemo naći mrtvu djevojčicu.

Nađi je.

-Tražite grupu za potragu? -Da. -Tamo je. -Hvala.

Vi ste ona novinarka iz St. Louisa?

To je bilo brzo. Dobro vam ide tračanje.

Jer je ovaj grad do daske mrtav.

Mrtav. To je grozno.

Bolje krenite ako ih mislite stići.

Hvala.

Vidjeli ste nešto?

Nisam.

-Vi učestvujete u potrazi? -Na neki način. Detektiv Willis.

-Niste odavde, zar ne? -Nisam. A vi? -Nekada sam bila.

Sada živim u St. Louisu. Radim za "Chronicle".

Novinarka. Fino.

-Camille Preaker! -Jackie O'Neill. Detektive.

Vidim da si upoznala našeg novog detektiva.

Odvela bih ga kući i premazala čokoladom kao da je kolač.

-Samac je, samo da znaš. -Polako.

Dođi. Vidi ti nju. Tvoja mama nije rekla da si u gradu.

Ali trenutno ne priča sa mnom. Opet sam je razočarala.

Valjda sam zaboravila poslati čestitku. Znaš kako to ide.

-Poslije ovoga ću otići njoj. -Biće presretna.

Baš si zgodna.

-Jesi li ti dobro? -Ma znaš. Koliko mogu biti.

Ovdje je prilično sumorno. Ja sam zadužena za osvježenje.

To je najmanje što mogu.

Jesi li za malo ledenog čaja? Imam i malo žešći čaj.

-Treba malo žestice da se suoči s ovim. -Ne, hvala. Radim.

-Još radiš za one novine? -Zato sam došla. Pišem članak.

Da. Te djevojke..

Vidim tebe u tim godinama. To je baš tužno.

Toliko toga je pošlo po zlu. Ništa to ne shvatam.

-Mogu li te citirati? -Valjda. Ako će to ikoga zanimati.

Ti si fakat zanimljiva Jackie.

-Drago mi je što si se vratila. -Vidjećemo.

-Ljepotica. -Svećeniče.

-Camille Preaker. Nismo se dugo vidjeli. -Nismo.

Mama kaže da je jednom vidjela duha.

Mama svašta govori.

-Vjeruješ joj? -Ne znam.

Ne bojim se duhova. A ti?

Glupo je bojati se nečega što ne postoji.

Šta ako nakon smrti dio tebe ode u raj, a dio ostane ovdje?

Samo da nadgleda.

Da vidi kako će šta ispasti. Za tebe, za mamu.

Prestani. To govore oni koji odustaju. Ti ćeš odustati?

-Ne. -Reci to. -Neću odustati.

Zašto se ljutiš na mene?

Camille?

-Nešto nije u redu? -Sve je u redu mama.

-Došla sam poslovno. -Poslovno? Nisam te očekivala.

-Moja kuća nije spremna za goste. -Izgleda sasvim dobro.

Uđi.

Hoćeš li nešto popiti?

-Alan i ja pijemo "amareto" s limunovim sokom. -Može. Hvala.

Tamo smo. Puše povjetarac koji ugodno rashlađuje.

Gdje si odsjela?

Nadala sam se da mogu ostati ovdje koji dan.

Voljela bih da si prvo nazvala. Spremila bih večeru.

Pozdravi Alana. Alane, došla je Camille.

-Ko? -Camille. -Camille?

-Ćao! -Ćao!

-Adorg nije rekla da dolaziš. -Nije znala. Žao mi je što ovako upadam.

-Urednik me poslao u zadnji čas. -Tvoj urednik. Je li?

Da. Došla sam zbog Natalie Keene i Ann Nash.

-Da napišeš članak? -Da. Radim za novine.

Ne znam zašto se tako mlada žena i dalje bavi takvim stvarima.

-To bi mogla biti važna priča, a odavde sam.. -Znala sam tu djecu.

I teško mi je, kao što možeš zamisliti.

Pisaćeš o tome? Želiš da se misli da u Wind Gapu ubijamo djecu?

Izlazak u javnost može pomoći. Možda se neko javi..

Ne želim da se oko mene priča o nasilju nad djecom.

Nemoj mi govoriti šta radiš i šta znaš dok si ovdje.

Praviću se da si na godišnjem.

-Kako je Amma? -Amma?

Snalazi se. Uveden je policijski sat za djecu. Već spava.

-Zašto pitaš? -Iz pristojnosti.

I mi u velikom gradu smo pristojni.

-Pogledaću je li ti soba spremna. -Hvala.

Ovo je moja nova igračka.

Tvoja stara soba je najbolja za goste. Ima krasnu kadu.

-Laku noć Camille. -Laku noć mama.

Vidiš? To je srce. Urokana si.

-Šta? -Tako govore u školi. Znači da nisi normalna.

-Urokana si. -Ne, ti si. Vidi se da je to pile. -Gdje?

Vidiš? Tu su mu oči, lice i..

Mama! Mama!

Camille? Čuo sam da si u gradu.

-Može razgovor uz tvoj najbolji jeftini viski? -A ne, nema jeftinog.

Ovo je piće za povratak kući.

I to na račun kuće.

Šta kažeš na kafić? Sada je moj.

Kupio sam ga od onih tipova. Vratili su se u Kaliforniju.

Ovdje više nema tipova te vrste.

Kako ih već danas zovu. Nemam ništa protiv njih,

ali onoga bi pokušali živog proždrijeti. -Uvijek vrbuju.

-Još si pametnjakovićka. -A ti budala.

Budala s najboljim karaoke klubom u sedam oblasti.

Trebaš vidjeti kako je petkom naveče. Koja je tvoja pjesma?

-"Ring of Fire". -Fino. Ja razvaljujem "Bohemian Rhapsody".

-Onaj mamac za pedere je malo premlad za alkohol. -Nema veze.

To je John Keene.

-Natalijin brat? -Da. Sirotan.

-To mu je teško palo. -Izvini me. -Dobro.

-Gđica Preaker. U "Sensorsu"? -Da. Vaš omiljeni kafić?

Dođete ovdje, pijete i maštate o onoj koja vam je pobjegla.

Sarkazam. Hvala.

Od ostalih dobivam uglavnom pasivnu agresiju sa smiješkom.

Takvi smo mi.

Klimamo i smiješimo se dok nas kreten došljak ne ostavi na miru.