The Killing of John Lennon

U mojoj krvi nije bilo emocija.

Nije bilo ljutnje. Niиega.

U glavi mi je vladala mrtva tiљina.

Mrtva, hladna tiљina.

Pogledao me, proљao kraj mene.

I onda sam иuo u glavi.

Reиi: Uиini to, uиini to, uиini to.

Opet i opet.

NJUJORK, 8. decembar, 1980

"Lovac u ћitu" moga naraљtaja.

Poglavlje 27.

TRI MESECA RANIJE

HONOLULU, HAVAJI SEPTEMBAR, 1980

Celi moj ћivot iљao je u jednom smeru.

Sad to uviрam.

Nikad nisam imao izbora.

UBISTVO DЋONA LENONA

Svoj identitet neжete pronaжi tako љto ga traћite.

Kaћu da su Sjedinjene Drћave proћivele svoje dane na suncu.

Da je naљa zemlja preљla zenit.

Oиekuju da svojoj deci kaћete

da ameriиki narod viљe nema volje da se nosi sa svojim problemima.

Da buduжnost nosi ћrtvovanje i malo prilika.

Dragi sugraрani, u potpunosti odbacujem takvo glediљte.

Kasniљ. - Mislio sam da te nema do ponedeljka.

Љef je zvao. Artur je bolestan. Novi joљ nije doљao.

Zezaљ se. Gotovo je 23:30.

Znam. Ja sam ovde od 7.

U muziиkoj dvorani stvari se pokreжu.

Љta se tamo deљava?

Neko je gurnuo ћvaku u brave. - Ћivotinje. - To sam i ja rekao.

Iduжeg utorka su izbori.

Pre nego љto odu na biraliљta, glasaиi ћele da razumeju probleme.

Jesi li javio? - Sve je tvoje.

Glasaиi жe dobiti priliku

da vide i иuju predsjedniиke kandidate najveжih stranaka

kako izlaћu svoja glediљta o pitanjima koja se tiиu svih nas.

Kandidati жe raspravljati o unutraљnjim, ekonomskim,

spoljnopolitiиkim i nacionalno-bezbednosnim pitanjima.

Pitanja жe postavljati panel uglednih novinara ovde sa mnom.

Marvin Stoun, urednik Ameriиkih novosti i vesti iz sveta.

Halo? Halo?

Bum, bum. Mrtav si.

Halo?

12 sati na poslu, a joљ ne mogu spavati.

Dani samo idu.

I nema im kraja.

Moje mi se telo uvek suprotstavlja.

Ne ћeli spavati, ne ћeli jesti.

Glavobolje si sve gore.

Hvala.

Hej, Mark.

Љto to radiљ?

I meni je jako drago љto te vidim, Mark.

Sve u redu? - Da, svakako.

Ovo je Makana. Makana, ovo je Mark. Mark je stari...

Ja sam joj sin. - Joj, ti!

Nemoj ga sluљati.

Nikad mu zapravo nisam bila majka. Viљe smo bili najbolji prijatelji.

Zar ne, Mark?

No to moћe biti jedno te isto tamo odakle mi potiиemo.

Makana жe me povesti na daskanje.

Zdravo.

Moja je majka bila sanjar. Жudljiva.

Ravno iz "Staklene menaћerije".

Bojala se starenja. Rekla je da жe se ubiti kad navrљi 50.-u.

Imala je romantiиne poglede o Иarlsu Boajeu.

No moj joj je otac bio dalek.

Mislim da nikad nisam zagrlio svog oca.

Nikad nije rekao da me voli niti da mu je ћao.

Majka je uvek govorila da nije u stanju da to pokaћe.

Nije bio u stanju da pokaћe emocionalnu ljubav.

Jednom mi je gurnuo glavu u tanjir sa љpagetima.

Ponekad maљtam da nabavim piљtolj i prospem mu mozak.

Rekla je da se udala za njega samo kako bi imala mene.

Normalni klinci neжe ubiti bivљeg Bitlsa kad odrastu.

U ћivotu mi je samo trebao oseжaj da nekamo idem.

Ne smete ћivot posvetiti morbidnoj samopozornosti.

Verujem da bi svako trebao postati osoba poput drugih ljudi.

Poиeo sam da mrzim ljude.

Najmanji otklon i odbijanje naveli bi me u bes.

Bum, bum. Mrtav si.

Bum, bum.

Mrtav si.

Poиeo sam se povlaиiti od sveta.

Gubio sam sve do иega mi je bilo stalo.

Znaљ, stvari su nekad bile u redu.

Ne znam viљe mogu li nastaviti, dobro?

Nastaviti sa svime.

Svime. Znaљ?

Sa tobom, mamom, poslom.

Ne mogu da se smirim. Ne mogu da se smirim u glavi.

Sad se oseжam kao ћrtva. Kao da nemam kontrolu u svom svetu.

U naљem svetu. Svetu koji ћelim da ti dam.

Potrebno mi je da me razumeљ. Razumeљ li? - Da.

Shvati me. Molim te!

Znamo da si ti. - Da?

Budeљ li nastavio... - Daj.

Budeљ li nas nastavio da nas maltretiraљ, dobiжeљ sudsku zabranu.

A љta je po tebi ovo? Navedeљ ljude da to popuљe,

a onda ih zezneљ za uљteрevinu i prisiliљ da uzmu drugu hipoteku.

