Notebook

Zaustavite igru.

Ovo je naš teren.

Hej!

Stani!

Halo? - Kabir?

Da? - Moj mali dečak ne prepoznaje moj glas?

Ujko Hamid?

Pozdrav.

Pozdrav i tebi.

Prošlo je dosta vremena kad sam te zadnji put čuo.

Sine, voleo bih da dođeš u Srinagar.

Jel sve u redu?

Imam nešto važno da ti kažem.

Bilo bi lepo kad bi mogao da dođeš.

Naravno.

Zbogom.

Zbogom.

O prijatelju! Šta to tražiš?

Ovi putevi su tvoj dom.

Moraš hodati tuda, moraš doći do tog mesta.

Koji te vode do samog sebe.

Stani na noge i hodaj.

To ti kažu ovi gradovi.

Otvori oči širom.

Popij ovaj život.

Moje namere su poput lebdećeg vetra.

To sam naučio od letećih ptica.

Hodam nepoznatim stazama..

Ja sam usred putovanja, nisam izgubljen.

Ja sam usred putovanja, nisam izgubljen.

Nakon što sam se malo pomaknuo...

Saznao sam istinu.

Sva pitanja su komplikovana.

Šta je život?

Ko sam ja? Moram to saznati.

Pronašao sam sve odgovore.

Slušaj šta mi vetar šapuće na uši.

Rekao je pogledaj Faridova grobnica je otvorena.

Na vrhu groba nalazi se još jedno telo.

Život je vredan samo par dana proslave.

Posle niko ne zna šta će se dogoditi.

Moje namere su poput lebdećeg vetra.

To sam naučio od letećih ptica.

Hodam nepoznatim stazama..

Ja sam usred putovanja, nisam izgubljen.

Ja sam usred putovanja, nisam izgubljen.

Ja sam usred putovanja, nisam izgubljen.

Nisam izgubljen.

Nisam izgubljen.

Izgubljen..

Izgubljen..

Nisam izgubljen.

Ja sam usred putovanja, nisam izgubljen.

Mi želimo... - Slobodu!

Mi želimo... - Slobodu!

Bože daj nam... - Slobodu!

Našu voljenu... - Slobodu!

U ime Šahdada... - Sloboda!

U ime Farhana... - Sloboda!

Dobićemo.. - Slobodu!

Od Indije, dobićemo... - Slobodu!

Zaustavite igru.

Ovo je naš teren.

Sad se mi igramo ovde!

Gubite se! Odlazite!

Jel trebam da ti ponavljam?

Ovo je i naš teren. I mi se igramo ovde.

Šta si rekao? - Ovaj teren...

Šta gledaš? Hoćeš li me udariti?

Ali neću otići!

Stvarno?

Hajde onda da se igramo.

Kabir!

Ujko Hamid.

Dete moje...

Kako si?

Dobro.

Šta si gledao?

Blago mog detinjstva.

Sećaš li se ovoga?

Tvoj otac se nekad znao toliko nervirati zbog tvojih ocena.

Ovakve nisu trebale da budu ocene učiteljevog sina, pa je morao da se nervira.

Nervirao se jer je znao da možeš bolje od ovoga.

Ujko Hamid, šta je sa tatinom školom?

Vlada ju je preuzela.

Nije baš u dobrom stanju.

Zašto?

Teško je pronaći učitelje.

Prošle godine je bila jedna devojka...

Onda je i ona otišla.

Ako se ovako nastavi, Vlada bi mogla da je zatvori.

Kako mogu da je zatvore?

Šta će biti sa decom? - Tačno.

Pandit je otvorio ovu školu jer je verovao da, ako deca ne mogu da dođu do škole...

Škola će doći do dece.

Kad bi samo neko poput tebe predavao tamo...

I zbog toga si me zvao?

Ali kako ja da predajem?

Dobro onda..sirota deca će morati odustati od školovanja.

Ujko Hamid!

Bio si u vojsci?

Da, g-dine.

