Murder 3 (मर्डर 3)

UBISTVO 3 -

Vikram, nije mi lako da ti ovo kažem.

Pa te molim lepo, slušaj pažljivo.

Ne možemo biti zajedno zato što...

Više te ne razumem.

Pokušala sam da se utešim, ali nemoguće.

Ostavljam te.

Odlučila sam da snimim ovu poruku zato što..

Ne želim da pričam sa tobom.

Nema diskusije... nema rasprave.

Predlažem ti da me zaboraviš.

Rošni...

Da?

Zdravo...

Tako sam ponosan na tebe.

Hvala ti.

Danas sam jednostavni fotograf.

Da li veruješ u moju umetnost...

Veruješ li?

Da.

Možda nisam bogat danas.

Ali jednog dana ću biti neko sigurno.

Da li mi veruješ?

Verujem.

Zdravo.

Šta je bilo?

Šta nije u redu?

Sećaš se da sam poslao neke fotografije u agenciju u Mumbaj?

Da.

Pa, ljudi iz agencije su ovde i žele da slikam za njih.

Caka je što moram da se preselim u Indiju zbog jednogodišnjeg ugovora.

Ali ja sam im rekao...

Da ću razmisliti.

Ovo je dobro za tvoju karijeru.

To je prestižna platforma.

Ne razmišljaj..samo idi.

Ne želim da te ostavim i odem.

A ti ne možeš da ideš.

Ti imaš uspešnu karijeru ovde.

Tvoj život...

tvoji prijatelji..

Pa.

Znaš šta...

Zajebi.

Zajebi posao.

Mogu da nađem posao i u Indiji.

Štaviše, ja želim da živim sa tobom.

Ali...

moraš da mi obećaš jednu stvar...

nikad me nećeš napustiti.

Zar ne?

Nikad.

Gdine, ovo je kuća o kojoj smo pričali.

Dođite.

Kako ti se dopada?

Samo momenat.

Srećna?

Veoma!

Tačno je onako kako si ti želeo da bude.

Daleko od ludih ljudi.

Ne mogu da podnesem da vidim usamljene ljude kako plaču.

Mislim da je bio kukavica...

ili pokušava da preboli grešku.

Mislim da je nešto drugo u pitanju.

Ima nešto melanholično o njemu.

Da li čitaš njegovo lice?

Gdine, vaš račun.

Gdine, vreme je da zatvorimo restoran.

Hvala.

Da li si ostavio svoje oči iza u torbici svoje žene?

Stani..pusti ga.

Zašto piješ kad ne možeš?

On je počeo.

Ja ću te otrezniti za minut.

Da li si dobro?

Ne...

Nisam dobro.

Dopusti da ti pozovem taxi.

Ne...

Dobro sam!

Imam auto...

Dobro sam.

U takvom stanju želiš da voziš...

ali ja ne mislim da možeš.

Desno.

Nekad desno, nekad levo...

nekad napred, nekad iza...

Vozimo se na ovaj način satima.

Možeš li mi reći preciznu adresu, moliću?

Lovci i njihov plen...

imaju jednu adresu... džunglu.

Desno.

Što je dosta - dosta je.

On mi nije rekao njegovu adresu, šta sam drugo mogla?

Ali šta da radimo sad?

Ne znam...

ali ne možemo ga ostaviti ovde.

Povedi ga kući.

Kući?

Šta ako ga neko vidi?

O ne!

Odvešću ga kući!

Ako ga ostavimo ovde, napraviće nam nevolju!

Hajde!

Prestani!

On je težak.

Doneću mu ćebe.

Znam da je ovaj kauč mali...

ali možeš spavati ovde.

Dušo, ja sam veoma umorna.

Laku noć.

Nema rasprave...

Nema rasprave...

Dobro jutro.

Dobro jutro, Vikram.

Tvoja kafa.

Nadam se da si spavao lepo.

Inače...

Ja sam Niša.

Kako znaš moje ime?

Rekao si mi sinoć.

DK...

Samo želim da radim sad.

Daj mi toliko posla, da nemam vremena ni za sebe.

Tačno...tačno...

Ali ti vrlo dobro znaš...

kad imaš zadatke, onda si opterećen.

Ali inače, nema šta da se radi.

Sigurno nećeš biti zainteresovan da slikaš venčanje...

Hoću.

Radiću bilo šta.

Samo želim da budem zauzet.

Da budem iskren, ne želim da se vratim u tu kuću.

Tačno...tačno...

Ali mesto gde čovekovi strahovi idu...

je mesto gde će on naći odgovore.

Moj prijatelju, ako želiš da ideš dalje...

trebao bi da zaboraviš na nju...

odmah...

od danas..

upravo sad.

Ćao...

Hvala ti za ono što si učinila za mene, i žao mi je zbog onoga što sam ja učinio.

Žao ti je?

Žao..ja mislim..

za ono jutros.

Bilo je prilično nepristojno.

Ti ne voliš da se probudiš u malom stanu nekog stranca...

Shvatila sam to.

U redu je.

Ako mi ne oprostiš, ja neću moći oprostiti sebi.

Ako ti ne smeta...

kao izvinjenje...

večerašnja večera je na mene.

Hvala...

ali ja ne idem na sastanke sa gostima.

Izvini.

Sigurno gost može da traži oproštaj.

I to nije sastanak, to je ideja.

Moj način izvinjavanja.

Ja ću te sačekati.

Nema problema.

Jedan viski moliću!

Uzmi ključeve.

Okej.

Ćao.

Da li si gladan?

Pođi sa mnom.

Sigurna sam da ne živiš sam u ovoj velikoj vili?

Živim sam...

zato što sam sam.

I ja sam.

Niša...

kad si ustala?

Malopre.

Dođi...

doručak je spreman.

vidim da živiš sam, daleko od grada..

U ovom muzeju kao palati.

Ali ne mogu da shvatim..

zašto.

Izgleda da si u žurbi da saznaš sve.

Samo sam onako rekla...

u redu je, ukoliko ne želiš da mi kažeš.

Bilo je vreme..

kad sam fotografisao divlje životinje u džungli.

Ovih dana je fotografisanje gradskih životinja.

Volim da sam blizu prirode.

Postoji dosta toga da se nauči.

Za nov početak..

važno je prekinuti stare veze.

Listovi se suše i venu, samo da bi dali put novim listovima.

Pa šta ti misliš?

Bolje je previše ne razmišljati, i pustiti da stvari padnu na svoje mesto.

Obuci se, ja ću te odbaciti.

Ti?

Dobro jutro.

Prošlo je podne.

U Vladi, ne postoji pravilo...

da se dobro jutro ne može reći, čak i ako je popodne.