The First Beautiful Thing (La prima cosa bella)

Dobro, dobro. Veliki aplauz, dragi prijatelji,

jer evo nas skoro na kraju ovog kermesa...

PRVA LEPA STVAR

Molio bih za jedan snaћan aplauz

ovom izuzetnom ћiriju

komitet Banji Pankaldi odluиio je da ove godine

izabere jednu od mama za Mis Leta.

Naљi su saradnici veж u sali.

Paћnja, lepe i mlade mame

Zamolio bih Nuove Dimensioni

da tuљem naglase ovaj trenutak. Maestro.

Nalaze najlepљe mame a vиeras ih ima dosta.

Vidim da je odabrana joљ jedna mama.

- Zmarmudji Mara. - Dobro.

- Loreli Eliza. - Odliиno.

Ajoj, kako se zovem? Nidjoti Ana udata Mikeluжi.

- Bravo! - Bravo!

- Bertuиeli Luana. - Odliиno.

A sad jedno iznenadjenje. Izbor pobednice

izvrљiжe jedna osoba

koju smatram prijateljem svih nas. Izvolite, maestro.

Evo naљe pobednice!

Mis Mama Leta 1971! - Mama je pobedila!

- Sidji, paљжeљ. - Da upoznamo mamu pobednicu.

Mogu neљto da kaћem? Gospodja Ana, jelda?

Vi ste mirno mogli da uиestvujete i u glavnom izboru. Da li sam u pravu?

- Apsolutno. - Љta mislite?

Mnogo je dobra!

Gospodjo, kako se oseжate? Jeste uzbudjeni?

- Pa, malo. - Evo cveжa.

Sada malo za fotografe. Dobro, dobro. Izvolite.

Dobro. Gospodjo, izvinite, a gde su vam deиica?

Ne moћemo da verujemo da ste veж mama!

Moja deca, Bruno i Valerija, evo ih. Mahnite, deco!

Oboje lepo pevaju, trebalo bi da ih иujete.

- Ovo bi trebalo da je suprug? - Mario.

- Malo je stidljiv. - Stidi se!

Љta da kaћemo, Mario, stvarno, blago vama!

Dobro, pozdravimo aplauzom Mis Mamu i ostale mame.

Hvala, hvala.

Nastavljamo takmiиnje gde smo ga prekinuli.

Vratimo se naљim takmiиarkama,

opet vam ih predstavljam. One su uљle u finale.

- Poci Suzi. - Biadjanti Lorela.

Odliиno. Sad smo zaista stigli do finala.

Idem ka ћiriju, koji molim da pozdravite snaћmim aplauzom.

Kao љto znate, sabrani su vaљi glasovi

koji su stigli u simpartiиne novine Banji Pankaldija.

Donato Di Bergamo

- Mama mia! O Boћe! - Izvinite.

Dodjavola!

Ej, prijatelju! Izvini trenutak.

Prijatelju!

Profesore, dopala vam se? Lepa roba.

Љteta da je popuљite, to je bacanje.

- Proжitao sam knjigu koju ste mi dali. Super, profo! - Bravo.

Imam i drugu robu, stvarno specijalnu,

иisti braun. - O Boћe!

- Ne, u redu je. Hvala. - Okej. - Hvala za brigu.

- Da vam saиuvam neki gram? - Ne, hvala.

- Prijatno veиe svima. - Okej.

Profesore, kaciga! Platiжete kaznu.

Ljubavi, ne.

Katerina te je иekala pola sata.

- Ko? - Tvoja uиenica, da obnovite gradivo.

Pripremila sam riћot i rostbif. Joљ su u rerni.

I tortoa. Ja sam pojela samo jedno parиe.

Иestitam ti, ljubavi!

Sandra...

- Sedi. - Љta je sad? Veж sedim.

- Љto se smejeљ? Stvar je ozbiljna. - Skini bar kacigu, liиiљ na ludaka.

