Vika

Di-džej Vika! -Di-džej Vika!

Voleo bih da imam baku poput tebe.

Tako si gotivna!

Ti si prava žena!

Slikaj nas, može?

Sjajno! Mnogo te poštujemo!

Mogu li da se slikam s tobom?

Unuci moji. Sve ću vas usvojiti.

Vika! Vika!

Vika! Vika!

VIKA!

Da.

Prekori nekoga! Tako je!

Sad pucaj!

Lepo! Sjajno!

Ti si svemirka.

Bogami! -Stvari se događaju.

Rekla sam sebi da neću biti ona starica

koja samo sedi kao biljka na prozoru.

Pokazaću da je moguće živeti na drugačiji način.

Sjajno! To je vatra!

Radiš li na nogama?

Sviram celu noć, do četiri ili pet ujutro.

Počela sam da sviram u penziji, bila sam učiteljica deci s posebnim potrebama.

Radila sam 30 godina u maloletničkom zatvoru, iza rešetaka!

Kad su me zaposlili, rekli su,

"Mlada dama, ovde? U ovakvom svinjcu? Idite na televiziju, gđice".

Rekla sam, "Ne, želim da budem ovde. Hoćete li me primiti?"

Dao mi je dve nedelje da se dokažem.

I ostala sam.

Posle sam postala upravnica, a zatim i direktorka ustanove.

Onda sam otišla u penziju.

Neverovatno.

Želiš li da pretvoriš 80-godišnju bakicu u model, dušo?

Suprug mi se okreće u grobu.

Ovo je sjajno.

To bi moglo. -Sjajno je.

Bakica u toaletu!

JEDNAKOST TOLERANCIJA

Dobro došli u moju pećinu.

Prvi put vidim takav profesionalni studio.

Ovo je sintisajzer.

Za posebne efekte? -Za...

Nije valjda? Za posebne efekte?

Ne samo to, možeš i da ga sviraš.

Veoma avangardno!

I pusti.

Na početku ritma, pusti.

Osnovni plesni miks. Evo.

To je dobro.

Vika i Varšava.

Visla.

Visla, Vika i Varšava.

Tako je.

Smešak.

Imaš li unučadi? -Imam, dragi.

Unuk mi je tvojih godina.

Dolazi li na tvoje zabave? - Zato kažem da si mi unuk.

Dolaze li nekad na tvoje nastupe?

Nemaju vremena.

Oni su potpuno druga vrsta.

Mislim da se unuka malo i stidi.

Stidi se mene.

Teško mi je da to kažem, ali nismo baš bliske.

Ali, ne želim da kupujem veze.

Sve prepuštam prirodi.

Ne možeš na silu.

Zdravo! -Zdravo.

Kakav predivan miris. -Ja?

Moj pozajmljeni muž.

Zdravo!

Utapam se u losionu posle brijanja.

Zdravo, Vika, gde si bila? Zvonio sam.

Samo sam gluva.

Dobro.

U redu.

Dame i gospodo, pozdravite gđu Šmit,

poznatiju kao di-džej Vika u svetu zabave.

Smatra se da je najstarija žena di-džej u Poljskoj.

Nekad sam se pitala

da li je uopšte išta moguće raditi u ovim godinama.

Bliži smo kraju nego početku.

Zato ne razmišljam o tome,

jer kad vidim svoj datum rođenja, pitam se koliko dugo još mogu.

Pre neki dan nisam mogla da izađem iz kade.

Zato sam se okrenula na stomak, pogurala se laktovima,

i nekako izašla.

Naposletku, zar je trebalo da pozovem suseda

da me izbavi iz kade? Sve sam morala da naučim da radim sama.

Jer nema nikoga.

Nikome ne govorim o svojoj patnji,

mislim da niko ne bi trebalo.

Bolje je prodati se kao zdrav, zar ne?

Kao da sa svim možete da se nosite,

a neće naštetiti ako se tiho isplačete kod kuće.

Mrzim da gledam stare ljude! - Možeš da mrziš koliko god hoćeš,

pogledaj u ogledalo i eto te.

Starost pokazujem tako što sam stara.

Imam hrabrosti da se pokažem

i živim u javnosti, ali trudim se... -Ne moraš to da pokazuješ.

Ne, moramo to da pokazujemo. Ne možeš da pobegneš od starosti, gospođo.

