Mayerling

МАЈЕРЛИНГ

Дакле, до овога смо дошли...

Аустријски драгони на улицама Беча

иду сабљама на сопствени народ.

Грофе Тафе, наредите жандарима да буду строги.

Праведни, али строги. Мој народ мора да се дозове памети.

Овде нема Чеха, Словена, Хрвата и Мађара,

већ само царевих оданих поданика. Водите га.

Следећи...

Документа... Име...

Морис, Ипхраим Сепс. -Каквог ли изненађења!

Уредник дневних новина у жандармерији.

Не изненађује у једној полицијског држави.

Ово ми није прва посета.

Како овог пута објашњавате своје присуство

на студентским демонстрацијама? -Био сам у пролазу.

И, инспекторе, демонстрација није ни било,

све док се жандармерија и војска нису појавиле.

Окрените главу на другу страну, па их уопште неће ни бити.

Кажете да... -Јеврејину цитат из Библије не би ништа значио.

Будите доступни за даљња испитивања.

Нормално. Немам шта да кријем.

Имате среће. Камо среће да и ја то исто могу да кажем.

Следећи! Документа. -Немам их. -Онда ваше име?

Рудолф. -Рудолф шта? -Бирајте! Рудолф, Фрања, Карло.

И без докумената. Шаљивџијо, буди срећан...

Ваше височанство! Нисам хтео... Опростите ми!

Опростићу вам, а ви заузврат опростите мојим пријатеИјима.

Да сте их сместа пустили. -Сместа, Ваше височанство.

Хвала вам.

Хладно ми је... Хладно...

Хвала вам.

Ваше височанство, можете одмах да уђете.

Није одобрено!

Изненада војска не може без новог праха за полирање.

Истуцана креда и уље служили су уназад три века.

Ова нова смеша је делотворнија у службеној употреби.

Не одобравам промене зарад саме промене.

Не сећам се да сам ти рекао да седнеш. -Нисте, господине.

Још као дете сам те кажњавао због дрскости.

Не заборави да још увек има казни које могу да применим.

Једном си ме натерао да сатима радим вежбе по снегу.

Имао сам шест година. Сећаш ли се?

Барем у једном си истрајао. Увек ме разочараш.

Не јашеш добро као мајка, не пуцаш добро као ја.

Желео сам да те приме у службу у царској гарди,

а ти си изабрао пешадијски пук са непознатим официрима.

Хтео сам да ожениш шпанску принцезу,

а ти си оженио белгијску.

Јавно се супротстављаш мојој политици,

дружиш се са либералима, анархистима и Јеврејима.

И сад ово...

Твоји шпијуни су брзи.

Довољно да ми пренесу у каквом се друштву крећеш.

Морис је био у пролазу. -У пролазу!

На време да види како твоји хусари газе

преко шачице људи који су се побунили против... -Реда!

Предвођени твојим пријатељима из социјалистичке штампе.

Ретко се виђамо и зато искористимо ову прилику.

Твој приватни живот... -... је само мој!

Он припада народу!

Следеће недеље је прослава твоје петогодишњице брака.

Гледај да до тада твој брачни живот буде конвенционалнији.

Уобичајен као што је твој са царицом

која путује са једног краја света на други,

и која никада није код куће дуже од две недеље?

Твоја мајка и ја се, на неки, нама својствен начин, волимо.

Молим Бога да и ти једном нађеш такву срећу са Стефанијом.

Тебе брине наша срећа или то што ти нисмо дали наследника?

Уосталом, ако се мени нешто деси,

увек ти остаје надвојвода Фердинанд.

Мој синовац није рођен за цара!

То исто мислиш и за сина! -Рудолфе!

Господине?

Чему тај зид између нас?

Ти си га подигао.

Ти га и сруши, оче.

Како је било на маневрима?

Хоћеш ли да добијеш трећи армијски корпус?

Па, ја сам заменик команданта, а генерал фон Ледербург

ових дана муку мучи да узјаше и сјаше са коња.

У Бечу људи често доживе дубоку старост.

Ако алудираш на мог оца...

Тек је напунио шездесет, свакодневно ради вежбе,

једе кувану храну и умерено пије.

Бојим се да ћеш постати царица тек кад зађеш у његове године.

Одабрала си лепу хаљину за велику свечаност?

Какав ћеш накит имати на себи? -Зар је то важно?

Твоја мајка ће да закасни, обучена у црно,

са нешто мало накита на себи, и све очи биће упрте у њу.

Не знамо ни да ли ће доћи.

Чујем да је у Енглеској на лову на лисице. -Доћи ће!

Увек се враћа када треба да одглуми савршену мајку!

Стефанија, пази шта причаш о царици! Јеси ли ме чула?!

Увек си на њеној страни, против мене.

За име Божје, ја сам јој син! -Онда то и упамти!

Понекад је гледаш на начин на који син не би смео...

... да гледа своју мајку...

Одувек сам те сматрао за неприступачну буржујску будалу,

али никада нисам мислио да си толико зИа и ниска.

Поновиш ли то још једном,

заврнућу ти ту твоју дебелу белгијску шију!