Zadnje upozorenje. - Bog zabranjuje иoveku da uniљtava иoveka.

Toиno. - Da uniљti zdrav razum druge osobe.

Da uniљti ili porobi drugu duљu.

Nastaviљ li, pozvat жemo policiju i medicinsku sluћbu.

Uvjeren sam da se ne ћeliљ vratiti u bolnicu.

Memorijalna klinika za duљevno zdravlje Castle.

21. lipnja 1977.

Pisac znanstvene fantastike nije bog.

Niste religija.

Moj je ћivot bio ili sreжa ili oиaj.

Nisam imao stabilan oseжaj samopoљtovanja.

Oseжao sam da sam niљta.

Niko.

Utoиiљte sam pronalazio na javnim mjestima.

Volio sam knjiћnicu.

Volio sam miris knjiga.

Sva ta uиenost.

Suљtina neиeg ureрenog.

Gрica Blejkesli nauиila me je vrednosti knjiga.

Turber, Ogden Neљ.

Jednom meseиno dovodila nas je u biblioteku i uиila koriљtenju.

Javio sam se za pomoжnika.

Ono љto volite kao dete ostaje uz vas celi ћivot.

Traћio sam neku vrstu voрstva, misiju.

I za kaznu sam je naљao.

Nisam je иitao od svoje 16.-ste.

Sad mi je gorela u ruci.

Kao elektriиna struja koja prolazi mojim telom.

Osvetljavala mi je sve жelije u mozgu.

Ovo je bilo neљto sa иim sam se mogao poistovetiti.

Naиin ћivota koji nije laћan.

Љto sam viљe иitao, viљe sam sebe vidio na njenim stranicama.

Zapravo sam postajao junak u njoj.

Holden Kaulfild.

Poиeo sam da иitam "Lovca u ћitu". Nisam ga mogao odloћiti do kraja.

A onda sam ga ponovo proиitao.

Drћao sam ga izmeрu ruku, stavio na lice i duboko udisao.

Opet sam ga иitao, upijao aromu blagog antiseptiиnog mirisa.

Na lice. Kroz nozdrve i koћu.

Upijao aromu blagog antiseptiиnog mirisa.

Kroz nozdrve i koћu. Naиin da se vodi poљten ћivot.

Naиin ћivota koji nije laћan, naиin sa kojim se mogu poistovetiti.

Seжam se da mi je um unreрen.

Rasparan i razderan. U glavi mi je tornado, kruћi mi oko mozga.

Deliжi i komadiжi koji se zabijaju u zidove.

Ostaci. Slomljene, zamuжene stvari.

Stvari koje ne mogu da vidim.

Pa? - Ne vidim mnogo smisla.

Shvataљ da je to genijalna studija adolescencije?

On mi se иini sasvim zbrkan.

Dakako da je zbrkan. No on shvata da je zbrkan.

Nastoji da izrazi љta oseжa.

On je ljudsko biжe, uprkos svim manama.

Ne sviрa mi se kako govori. - Ni meni kako ti govoriљ, no sluљam te.

No veљto piљe.

Glorija, dao sam ti knjigu misleжi da жeљ se poistovetiti sa njim.

Sa mnom. Ja sam Holden Kaulfild.

On se nigde ne uklapa, kao ni ja.

Zar ne иitaљ knjige? - Иitam ih.

Ne иasopise, turistiиke broљure, knjige o Japanu, nego prave knjige.

Prave knjige sa emocijama i stvarnim ljudima.

Da, иitam. Ko kaћe da u Japanu nema pravih ljudi?

Ma Japan... znaљ љta hoжu da kaћem.

Moraљ shvatiti Lovca. Moraљ shvatiti Holdena.

Ako ne razumeљ Holdena, kako жeљ razumeti mene?

Prave knjige. Umetnost i knjiћevnost.

To љto ljudi иitaju. - Ne budi tako arogantan.

Zar ti ga nije ћao?

Poistoveжivao sam se sa 16-godiљnjakom u Njujorku iz knjige,

a bio sam oћenjeni 28-godiљnjak na Havajima.

Dobar dan.

Ja sam Holden Kaulfild. On se nigde ne uklapa, kao ni ja.

Duboko udahni. - Znam, ponekad se uzrujam.

U redu je.

To je bila izjava.

Ovo je moj identitet.

Tu je moja bol.

Stalno zamiљljam decu kako se igraju u velikom ћitnom polju.

Hiljade male dece.

I nikog nema, nikog odraslog, hoжu reжi, osim mene.

Stojim na rubu te lude litice.

A moj je zadatak da ulovim sve ako krenu preko litice.

Ako trиe i ne gledaju gde idu,

odnekud moram izaжi i uloviti ih.

Samo жu to raditi celi dan.

Samo жu stajati onde i biti lovac u ћitu.

Znam da je ludo, ali jedino to ћelim da budem.

Znam da je ludo.

Poglavlje 22.

Stranica 173.

Onda sam naљao drugu knjigu.

Kao љto je Holden Kaulfild krvario kroz mastilo "Lovca",

sada je Dћon Lenon uљao u moj um.

Na koricama je bio Dћon Lenon.

Bio je na ostrvu Slobode, tamo gde je Kip slobode.

Stajao je uz bazu Kipa slobode, sa naoиarama i kapom.

Oko vrata mi je bio љal.

Fotografisali su ga.

Gledao sam u knjizi fotografije Dћona Lenona,