Золотая Орда (Алтын Урда / Golden Horde / Kim Trướng hãn quốc / 金帳汗國)

ЗЛАТНА ХОРДА

ДЕСЕТА ЕПИЗОДА

Не померај се, молим те.

Уморила сам се од седења.

Онда ја нисам крив ако не будеш личила.

Госпођо, да знаш само шта се дешава! Дошао нам је путујући циркус! Прави циркус!

С факиром, мађионичарем, гутачем ножева. Идем да видим!

- Јесте ли чули? Циркус! - Иди и погледај!

- Мислим да ме овај цењени господин неће појести. - Скоро сам завршио.

Тако си озбиљан данас.

Када завршим портрет, више ме неће пустити у твој шатор.

А да замолим кана да те прогласи дворским уметником?

Можеш насликати и њега.

Не гледај! Не сме се!

Ако ти се иоле свиђам, дођи ноћас код удаљених шатора!

Истину говоре да сте ви Руси луди.

Како ја, жена великог кана, смем о некоме да помислим? Одлази или ћу позвати стражу!

- Зашто си ми се онда осмехнула? - Ја? Само сам хтела да будем љубазна.

У праву је био отац Григорије. Све жене су такве.

Какве, такве?

Безобзирне заводнице!

Уважена публико!

Дозволите да вам представим највећег илузионисту, непоновљивог Балабан-пашу!

Срео сам овог несрећника на путу.

Он је слеп од рођења.

Али обећао ми је... ако му вратим вид...

Целог живота ће ме служити!

Пиј!

Ја видим. Видим!

Чудо!

Довека ћу остати с тобом, велики исцелитељу! Видим светло! Људи, чудо!

Реткост је овакав путујући циркус! Када би кан дозволио представу за нас... Ти плачеш?

- Неко те је увредио? - Не, само сам се растужила.

Рус је дозволио себи неку грубост?

Зашто се он теби толико свиђа? Ужасан грубијан и развратник!

Развратник?

- Покушао је да те додирне? - Не, таман посла!

Али ме је позвао да се сретнемо насамо.

Када сам одбила, назвао ме је безобзирном.

Опрости ми, опрости!

- Нисам помислила да ти могу причинити бол. - Ти ниси крива. То је све он!

Претварао се да је наивно дете, а показало се да је вук кога су пустили у тор.

Реци ми, где је хтео да се сретнете?

Канова жена Ајжан ти забрањује да је више посећујеш. Ако покушаш да је видиш...

Или да разговараш с њом, пожалиће се своме мужу.

А он ће наредити да те закољу као пса.

- Здраво, кане Менгу! Да ли је решено ко ће бити на челу војске? - Још је рано.

Ако Берке одлучи да Ногај води поход, онда ћу ја вероватно остати овде.

Војни заповедници ми онда неће бити потребни.

Како си ти доспео у војску?

- Шта је с тобом, витеже? - Ја се трудим. Изгледа да данас није мој дан.

Више се потруди! Иначе ћу пожалити што сам те заштитио и узео у своју јединицу.

- Треба ово склонити одавде. - Да ли је долазио?

Зашто те то занима? Важно је да те више не узнемирава. Зар не?

Познајеш га?

Да, срели смо се.

У Владимиру.

Помогао сам му једном.

Канова жена Ајжан! Одмакните се!

Одмакните се!

Торгатај-хатун, довео сам Ајжан.

Велика је хтела да ме види?

Приђи ближе.

Дај ми руку.

Каква нежна кожа...

Чиста свила.

Увиј у мараму.

И сачувај.

Шта је то?

Оно што је остало од Кехар.

Нека те тај пепео подсећа на то шта бива са женом...

Која иде против свог мужа.

Шта је рекла Торгатај-хатун?

У помоћ! Ајжан хоће да убију!

Случајно сам се тамо нашао.

Желео сам да видим једну девојку.

Свиђа ти се нека од слушкиња?

Велики кане, живописац није ништа крив, он ме је спасао.

Не брини. Твој спасилац је овде да би добио награду.

Шта желиш?

Мени ништа није потребно.

- Овде сам ионако на готовом. - Нисам навикао да остајем дужан.