Skinuo sam kacigu. Da li se promenila suљtina razgovora?

Ne bih rekao. A ti?

Evo, sa kacigom u ruci a ne na glavi, љta se promenilo?

Da li se promenila suљtina? Ne izgleda, priиa je i dalje ista.

Hoжemo da razgovaramo? - Bruno, ljubavi...

Kakav razgovor, izvini? - Sandra...

Mi dalje ovako ne moћemo. To je svima jasno, иak i maиkama.

Ti si mnogo bolja od mene. - Opet si bio u parku.

- Kad promeniљ temu... - Opet si bio u parku!

Ali ovo je sveиani trenutak, rastavljamo se.

Smeje se. "Bio si u parku". Ovo je ozbiljan momenat!

Ne mogu da shvatim, proveo si rodjendan u parku

kao poslednji narkoman. Shvataљ, Bruno? U tvojim godinama!

Nisam narkoman, rekao sam ti to hiljadu puta.

- Maksimalno, moћda... - Povremeni korisnik.

- Bravo. Baљ maksimalno. - Naravno, maksimalno. U redu.

Zaљto, zaљto?

Znam da je teљko da se to prizna, da se иuje- Sve je to teљko.

Ali, Sandra, doљao je trenutak da svako ode svojoj kuжi.

Bruno, ljubavi, znam da nije baљ lepo da ti kaћem, ali ovo je moja kuжa.

- Izvini. - Dobro, nastavimo da se pravimo da niљta ne razumemo.

Da nastavimo da se ne razumemo? - Nastavimo onda, hajde.

Pa on je stvarno lud. Stvarno je lud!

Dobar dan.

Mikeluжi, hoжeљ da probaљ junetinu?

- Ispala je bez veze. - Pa jedi je onda.

- Vi ste profesor italijanskog? - Da.

Tu je jedna ћena koja bi da razgovara sa vama.

- Sa mnom? - Da. - Ja primam sredom.

Vidite, ona dole na donjem spratu. Vidite je?

Niste me naљli, u redu?

Traћili ste me, ali nљta, nema me nigde.

- Kad budete imali vremena mogu da razgovaram sa vama? - Ne.

Ujaиe... ej!

O, lepi, kako si?

- Tu sam sa mamom, nisi je video? - Ne.

- Љta to radiљ? - Valerija! - Jesi lud, beћiљ?

I ti si tu? Kakvo iznenadjenje.

Vidi ih, жao.

- Kako je, a? - Kako moћe s tobom da se razgovara, Bruno?

Ne javljaљ se na telefon, poslali smo ti љest mejlova.

- Ali izgledaљ dobro. - Љta dobro?

- I on, kako je visok, Serdjo. - Aldo. Serdjo mi je brat.

- Aldo. - Bruno, mami je gore.

- Molim te... - Prebacili su je na intenzivno.

Radi se o par nedelja.

Ako ne dodjeљ bar da je pozdraviљ nikad to neжe da ti oprosti.

Ma nije da neжu, nego...

imam ovde ocenjavnje i imam puno posla.

Ja bih baљ da odem.

Hajde, doжi жu, doжi жu sigurno.

Dajte mi malo... Baљ mi je drago da vas vidim.

Жao. Жao, Aldo.

Pozdravi i oca.

Javiжu se. Barem telefonom. - Ali zaљto?

Koji govnjar!

- Ne mogu da verujem. - Rekao sam ti da nema svrhe.

Љta to radi?

Ne rade joj viљe ni hemio terapiju,

nema svrhe. Samo lekovi protiv bola.

Jadnica, spava sve vreme. Pozliжe ti kad je vidiљ.

- Kako to da veж imaљ dozvolu? - Napunio sam...

U martu je napunio osamnaest godina.

Osamnaest godina?

- U junu... - Ove godine ima maturu.

A za studije жemo da vidimo.