Zašto si napustio?

I sad želiš da predaješ?

Da.

Zašto baš Wular škola?

Čuo sam da ta škola nema učitelja.

A ja mogu da učim mlađu decu.

Hmm...

Znaš li da kuvaš?

Molim?

Znaš li da pereš?

Molim?

Mislim, znaš li da plivaš?

G-dine, učiteljica Firdos neće doći?

Ko je Firdos?

Ona je predavala prošle godine.

Tako znači?

Da.

Zar ovde nema mreže?

Ima, kad je lepo vreme i mir.

Ali lepo vreme i mir su ovde retkost.

Otvorite vaše beležnice i napišite današnji datum.

Recite kad završite sa pričom.

Šta je tako smešno?

Izgledam li kao budala?

Zaboravio si svesku?

Jesi li zaboravio i da jedeš?

Znate šta, danas imamo iznenadni test.

Ti, ustani.

Klekni dole. Uhvati se za uši.

Ruke gore. Hej!

16. Mart, 2007.

Kad sam bila mala,

Tata me je često vodio na terasu da gledam zvezde.

A polarna zvezda mi je bila najdraža.

Nakon što sam izgubila roditelje, istetovirala sam zvezde na ruci.

Te zvezde bi me vodile kad god bih se izgubila.

Ali nisam imala pojma da će me zvezde dovesti ovde.

Gđice. Firdos, mi smo učitelji.

Moramo dati primer deci.

G-dine, zar ne mislite da kao direktor dajete previše značaja tome?

Sigurna sam da postoji još važnijih stvari koja zahtevaju vašu pažnju.

Osim toga kako se ja oblačim, ili moja tetovaža...

Morate da uklonite tetovažu.

Izvinite g-dine, ali neću.

Da, hoćete. - Ne, neću.

U redu.

Ako nećete, biću primoran da vas premestim u Wular.

U redu.

Mogu li dobiti par dana da spakujem svoje stvari?

Došavši ovde, shvatila sam,

zašto je direktor pretio da će prebaciti učitelje ovde.

Ovde nema nikog kilometrima unaokolo.

Deluje kao prognanstvo.

Ali uvek bi postojao odgovor na pozdrav...

Zdravo!

U obliku odjeka.

Pokušajte ovde dostaviti picu za 30 minuta!

Ovo mesto je toliko daleko...

da možemo samo da čekamo nadu da bi stigli.

B E L E Ž N I C A -

Zdravo!

Sećate se Džaje Bačan u filmu "Sholay"?

Ovo je u potpunosti isto.

Samo što ja nemam Džeja i Virua da mi prave društvo.

Sve što imam je...

"Gabar".

Moja je odluka bila da dođem ovde.

Ponekad naše odluke budu ishitrene...

i naše nade propadnu.

Nisam znala da ovde neće biti ni vode, ni struje, ni gasa.

Volela bih da si ovde sa mnom, Džunejd.

Nedostaješ mi.

Brate! Brate!

Zdravo..brate!

Brate!

Zdravo! Brate...zdravo...

Pozdrav, ja sam novi učitelj.

Ovde sam već dva dana.

Užasno je.

Ovde nema ni vode, ni gasa, ni struje, ni mreže.

Nemam ni s kim da pričam.

Povredio sam ruku.

Sve je u haosu, šta da ti kažem.

Došao sam ovde da predajem ali ovde uopšte nema dece.

Ovde sam već dva dana, ni jedno dete se nije pojavilo.

Ni jedno dete nije došlo..

Da li oni uopšte znaju da imaju novog učitelja?

Jedan i jedan su dva.

Dva i dva su četiri.

Došao vam je novi učitelj!

Izlazite napolje!

Zašto tako govoriš?

Bio povrće ili učitelj, ovako trebamo da prodajemo...

Jedan i jedan su dva.

Dva i dva su četiri.

Došao vam je novi učitelj!

Izlazite napolje!

Imam sveže zeleno povrće...