Рекао си да ти се свиђа једна од слушкиња.

Ускоро ће дан када најбољи момци бирају себи невесте.

Можеш узети учешће у такмичењу и показати својој изабраници да ниси лошији од других.

И више од тога... оцу твоје невесте даћу богат откуп.

Добићеш своју вољену. Дајем реч кана.

Хвала, велики кане.

Зејнеб!

- Чула сам за напад. - Ајжан је спасао онај уметник, сликар! - Ајша, остави нас.

Имам за тебе лепе вести.

Николка је рекао кану да му се свиђа једна од мојих слушкиња.

- Мислим да је говорио о теби. - Чинило ми се да је заљубљен... али не у мене.

Сигурно је размислио и схватио ко му треба. Кан је обећао богат откуп за изабраницу.

Николка је баш тако рекао, девојка слушкиња?

Да. Можда ће ускоро одлучити да је запроси.

- Добра Ајжан, надам се да се ниси увредила због Николкиних речи? - Ма какви!

Ја више и не помишљам на тог дрског момка.

Здраво, велики кнеже.

- Шта хоћеш? - Сина твог, Владимира.

Један мој син, Данило, је већ у твом заробљеништву. Предлажеш ми избор...

Коју руку да одсечем, десну или леву?

Одруби ми главу.

- У поштеној борби. - Мени ниси потребан ти.

Мени је потребан Владимир. Твој син је убио мог.

Ти си у мом заробљеништву и он ће доћи овамо. Или ће га довести твоји људи.

Здраво, Наргиз.

Кнегиња је наредила да будеш закључана, али ти...

- Ти се не бој, то је за твоје добро! - Сањала сам ружан сан.

У вези кнеза.

Молим те, иди за њим!

- Потребна му је помоћ. Срцем осећам да је у невољи. - Како да те оставим, мила?

Молим те, њега спаси!

Ти... једи. Кнез ће се ускоро вратити.

Браћо и сестре! Нисмо први пут чули топот непријатељских коња пред нашим вратима.

Али први пут за много година, није с нама наш заштитник!

Наш покровитељ од бога дат, кнез Јарослав!

Зато у ово тужно време свако од нас треба усрдно да се моли за његову победу

над половецким нехристима и за брз повратак у добром здрављу.

То је све због ње, због вештице! Док је она овде, кнез се неће вратити!

- С њом је све почело! Сва ова несрећа је почела због ње! - Због ње...

Мир, мир! Да, та девојка је искушење за све нас.

Али то је провера наше спремности за трпљењем и милосрђем!

Милосрђем? Мог мужа су због ње скоро до смрти избичевали и нико се није смиловао!

Дроља татарска се шири по двору, а удовица с троје деце треба да је жали?

Треба је отерати!

- Ко је? - Опрости што те узнемиравам, кнегињо! Испред се окупила гомила људи.

Траже да пустимо нападаче на Наргиз.

Шта сте им рекли?

Митрополит је код њих, али они хоће да виде тебе, велика кнегињо!

Да их растерам?

Не!

Изаћи ћу.

Знам да је гнев ваш праведан, али таква је воља велике кнегиње!

Обећавам да ћу се заложити за ваше рођаке!

- Радмилу позови! Хоћемо да разговарамо с кнегињом! - Разлаз, или ћу пустити псе!

Нећемо се разићи! Хоћемо да видимо кнегињу!

Људи добри! Разумем да вам је тешко што кћи непријатеља...

Живи у кнежевским одајама...

И назива се тајном кнегињом!

А како је мени тешко на души... свака жена разуме.

Много година сам поред кнеза. Верна жена, богом дана, венчана законитим браком.

- Ко ме од вас прекорева да сам му била лоша супруга? - Нико, мајчице...

Нисам се сажалила на рођеног сина да бих извршила вољу свог мужа и спасла град!

И ваше животе!

И када сам остала сама самцита...

- Он је довео другу и наредио ми да бринем о њој. - Отерајмо је! - Отерајмо...

Спалимо вештицу!

И мада се моје срце цепа на комаде, иако сам понижена и увређена...

Ја ћу извршити вољу свог мужа!

Јер власт је његова од бога. И само му бог може судити.