Рекао си гроф Хојош?

Познајеш ли девојку? Мени је она нова.

Игра и... овај, игра.

Врућина је овде! Треба ми промена ваздуха.

Хоћеш рећи, треба ти промена.

Бићеш овде сутра увуче? -Ако ме неко позове.

Неко те је управо позвао.

Маринка! Сад ћу ја!

Рекла сам Хојошу да окупа твоју Циганку.

А дотле, ако се досађујеш... -Мици Каспар, ти си...

Најоданији и најпослушнији поданик.

Ако је тако, као прво ћеш да скинеш све са себе.

Све је скинуто.

Као друго, брзо ћеш да ускочиш у кревет.

Друго...

И друго је урађено.

А као треће? -Треће...

Његово височанство се досађује.

Не, Његово височанство се јако, јако досађује.

Знам многе који би волели да им досађује лепа Мици.

Није она крива, јадница, већ систем. -Који систем?

Систем у коме имамо надвојводе, принцезе и увек вољне жене.

Синоћ, на балу у двору,

заинтригирала ме је она тамнопута Пољакиња.

Замолио сам те да ме упознаш с њом.

Касније сам открио да сам већ спавао с њом.

Она те је на то подсетила? -Био сам прави дипломата.

Чак би се и отац поносио са мном. Драги старац!

Цар није толико стар. -Цар је рођен стар.

Старцима не треба дозволити да владају.

После вечерашњег састанка у Пратеру са Мађарима,

ако вам је досадно, можемо опет негде у иностранство.

Покушали смо са путовањима, политиком, коцкањем, банчењем.

Пошто не волим дечаке, шта ми је још остало?

Увек остаје... невиност. -Невиност је незнање. Не...

Његово височанство се мора помирити са досадом.

Пратили су вас? -Отарасили смо их се.

Где су принц Јохан и његови људи из Мађарске?

Њима је вероватно теже да се отарасе жандара.

Дуго нисам био у Пратеру. Идем да се прошетам,

а ви дотле прочитајте мој чланак о студенских немирима.

Надам се да неће бити цензурисан као онај претходни.

Немојте само овлаш да га прелистате. Има добрих ствари.

Гологлав, у униформи... Зар мисли да ће проћи неопажено?

Хоће, пошто Тафеови шпијуни мисле да је још у Захару.

Морам да се видим са вашим оцем. -Краљем? Зашто?

Да бих затражио вашу руку, принцезо моја.

Млада дамо, да ли бисте попили једно пиће са мном?

Молим вас, одлазите. Не познајем вас.

Мислио сам да сте сами, као што сам и ја...

Дама није сама. -Извините, нисам знао да сте с њом.

Опростите, опростите...

Ни ви нисте ништа бољи. Ноншалантно лажете.

Лажем? -Да сте са мном. Ми се то познајемо?

Не видим добро без наочара,

а превише сам ташта да бих их носила у јавности.

Одмакнућу се мало да се уверите да се не познајемо.

Онда је подједнако лоше што сада причам с вама.

Подједнако.... -Онда то не смем да чиним.

Ипак, хвала вам на свему.

Ужасни човече! Ко сте ви? -Ђаво! Дошао сам по вас!

О, зашто, зашто? -Прво ћу да те печем, а онда ћу да те сечем.

Имајте милости, господару Ђаволе!

Милости? Никада! ""Милости,"" вели она! Ха-ха!

Баш је било тужно.

Заљубила се и због тога је кажњена.

О, погледајте!

ПАУЗА 5 МИНУТА

Сигурни сте да вас не познајем? -Рекох вам,први пут се срећемо.

Погледајте! Зар нису лепи?

Баците обруч око Иабудовог врата и освојите награду!

Молим вас, на мене је ред.

За десет хелера! Требаће нам толико.

Вређа ме ваш недостатак вере у мене. Гледајте!

Промашили сте! Шта сам ја вама рекла?

Промашили сте! Ово постаје досадно.

Промашили сте!

Промашили... -Погодак!

Гледајте, официр са моје леве стране је освојио боцу вина...

Нисам хтео да привлачимо пажњу.

Жедна сам! Радовала сам се тој боци вина.

Знате шта кажу: ""Кад је бал, нек је бал.""

Сада ми ваљда верујете да сам била жедна.

Сада верујем у све.

Моја мати ми увек говори да имам манире једног кочијаша.

Па, имате ли? -Када треба, умем изванредно да се понашам.

Како и не бих знала када сам променила седам гувернанти.

Седам? Мора да сте били ужасни. -Па, знате како је...

Ваши родитељи вас разумеју?

Рекла сам нешто смешно? -Не... него нешто тужно.

Сада схватам зашто имамо родитеље.

Да бисмо ми, њихова деца, остала несхваћена.

Моја деца то неће бити. -Претпостављам да их немате?

Нисте чак ни верени? -За сада ме просци само јуре.

То могу да разумем. Хоће ли неко од њих успети у томе?

Један мисли да хоће, али није ништа бољи од осталих.

А остали су заокупирани својим униформама и коњима...

Желите ли да плешете са мном?