Zaљto ga ne pustiљ da priиa? Ima osamnaest godina, vozi, pusti da priиa!

- Nisi иak ni devojku obavestio da si krenuo. - Koga?

- Zar ne ћiviљ sa nekom? - To se u stvari kaћe "sustanarka".

Hajde, moram da odspavam, noжas nisam oka sklopio.

Kako je lepo priиati sa tobom, zaboravila sam to, ma nosi se!

Kakvo je ovo mesto?

- I ne liиi na bolnicu. - U stvari, to je "hospis". tako se zove.

- Kako? - "Hospis".

- Spava. Idi. - Kako "idi? A ti?

Ja idem. Ako жeљ da spavaљ, imaљ ovde udobnu fotelju. Idi.

- Ma љta "idi"! - Idi! - Valerija...

Gospodjo, ima li noжu autobusa do stanice?

- Pst! Tiho. - Neki prevoz?

- Gubi se! - Ajaj!

- Boli me! - Napolje, napolje!

- Љta to otac radi? - Жuti, glupaиo, spavaj!

Da si uжutula! Moraљ da se gubiљ iz ove kuжe.

Zaљto si takav sa mnom! Љta kaћeљ, Mario?

Jesi razumela? Hoжeљ da me nema, to hoжeљ!

- Hajde, oblaиimo se deco. - Jesi razumela, a?

Proklet da sam kad sam potpisao da ostajem u Livornu.

A tako mi je lepo bilo u Pontremoliju sa stanicom, a ja sam ovde doљao!

- Eto, odliиno, ljubavi. - Uguљila si me!

Hoжeљ da me nema!

Љta radiљ?

Ti odlaziљ.

- Jesi razumela? Deca ostaju. - Neжu da mama ode.

- Жuti. - Ljubavi, posle жe tata da se smiri i sve жe da bude u redu.

Neжe da bude u redu niљta. I pokupi to.

- Dodji ovamo, ljubavi. - A, je li?

Onda znaљ љta жemo? Jedan, dva i tri napolje! Tutanj!

Sklonite mi se s oиiju! Napolje!

Neжu viљe da vas vidim makar ћiveo sto godina!

Nemoj da se usudiљ da ponovo podjeљ tim stepenicana... ubiжu te!

Svi ste videli, jeste? A? Izbacio sam ih.

Sad moћete da udjete i da gledate svoja posla.

- Sve je u redu, nije niљta. - Gotova predstava.

Nezi, jesi video sve? Nemoj neљto da propustiљ!

Budalo!

Bolje, a?

- Mama, nisam uzela Gigija. - Љta, ljubavi, mecu?

- Doжiжemo kasnije da ga uzmemo. - Hoжu sada,

inaиe љta жe on jadan? - Hoжeљ malo da se smiriљ?

- Mama, Bruno me udara. - Nije istina, samo sam je pipnuo.

Ne mogu da verujem, nisi obula ni cipele! Dodji ovamo.

- Ona je glupa, ne vredi niљta. - Jesi иula? Bruno mi je rekao da sam glupa.

Budite dobri. Sad idemo da iznenadimo deku i tetku

i svo troje жemo da spavamo u velikom krevetu.

Znate da je sa mamom uvek lepo.

Uzeo sam gitaru

i sviram za tebe.

Vreme da se nauиi, a ja da sviram ne znam

a sviram za tebe.

Иuj ovaj sada glas...

Prva lepa stvar љto od ћivota sam je im'o tvoje je lepo lice i mlado

Sa drveжa zvezda jedna, i noж svetlija je sada,

a srce zaljubljenije sve viљe...

U patikama po ovoj vlazi!

- Mama je rekla da budemo brzi. - Ali ja sam cipele obuo.

Sad polako jer deda spava. Naravno da si љaљava.

Vuиeљ decu u ovo doba?

Љta da radim? Poludeo je, dere se, skoro mi je kosu poиupao!

Ti si ga sludela.