Mi smo ti koji mogu da je prikažu na predivan način.

Ne postajemo mlađi, dragi moji, samo stariji.

Bez ogledala, ne vidiš to.

Ali, draga, gledamo se u ogledalo svakog dana i moramo da se volimo

onakvi kakvi jesmo, jer ćemo onda imati zdraviji život.

A ti si stvarno predivna žena.

Radije sviram za gejeve. - Naravno. Hajde, red je na tebe.

Više volim da gledam mlade, jer kad gledam njih,

mislim da još imam mnogo vremena.

A kad gledam starce,

pitam se koliko mi je vremena ostalo.

Ako ih pogledaš,

ne znaš hoćeš li stići da uradiš sve što još želiš.

Ne mogu da nađu pravo mesto, dođavola.

Nije tako lako, devojko.

Vidi šta se događa! - Zakasnićemo, dođavola!

Nekako ćemo uspeti.

Šta ako nas gađaju paradajzom?

S tim mogu da se nosim, nadam se da nas neće gađati kamenjem.

Poslušaj ovo. Počećemo s ovim.

Rasplesaću sve.

Dovedi ih na plesni podijum. -Dobro.

Molim vas, dođite na plesni podijum. Gospodo, pozovite dame.

Oni koji plešu nikad ne ostare. Dođite svi.

Lepo. Nasmeši se.

Sjajno, vidi. -Red je na mene.

Gotovo? Još jednu.

Vidi, "Raj". Piće i ples.

Pitam se održavaju li plesove. -Zašto ne bismo otišle?

Ali ne znam imaju li u ovakvim odmaralištima plesne večeri.

Kad sam bila u Ščavnu... - Mislila sam da je pogrebno poduzeće.

Vika, tvoje asocijacije me zapanjuju.

To je prirodni medicinski "spa".

Kad sam okružena ljudima,

posmatram različite odnose u porodicama.

Neka deca vode majke na odmore.

I kad pitam kako je bilo,

kažu kako su ih deca danas pozvala na ručak i slične stvari.

Ja svoje unuke ne krivim.

Apsolutno ne.

Ali, ne dobijam pozive svakog meseca,

pre svakih šest meseci ili tako nešto.

To nije često. Jednom u šest meseci? - Da, definitivno ne svake sedmice.

Nisam imala mogućnost da posvetim vreme unucima

zbog posla i putovanja u inostranstvo dok su odrastali.

Nikad nisam imala život u kojem bih mogla da se brinem za unučad.

Nema objašnjenja za njen manjak interesovanja

ni za činjenicu što te nikad ne zove ni ne posećuje.

Nema izgovora.

Pa, zato se ne mešam.

Osim toga, razmišljala sam

o starosti,

i kako,

bez obzira koliko je odnos blizak,

starost je uvek problem.

Stara osoba je vrsta problema,

teret mladim ljudima.

To je mala glavobolja.

Teret.

Dobili ste glasovnu poštu, ostavite poruku posle signala.

Ne.

Zdravo, ljubavi.

Zdravo.

Zdravo, idem.

Ono što je osobi najpotrebnije u životu

svakako je nežnost.

Ali, to je nežnost...

Vrsta nežnosti koju više ne možete...

Više ne možete da imate.

Jednostavno ne možete.

Ako vam partnera više nema, to je teško vreme.

Da...

I onda se setim da sam stara,

što zaboravim,

kad puštam muziku.

Hoćeš li da se pokriješ ovim? -Hoću malo, da.

Setila sam se šale.

Pijani dečko ode u krevet s devojkom.

Probudi se sledećeg jutra,

i pogleda je, ali ona je tako stara, naborana, ružna.

Pita je, "Koliko si stara?"

"Koliko staro izgledam?"

A on kaže, "Ljudi ne žive toliko dugo."

Zato nemam afere.

Ali da li je to dobro?

Vreme će pokazati.

Ako si sposoban, dobro, ali nakon toga...

Najviše se bojim

bolesti zbog koje bih postala zavisna od nekoga.

Ne može još da poleti jer se još zagreva.

Balon zahteva strpljenje.

Ne kako oni rade, jer je ovaj već razbijen.

Neće leteti. -Neće.

Jednostavno neće.

Hajde, tako je, leti!

Bravo!

Leti!

Vidiš? Gore je!

Ide!